Пнеуматске сејалице

Пнеуматске сејалице се користе у пољопривреди, којима могу да се сеју кукуруз, сунцокрет, соја и неке повртарске културе. У последње време се као уобичајан додатак уз пнеуматске сејалице испоручује и уређај за електронску контролу сетве.[1]

Изглед сточне сејалице

Од додатака могу се ту наћи и још уређаји за убацивање минералног ђубрива и инсектицида. Пнеуматске сејалице које имају већу ширину сад имају могућност да се на посебном превозу транспортују до њиве, тај систем се назива бочни превоз. Према начину избацивања зрна помоћу ваздушне струје пнеуматске сејалице се могу поделити на два типа: са подпритиском и са надпритиском.

Врсте сејалица

уреди
  1. Механичке сејалице служе, по правилу, за сетву крупно зрног семена, као што су грашак, пасуљ... Семе мора бити калибрисано, што у одређеној мери поскупљује производњу. Механичке сејалице се према врсти сетвеног апарата деле на сејалице са сетвеном плочом, сејалице са траком и сејалице са точком и лопатицама.
  1. Пнеуматске сејалице користе се за ситније семе које не мора да буде калибрисано. Ове сејалице се према начину издвајања семена деле на: сејалице са потпритиском и сејалице са натпритиском (ретко се користи за поврће).[2]
 
Изглед пнеуматске сејалице

Поступак прецизне сетве може да се подели у 5 фаза: крчење/равнање површине, консолидација површине предсабијањем, повлачење браздице и спуштање семена, утискивање семена у браздицу и њено затварање и сабијање земље око семена. Сејалица на слици 1 и принцип рада њених делова детаљно су описани у чланку „ Критеријуми за избор сејалице за прецизну сетву" у броју 3/2006 и овде ће бити напоменуте само најважније функције појединих делова, према управа наведеним фазама.

Прво део који долази у контакт са површином коју треба посејати је равнало и то је један опциони део. Иза равнала се налази притискач који служи да консолидује површину пред сабијањем и обезбеди успешно и прецизно отварање браздице. Следећи корак је повлачење браздице и убацивање семена у браздицу коју формира отварач браздице. Сетвени апарат има функцију прецизног захватања семена, његовог транспорта и избацивања у право време на право место.

Било да је сејалица пнеуматска или механичка, потребно је водити рачуна о флексибилности рада сетвеног апарата у смислу варирања растојања семена у реду, али и могућности подешавања међусобног растојања између редова. Ово је посебно интересантно за сетву поврћа, где су семена често веома ситна, а растојања понекад веома мала, видети табеле 1. и 2. Разлог за опрез је најпре цена додатних / специјалних делова, која може да буде врло висока у директном поређењу са ценом самог сетвеног апарата, уз напомену да је понекад сејалицу технички немогуће прилагодити потребама сетве појединих врста поврћа.

За успостављање присног контакта између семена и земљишта задужени су точкови - утискачи семена. Улога затварача браздице је веома важна јер је сваком семену потребно обезбедити једнаке услове за ницање. У овом случају је то дебљина слоја изнад семена.Након покривања семена потребно је обезбедити притисак и повољну структуру земљишта и са горње стране семена. За те потребе се користе разне форме притискача у облику точкова и дискова.

Механичке сејалице

уреди

За издвајање појединачног семена задужена нагнута сетвена плоча под 40° Семе упада под утицајем земљине теже у рупе на плочи, а из рупа се семе избацује четкама. На фотографији десно је сетвена плоча А израђена у облику спиралних жљебова који на свом крају имају рупе и предвиђена је за крупније семе-пасуљ, на пример. Избацивач-четка је на слици обележена са Б. Недостатак ове изведбе је могући лом семена, јер се током обртања плоче семе у плочи у једном моменту нађе изнад отвора, и у том моменту мора да пропадне на доле. Уколико се то не деси долази до оштећења семена пресецањем/засецањем, што аутоматски значи смањење клијавости. Следећи недостатак је и велика висина пада семена, односно велико растојање између тачке избацивања и дна браздице,што може да изазове непрецизно спуштање семена. Са друге стране, предност ове сејалице је једноставна изведба.

Пнеуматске сејалице

уреди

Начини примене сејалица Без обзира на тип сејалице начин примене сејалица, њихова коначна изведба и степен механизације зависи од величине површине која се обрађује. Приказани су типични примери различитих начина употребе сетвених јединица. Налази се ручно погоњена сејалица, која је намењена за гајење на малим површинама и, може се рећи, за хоби употребу. Сејалица за баштенску-полупрофесионалну производњу на слици средини прикључена је на мотокултиватор и, у изведби са слике, састоји се од две сетвене јединице. Оваква сејалица је намењена за површине до л/4 ха. Изведба сејалица за њивско гајење,са четири сетвене јединице, представља професионално решење.[3]

Одабир пнеуматских сејалица

уреди

Код замене истрошених пнеуматика поставља се дилема које пнеуматике одабрати: да ли исте које су и биле на трактору, машини или пак одабрати по свом нахођењу и за неке нове услове други тип пнеуматика. Код одабира пнеуматика основно је правило: одабрати пнеуматик који по димензијама одговара нашој машини, друго битно обележје је носивост пнеуматика. Сваки пнеуматик на себи има одређене ознаке које тачно дефинишу пнеуматик и његову намену. Основни типови пнеуматика на пољопривредним машинама по месту уградње су:

  1. вучни пнеуматик
  2. управљачки пнеуматик
  3. теретни пнеуматик

Вучни пнеуматик

уреди

Користи се на погонским осовинама трактора, комбајна и осталих пољопривредних машина које за своје кретање развијају вучну силу на месту додира точка и подлоге. Овај тип пнеуматика се користи и код сејалица које за погон сетвених апарата добијају погон од властитих точкова. Мора се водити рачуна о смеру кретања (рипне на точку сејалице окренути контра у односу на рипне задњих точкова трактора). Примена оваквих пнеуматика на управљачким точковима (не и погонским) не препоручује се због отежаног држања правца и слабије компензације бочне силе. Код пнеуматика задњих точкове трактора водити рачуна (о ознаци 6ПР, 8ПР,...) о носивости пнеуматика. У случају вуче једноосовинских приколица, које део своје масе пребацују на задњу осовину трактора, може доћи до брзог пропадања пнеуматика, ако се не води рачуна о њиховој носивости.[4]

Управљачки пнеуматик

уреди

Управљачки пнеуматик поставља се на управљачке точкове трактора и осталих покретних машина. Ако су управљачки точкови уједно и погонски онда се поставља профил пнеуматика као и за вучни пнеуматик. Теже управљање вучним типом пнематика на управљачкој осовини компензира се обавезном уградњом хидроинсталације у управљачки механизам. Управљачки пнеуматик добро подноси бочне силе и није намењен за већа оптерећења. Погрешно је овај тип пнеуматика постављати као погонске пнеуматике на сејалицама.

Теретни пнеуматик

уреди

Теретни пнеуматик намењен је за коришћење за превоз терета, одликује се ситнијом шаром и одговарајућим бројем условних платана (ПР). Поставља се на тракторске приколице. Слабо прима бочну силу, па је изразито непогодан као замена управљачког пнеуматика – знатно смањује маневарске способности возила. Коришћење као вучног пнеуматика не препоручује се због мале реализације вучне силе а поготову на мекој подлози. Теретни пнеуматик у пољопривреди има два основна облика:

  • ужи, већег пречника са вишим притиском
  • шири, мањег пречника и са нижим притиском

Први облик (теретни - камионски) погодан је за транспорт по чврстој подлози. Негативна особина је код транспорта на мекој подлози (велика дубина трага и сабијање земљишта). Други облик (“балон”) погодан је за транспорт по мекој подлози. У пракси на тврдој подлози показао слабије резултате (брже страдање предњих пнеуматика на приколици).

Прецизне пнеуматске сејалице

уреди

Прецизне пнеуматске сејалице АЕРОМАТ А раде на принципу натпритиска и намењене су за сејање кукуруза, шећерне репе, сунцокрета, тикве, соје, пасуља, грашка и слично. Прецизно сејање омогућавају посебно обликовани сетвени дискови, које покрећу погонски точкови преко централног погона и мењача са 48 (64*) преносних односа, што пружа могућност подешавања исто толико различитих растојања међу семенима.

Универзалне сејалице

уреди

Сејалице за жито имају универзални карактер. Могу се користити за сетву стрних жита (пшенице, јечма, ража и овса), а уз одређена подешавања и луцерке, крмног и индустријског биља и разних врста траве. Конструисане су за идивидуалне произвођаче. Опремљене су аутоматским маркерима и варијатором за промену норме сетве. Производе се од 17 и 25 реди. Постоји и пнеуматска варијанта од 51 ред. Савремено конципиран сетвени апарат са назубљеним ваљцима омогућава прецизно дозирање различитих количина семена.

Транспорт семена до улагача је пнеуматски. Сетва је једна од најважнијих агротехничких захвата, од чијег квалитета зависи количина I квалитет производње. Основни радни органи механичке житне сејалице су: сандук за семе, сејаћи апарат, спроводне цеви, улагачи семена и загртачи.

Производња

уреди

„Производња је сврсисходна људска делатност у којој се одређени скуп ресурса - инпута, трансформишеу одређене производе аутпуте који служе задовољењу људских потреба. Аутпути или производи могу бити материјалне природе, а могу бити и разноврсне услуге намењене одређеној групи корисника. Производња представља најважнију фазу у процесу друштвене репродукције, јер је она материјална основа за функционисање осталих друштвених процеса и активности. Сама производња се реализује крозбројне технолошке процесе. Процес производње представља један динамички систем у коме постојикретање материјала (материјални токови) и кретање информација (информациони токови). Кодсложенијих производних система ови токови могу бити веома сложени, па захтевају одређене системе за њихово управљање. Овом проблематиком се бави у оквиру менаџмент активности дисциплина:менаџмент производње. Систем управљања производњом функционише на принципу повратнеспреге, на тај начин што се врши оцена квалитета финалног производа, у којој мери она задовољавапланиране вредности. Ако постоји одступање, онда се на основу добијених информација врши корекцијаполазних елемената (материјал, технлошки процес и друго) да би се добио жељени резултат.“[5]

„Производња је вечити процес присвајања, прераде и обликовања предмета природе који врши човек да би обезбедио материјалне услове живота и на тај начин задовољио потребе појединаца, друштвених група и ширих заједница. Између човека и материјалне природе стоји стално јединство и борба супротних тенденција. Човек као друштвено биће не би могао да се одржи и постане оно што јесте, да није целисходно користио све услове које му, за одржање живота, пружа природа. Опредељен сазнањем дасамо произвцдњом материјалних добара може да одржи своју врсту, човек нужно долази усвакодневне односе с природом, прилагођава је, даје јој посебно облике и погодне форме закоришћење, чини је употребљивом и корисном, а то све је у оквиру одређеног друштвеног облика ињеговим посредством. У настојањима да прилагцди природу својим потребама и тако одржи ирепродукује свој живот, човек је наилазио и данас наилази на многе тешкоће. Природа је вечито пружалаотпор, крила у себи тајне, и тиме изнова стимулисала човека на нове акције. Но, произвцдња није самооднос човека и природе. Она је, у исто време, и однос међу произвођачима чије се економско повезивање остварује присвајањем и прилагцђавањем природе потребама људи.“[5]

„Производња се, даље, може схватити као производња у ширем, односно ужем смислу. У ужем значењу производња је процес производне активности у којем се директно остварује процес трошења рада. Производња се, у овом случају, своди на ону активност људи у којој се реално остварује обједињавање и узајамно комбиновање материјалних и субјективних чинилаца производње и ови доводе у активан однос трошења где се води процес рада, прерађују предмети природе и даје им се посебна форма погодна за употребу и коришћење. Међутим, производња се најчешће схвата у ширем смислу као јединство основних момената привредне активности друштва. Тако схваћена производња обухвата целокупност економског живота, све његове основне сегменте: производњу, расподелу (размену) и потрошњу, а не само процес рада у коме се истовремено и непосредно врши целисходно трошење субјективних и материјалних чинилаца производње. У том јединству производња има одлучујући значај за целокупну област економског живота људи.“[5]

Референце

уреди
  1. ^ Економска енциклопедија I; „Савремена аднинстрација“; (Аутор чланка: Проф. Др D.Шошкић);Београд; 1984;
  2. ^ Менаџмент у модерном бизнису; Др Ж. Радосављевић и Др Р. Томић; Универзитет „Браћа Карић“; Београд; 2007;
  3. ^ Пословна економија; Функције предузећа; А. Јовановић, Мр С. Кисић и Др V. Божић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2004;
  4. ^ Основи организације; Др Н. Павловић; АЛФА-ГРАФ НС; Нови Сад; 2007;
  5. ^ а б в Менаџмент: Појам и дефиниција производње Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2015)

Литература

уреди
  1. Економска енциклопедија I; „Савремена аднинстрација“; (Аутор чланка: Проф. Др D.Шошкић);Београд; 1984;
  2. Пословна економија; Функције предузећа; А. Јовановић, Мр С. Кисић и Др V. Божић; Завод за уџбенике и наставна средства; Београд; 2004;
  3. Менаџмент у модерном бизнису; Др Ж. Радосављевић и Др Р. Томић; Универзитет „Браћа Карић“; Београд; 2007;
  4. Основи организације; Др Н. Павловић; АЛФА-ГРАФ НС; Нови Сад; 2007;
  5. https://web.archive.org/web/20151208052803/http://tagtag.com/menadzment/iii_grupa_pitanja/2_pojam_i_definicija_proizvodnje
  6. http://www.google.rs/search?q=just+in+time