Плазмодезме су мали канали, везе између биљних ћелија којима се остварује њихов морфолошки и метаболички контакт. У самој опни за затварање налазе се тзв. примарна поља јамица, односно на тим местима она је ситасто избушена и кроз те отворе пролазе фине плазматичне нити, које се зову плазмодезме. На тај начин, захваљујући плазмодезмама, све ћелије, упркос ћелијским зидовима који их раздвајају, представљају плазматичну целину.[1] Из снимка електронског микроскопа може се видети да су плазмодезме често прожете изданцима ендоплазматичног ретикулума, тако да су цистерне ретикулума суседних ћелија вероватно делимично у отвореном контакту. Плазмодезме могу прожимати ћелијске зидове и изван опни за затварање јамица.

Дијаграм примера плазмодезми
Стрyцхнос нуx-вомица
Структура примарне плазмодезме. ЦW=ћелијски зид ЦА=калоза ПМ=ћелијска мембрана ЕР=ендоплазматични ретикулум ДМ=дезмотубула цревени кругови=актин љубичасти кругови и црте=други протеини[2]
Плазмодезме омогућавају молекулима да путују између биљних ћелија кроз симпластни пут

Број плазмодезми уреди

Број плазмодезми које повезују суседне ћелије може бити веома велики. Једна једина ћелија творног ткива луковице црног лука повезана је са суседним ћелијама са 10000 до 20000 плазматичних нити, односно плазмодезми. Међутим, нису само младе меристемске (творне) ћелије повезане плазмодезмама. I зидовви свих одраслих ћелија прожети су хиљадама најфинијих протоплазматичних нити. То се лепо може видети ако протопласте плазмолизом одвојимо од ћелијског зида и ту појаву посматрамо кроз микроскоп у тамном видном пољу. Тада се код многих објеката може непосредно посматрати како је протопласт на многим местима повезан са ћелијким зидом, тако да на крају изгледа као да је сакупљени протопласт обешен на мрежи најфинијих плазматичних нити. Протопласти појединих ћелија, на тај начин, стварају повезану живу целину - симпласт.

Ектодезме уреди

После специјалних метода фиксирања могу се у спољним зидовима ћелија епидермиса многих биљака појавити локални талози који под микроскопом подсећају на плазмодезме, те су означени као ектодезме. Међутим, показало се да ектодезме нису плазматичне природе, већ да се ради о афекту, који је резултат различитог продирања средстава за фиксирање у кутикули на појединим местима. Овај податак о локалној порозности кутикуле могао би имаати значај за продирање воде и хранљивих материја у лист (фолијарна исхрана).

Референце уреди

  1. ^ Момчило Којић; Софија Пекић; Зора Дајић. Узето из књиге Ботаника 9. издање. стр. 84 и 85. 
  2. ^ Мауле, Андреw (2008). „Пласмодесмата: струцтуре, фунцтион анд биогенесис”. Цуррент Опинион ин Плант Биологy. 11 (6): 680—686. ПМИД 18824402. дои:10.1016/ј.пби.2008.08.002. 

Спољашње везе уреди

Пласмодесмата: струцтуре, фунцтион анд биогенесис Пласмодесмата