Пхлоx (грч. φλόξ - флоге = пламен; мн. φλόγες пхлóгес) је род цвјетница са 67 врста трајница и једногодишњих биљака породице Полемониацеае. Налазе се углавном у Сјеверној Америци (једна у Сибиру) у разним стаништима, од алпских тундри до отворених шума и прерија. Неки цвјетају у прољеће, а други у љето и јесен. Цвјетови могу бити блиједоплави, љубичасти, ружичасти, свијетло црвени или бијели. Многи су мирисни.

Флоx
(Флокс пламенац)
Пхлоx паницулата (Баштански пламенац)
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Ерицалес
Породица: Полемониацеае
Род: Пхлоx
L.

Опис уреди

Назив је изведен од грчке речи пхлоx што значи пламен, по интензивне цвјетне боје неких сорти.[1] Оплођени цвјетови обично дају релативно велико сјеме. Плод је уздужно дехисцентна капсула са три или више дијелова, који се понекад експлозивно одвајају.[2] Неке врсте, попут Пхлоx паницулата (вртни флокс) расту усправно, док су друге, попут Пхлоx субулата (маховинасти флокс, маховинасти ружичасти, планински флокс) обично полегнуте. Паницулата или високи пламенац, аутохтона је америчка дивља врста цвјетница која је поријеклом од Неw Yорка до Иоwе, јужно до Георгије, Миссиссиппија и Аркансаса. Цвјета од јула до септембра.

Пужући пламенац брзо се шири и чини сјајан приземни покров[3] Може се засадити за облагање обала, попуњавање простора испод високог дрвећа и просипање стаза по падинама. Цвјета на прољеће и ствара дуге, раширене стабљике, које с годинама постају дрвенасте. У узгој је уведен крајем 1700-их..[4] Листови „Пхлоxа“ су храна за ларве неких врста Лепидоптера, укључујући пјегавог мољца, Газорyцтра wиелгуси, Мацроглоссум стеллатарум и Сцхиниа индиана (које се хране искључиво лишћем ' 'П. пилоса' '). Пхлоxове врсте су такође популаран извор хране за дивље свиње, зеца и јелена.

Врсте уреди

 
Плод и сјеменке П. паницулата
 
Пхлоx триовулата (тросјемени пламенац), Неw Меxицо, САД

Врсте овог род укључују:[5]

Култивација уреди

 
Шумске накупине пламенца (П. диварицата)

Неколико врста и култивара пламенца обично се узгаја у вртовима. Већина култивисаних, с изузетком Пхлоx друммондии, су вишегодишње. Врсте из алпских станишта (и култивари добијени из њих) захтијевају пуно сунца и добру дренажу. Они са шумских станишта (попут П. диварицата) траже дјелимичну хладовину и тло богато хумусом. Оне с обалних станишта (попут П. паницулата) захтијевају пуно сунца и влаге..[6] Пхлоx је цијењен у врту због своје способности привлачења лептира. Може бити у промету за размножавање из резница стабљике.

Види још уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди