Подунавачке баре

Подунавачке баре је назив којим се означава географски простор у Подунавцима, Грачацу и Новом Селу, на уздигнутом платоу обала старог корита Западне Мораве. До пред крај 20. века оне су биле непознате у географској литератури. За њх се сазнало тек када је 1986. године, када је потекла прва иницијатива за уређење Подунавачких бара, иза које је следило још пет. Међутим, ниједна није спроведена у дело.

Подунавачке баре
Стара карта Врњачке Бање
Опште информације
Број бара	7 већих и 15 мањих
Површина	50 ха
Настанак	Једним делом као последица промене тока Западне Мораве (стари ток), а другим делом као последица вађења шљунка
Адреса	Подунавци, Општина Врњачка Бања

Лепоту ових бара први су открили риболовци који на живом току овог дела Западне Мораве често лове крупнију штуку, о чему сведоче многобројни улови локалних риболоваца. Штуке које се лове на овим барама углавном су тешке од 1 до 2,5 кг, али вас крупнији примерци увек могу изненадити нарочито по облачном времену или у вечерњим часовима.

Данас, ове баре су најпосећеније од стране риболоваца, који и током најтоплијих месеци могу заклоњени хладом  уживати у свом спроту. Сваке године, на Подунавачким Барама организују се и велика пецарошка такмичења, која окупе велики број љубитеља овог спорта, како из земље тако и из региона.

Назив

Топоним Подунавачке је настао на основу положаја бара, јер се налазе крај сеоског насеља Подунавци. Парадоксално је то што Подунавци имају у основи реч Дунав, а леже на обали Западне Мораве. Локално становништво објашњава да насеље носи то име још из времена када га је населило становништво из смедеревског Подунавља у 18. веку.

Заштита

Подунавачке баре, због њиховог туристичког значаја Општина Врњачка Бања планира да заштити и прогласи простором од значаја за туризам овог дела поморавља.

Географија

Порекло

Подунавачке баре (комплекс од више десетина бара) настале су на на око 5 км дугом уздигнутом платоу дуж обала старог корита Западне Мораве у Подунавцима, Грачацу и Новом Селу. Један део тих бара је настао као последица промене тока Западне Мораве (стари ток), а други као последица вађења шљунка. Након тога су подводне воде избиле и поплавиле настала удубљења, а временом ове баре, створиле су свој екосистем, који је изгледом оплеменио разноликошћу врњачки пејзаж.

Поједине баре су старе и до 40 година, а просечна дубина им се креће од 1 до 5 метара. У време суше (због климатских промена с почетка 21. века) тренутно су све баре знатно плиће.

Када се уђе у село Подунавце, од самог пута, скреће се на север код пумпе и аутобуске станице и прелази пругу. Пут даље води директно до Подунавачких баре, које представљају комплекс од више десетина бара непосредној близини Западне Мораве. Временом ове баре, створиле су свој екосистем, па су  данас, најпосећеније од стране риболоваца, који се и током најтоплијих месеци могу заклоњени хладом  уживати у свом спроту. Сваке године, на Подунавачким Барама организују се и велика пецарошка такмичења, која окупљају велики број љубитеља овог спорта, како из Србије тако и из региона.

Геоморфологија

Са геоморфолошког акспекта, Подунавачке баре се налазе у алувијалној равни Западне Мораве, на апсолутној висини 175-179 м. Алувијални наноси немају развијене генетичке хоризонте, већ слојеве различите дебљине.

Први слој моћности од 0,8 м је састављен из прашинасто-песковите глине, затим следи слој смеђе хумусне глине моћности 3,5 м, а на већим дубинама је утврђен ситнији и крупнији шљунак. Овај материјал fiлтрира воде Западне Мораве.

Положај и пространство

Подунавачке баре се налазе 12 км северозападно од Врњачке Бање крај обала Западне Мораве, у северном делу атара села Подунавци, југоисточније од места Вранешка ада. Од сеоског насеља Подунавци, кроз које пролази регионални пут M-5, до Подунавачких бара постоји макадамски пут дужине око 2 км.

Границе

Подунавачке баре се граниче, са:

• југоистока, старим рукавцем Западне Мораве,
• северозапада, са Западном Моравом.

Површина

Подунавачких бара захватају површину од 50 ха. Акваторију чини 7 већих и 15 мањих језера, од којих ниједно не прелази 4,85 ха, а нису ни повезана у јединствену целину. Пет бара има површину већу од 2 ха.

Клима

Подунавачке баре се налазе у пољу умерено континенталне климе. Пошто хидрометеоролошка посматрања нису вршена, за неке приближне податке се користе мерења која су систематсми вршена у оближњој Врњачкој Бањи. Према таквом упоређивању, средња годишња температура у Подунавачким барама износила је око 10,7 °Ц, средња летња 21 °Ц, а средња зимска око 0 °Ц. Најчешће се јављају средње дневне температуре од 16 °Ц до 21 °Ц, и то око 80 дана у години, док је свега око 38 дана у години са температуром испод нуле. Средња количина атмосферског талога износи 770 мм. Највише тога пада у јуну а најмање у септембру.

Литература

• Бецхманн, А., Киемстедт, Х. анд алл (1975): Ландсцхафтбеwертунг фур дие Ер-холунг им Сауерланд, Теил 1-Теxстбанд, Теил II-Картенбанд, Сцхрифтенреихе Ландес унд Стадтентwицклунгсфорсцхунг НРW, Бд.1008, Дортмунд.
• Боровић-Димић, Јелена (2001): Вода у тра-дицији и животу Врњачке Бање, Завичајни музеј – Замак културе, Културни центар Врњачке Бање, Програм и библиотека „Врњачка ризница“, Књига II, Врњачка Бања
• Група аутора (2005): Елаборат о проглашењу “Подунавачких бара” за простор од значаја за развој туризма, Туристичко-рекреативна зона на Западној Морави, Општина Врњачка Бања, Врњачка Бања
• Ковачевић, Т. (2007): Гоч и подгорина – географска студија, истраживачка грађа Топографска карта (1984): Краљево 4, 530-4, 1:50.000 Војногеографски институт, Београд
• Вулковић, Љ, Шарчевић, Б, Грујић-Шарчевић, D. (1999): Студија Подунавачке баре, бивши мајдани шљунка, Шумарство, 5-6/99, Београд
• Шабановић, Х. (1966): Из прошлости насеља општине Краљево, Краљево и околина, Библиотека Монограfiје места Југославије, стр.176-192, Београд

Спољашње везе

• Риболов у Врњачкој Бањи
• Подунавачке баре на: мапио.нет