Планински јавор
Планински јавор, грчки јавор или мљечац (лат. Ацер хелдреицхии Орпх.) је врста рода Ацер L.
| Планински јавор | |
|---|---|
| |
| Ацер хелдреицхии Орпх. | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Росидс |
| Ред: | Сапиндалес |
| Породица: | Сапиндацеае |
| Род: | Ацер |
| Секција: | А. сецт. Ацер |
| Серија: | А. сер. Ацер |
| Врста: | А. хелдреицхии
|
| Биномно име | |
| Ацер хелдреицхии | |
Опште карактеристике уреди
Планински јавор је средње високо листопадно дрво, високо и преко 30 м, са прсним пречником и преко 100 цм. Стабло је право, а крошња је широка, округла и разграната. Општим изгледом и кором која у старости пуца у крупне, танке, неправилне љуспе, је сличан јавору (Ацер псеудоплатанус L.). Међутим, од јавора се разликује у распрострањењу (хоролошки), станишту (еколошки), облику листова и цвастима (морфолошки). Једногодишњи изданци су голи, црвенкасто смеђи, сјајни, са много маркираних лентицела. Корен је јако развијен и дубоко продире у земљиште, па планински јавор не страда од ветроизвала. Пупољци су са црвенкастим и голим љуспама. Листови су на петељкама црвенкасте боје, дугим приближно колико и лиска, дубоко дељени, понекад скоро до основе лиске, са пет режњева. Режњеви су дугуљасти, са мањим режњевима и зупцима при врху. Листови су дуги до 14 цм, на лицу сјајни, тамно зелени, а на наличју сивкасто-зелени, са чуперцима рђастих длачица у пазуху нерава или скоро голи. Цвасти су прво скоро усправне метлице, али касније дуге и висеће, голе. У зависности од надморске висине, цвета од маја до јуна. Плодови су зрели у септембру и октобру, а дуги су до 6 цм, са размакнутим или укрштеним крилима, проширеним при врху, а гнездима семена споља голим или ретко длакавим.
Распрострањење и станиште уреди
Планински јавор је ендемит Балканског полуострва. Углавном се јавља изнад региона букве са јелом, у појасу мунике, смрче или претпланинске букве, на надморским висинама од 1200 до 1800 м, како на кречњачким, тако и на силикатним масивима, на различитим типовима земљишта, од органоминералних рендзина до киселих смеђих земљишта и подзола. Најчешће насељава северне експозиције и удолине, на местима где се дуже задржава снег.
Варијабилност врсте уреди
Од три описане подврсте планинског јавора, само субсп. мацроптерум је констатована у Србији.
- субсп. хелдреицхии
- субсп. булгарицус Лакушић
- субсп. мацроптерум (Вис.) Паx
- вар. висиании
- ф. висиании
- ф. трицхоцарпум (К. Малy) Бецк
- вар. панциции
- ф. панциции
- ф. цруциатум Јов.
- ф. обтусатум Јов.
- вар. висиании
Привредни значај уреди
Планински јавор на већим надморским висинама замењује јавор (Ацер псеудоплатанус L.), а делом и букву (Фагус сyлватица L.). Користи се као дрво за грађу. Могао би се користити као декоративна врста, јер има крупне црвенкасте плодове и интересантно дубоко дељено лишће.[2] [3] [4]
Галерија уреди
-
Acer heldreichii -
Acer heldreichii -
Acer heldreichii
Reference уреди
- ^ Crowley, D.; Rivers, M.C. (2017). „Acer heldreichii”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2017: e.T193594A2244672. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T193594A2244672.en
. Приступљено 19. 11. 2021.
- ^ Josifović, M. (1973). Flora SR Srbije. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.
- ^ T. G. Tutin; et al. Флора Еуропаеа. Цамбридге Университy Пресс.
- ^ Шилић, Чедомил (1990). Атлас дрвећа и грмља. ИП СВЈЕТЛОСТ, Завод за уџбенике и наставна средства, Сарајево. Завод за уџбенике и наставна средства Београд.
Спољашње везе уреди
