Грачац (Врњачка Бања)

Грачац је насеље у Србији у општини Врњачка Бања у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 1833 становника.

Грачац
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ОпштинаВрњачка Бања
Становништво
 — 2011.Пад 1833
Географске карактеристике
Координате43° 38′ 42″ СГШ; 20° 50′ 05″ ИГД / 43.6450° СГШ; 20.8347° ИГД / 43.6450; 20.8347Координате: 43° 38′ 42″ СГШ; 20° 50′ 05″ ИГД / 43.6450° СГШ; 20.8347° ИГД / 43.6450; 20.8347
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина264 м
Грачац на мапи Србије
Грачац
Грачац
Грачац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаVB

Чине га две физиономске целине: Доњи и Горњи Грачац. Налази се у долини Западне Мораве, и пружа се до падина планине Гоч. Од Врњачке Бање је удаљено око 10 km.

Кроз атар села пролазе значајне саобраћајне комуникације, магистрални пут Краљево-Крушевац, као и железничка пруга Пожега-Сталаћ. Број задње поште је 36215, Подунавци, Србија. Површина сеоског атара износи 3411 хектара (34,11 km²).

Сеоска црква носи име Светог Саве, а сеоска слава је Света Тројица. Село је економски неразвијено и у фази демографске старости.

ИсторијаУреди

По одређеним историографским подацима, најранији православни религијски објекат, који је постојао на месту данашње цркве, потиче из 12. века. Топоним Грачац је настао од речи Градац (град, утврђење). Према историчару Милану Д. Сотировићу, на територији данашњег села се још у доба римског царства развило насеље, апроксимативно у 2. веку, управо око војног утврђења, дуж пута (via militaris) Београд-Ниш, који је у то време пролазио том територијом. Ову теорију донекле поткрепљује и откриће остатака темеља објекта, на месту Ћелије, у горњем делу села, кога је Феликс Каниц означио као римски каструм. Ове, а и детаљније податке о историји села Грачац, Милан Д. Сотировић, објавио је 1996. године у делу Врњачка Бања и околина у публикацији Народне библиотеке Др Душан Радић, Врњачка Бања.

ДемографијаУреди

У насељу Грачац живи 1600 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,5 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 652 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.395
1953. 2.386
1961. 2.277
1971. 2.129
1981. 2.012
1991. 2.045 1.983
2002. 2.011 2.059
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.851 92,04 %
Роми
  
124 6,16 %
Црногорци
  
18 0,89 %
Југословени
  
7 0,34 %
Македонци
  
4 0,19 %
Словенци
  
1 0,04 %
Муслимани
  
1 0,04 %
непознато
  
3 0,14 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди