Пиодерма гангренозум

Пиодерма гангренозум (Пyодерма гангреносум) је болест која узрокује да ткиво постане некротично, што доводи до дубоких улцерација које се обично јављају на ногама. Кад до њих дође, оне могу да проузрокују хроничне ране. Чиреви обично у почетку изгледају као мали убоди буба, и они се развијају у веће чиреве. Мада ове ране ретко доводе до смрти, оне могу да проузрокују болове и да оставе ожиљке.

Пиодерма гангренозум
ЛатинскиПyодерма гангреносум
Пyодерма гангреносум на нози пацијента са Кроновом болести.
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностДерматологија
МКБ-10Л88
МКБ-9-CM686.01
МеСХД017511

Болест је била идентификована 1930. године. Њој подлеже приближно једна особа у 100,000 у популацији. Мада од ове болести могу да оболе људи било ког узраста, од ње углавном оболевају особе између 40 и 50 година живота.[1]

Типови уреди

 
Пиодерма гангренозум

Постоје два главна пyодерма гангреносум типа:[1]

  • типична улцеративна форма, која се јавља на ногама
  • атипична форма која је углавном површинска, и која се јавља на рукама и другим деловима тела

Друге варијанте су:[2]

  • Перистомал пyодерма гангреносум сачињава 15% свих случајева пиодерма
  • Буллоус пyодерма гангреносум
  • Пустулар пyодерма гангреносум[3]
  • Вегетативе пyодерма гангреносум[4]

Узроци уреди

Мада етиологија није потпуно разјашњена, за ову болест се мисли да је узрокована дисфункцијом имунског система, и посебно неподобним функционисањем неутрофила. Најмање половина свих оболелих од пиодерме гангренозум такође оболева од болести са утицајем на системске функције[1], као што су: улцеративни колитис, Кронова болест, реуматоидни артритис, и Мултипла Мијелома (MM). То исто може бити део синдрома, као што је ПАПА синдроме. За веће и мање трауме се исто тако сматра да имају улогу.[5]

Литература уреди

  1. ^ а б в Јацксон ЈМ анд Цаллен ЈП. 2006. Емедицине: Пyодерма Гангреносум. Ретриевед он Јануарy 23, 2007.
  2. ^ Брооклyн Т, Дуннилл Г, Проберт C (2006). „Диагносис анд треатмент оф пyодерма гангреносум”. БМЈ. 333 (7560): 181—4. ПМЦ 1513476 . ПМИД 16858047. дои:10.1136/бмј.333.7560.181. 
  3. ^ Сханкар С, Стерлинг ЈЦ, Рyтина Е (2003). „Пустулар пyодерма гангреносум”. Цлин. Еxп. Дерматол. 28 (6): 600—3. ПМИД 14616824. дои:10.1046/ј.1365-2230.2003.01418.x. 
  4. ^ Ланган СМ, Поwелл ФЦ (2005). „Вегетативе пyодерма гангреносум: а репорт оф тwо неw цасес анд а ревиеw оф тхе литературе”. Инт. Ј. Дерматол. 44 (8): 623—9. ПМИД 16101860. дои:10.1111/ј.1365-4632.2005.02591.x. 
  5. ^ Расхид РМ. (2008). „Сеат белт пyодерма гангреносум: минор прессуре ас а цаусативе фацтор”. Ј Еур Ацад Дерматол Венереол. 22 (10): 1273—4. 

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).