Полариметрија је мерење и интерпретација поларизације трансверзалних таласа, најчешће електромагнетих таласа, као што су радио или светлосни таласи. Типично се полариметрија изводи на електромагнетним таласима који су прошли кроз, и који су рефлектовани, рефрактовани, или дифрактовани неким материјалом да би се карактерисао тај објекат.[1][2]

Слика Долине смрти радаром са синтетичким отвором (блендом) користећи полариметрију.

Полариметар је основни научни инструмент који се користи за полариметријска мерења. Овај термин ретко користи за описивање полариметријског процеса уз помоћ рачунара, као што је случај код полариметријског радара са синтетичком апертуром.[3][4][5]

Полариметрија танког филма или површина је позната као елипсометрија.[6][7][8]

Полариметрија се може користити за мерење низа оптичких особина материјала, као што су линеарна бирефрингенција, цирцуларна бирефрингенција (такође позната као оптичка ротација, или оптичка ротациона дисперзија), линеарни дихроизам, циркуларни дихроизам и расејање.[9]

За мерење ових особина дизајниран је низ полариметара. Неки су архаични, док су други у употреби. Најсензитивнији полариметри су базирани на интерферометрима, док су конвенционалнији полариметри базирани на склопу поларизационих филтера, таласних плоча и других уређаја.

Полариметрија може да обухвата рачунарску анализу таласа. На пример, радари често узимају у обзир поларизацију таласа у пост-процесовању да би побољшали карактеризацију циља. У том случају, полариметрија се може користити за процењивање фине текстуре материјала, као и помоћ у решавању оријентације малих структура циља.

Мерење оптичке ротације уреди

 
Аутоматски дигитални полариметер
 
Полариметар
 
Полариметар
 
Полариметар и спектрофотометар

Оптички активни узорци, као што су раствори хиралних молекула, често манифестују циркуларну бирефрингенцију. Циркуларна бирефрингенција узрокује ротацију равни поларизације поларизоване светлости док она пролази кроз узорак.

У обичној светлости, вибрације се јављају у свим равнима нормалним на правац кретања. Кад светлост прође кроз Николову призму онда се вибрације у свим правцима осим правца осе призме уклоне. Светлост излази из призме поларизована у равни, зато што се њене вибрације одвијају у једном правцу. Ако се две Нилолове призме поставе тако да су њихове равни поларизације међусобно паралелне, онда ће светлосни зрак који излази из прве призме проћи кроз њу. Ако се друга призма ротира за угао од 90°, онда се светлост која излази из прве призме зауставља другом призмом. Прва призма се обично назива поларизатор, а друга призма је анализатор.

Једноставан полариметар за мерење ове ротације се састоји од дугачке цеви са крајевима од равног стакла, у коју се ставља узорак. На сваком крају цеви је Николова призма, или поларизатор неке друге врсте. Светлост се пропушта кроз цев, и призма на другом крају, која је учвршћена за окулар, се ротира да би се измерила област потпуне осветљености, или полу-таман полу-светао регион, или регион потпуне таме. Угао ротације се затим чита са скале. Исти феномен се може приметити након угла од 180°. Специфична ротација се може израчунати из угла. Температура може да има утицаја на ротацију светлости, те се тај фактор треба узети у обзир у калкулацији.

 

где:

  • [α]λТ је специфична ротација.
  • Т је температуре.
  • λ је таласна дужина светлости.
  • α је угао ротације.
  • л је дужина цеви полариметра.
  • ц је концентрација раствора.

Референце уреди

  1. ^ Мисхцхенко, M.I.; Yатскив, Y.С.; Росенбусх, V.К.; Видеен, Г., ур. (2011). Полариметриц Детецтион, Цхарацтеризатион анд Ремоте Сенсинг, Процеедингс оф тхе НАТО Адванцед Студy Институте он Специал Детецтион Тецхниqуе (Полариметрy) анд Ремоте Сенсинг Yалта, Украине 20 Септембер - 1 Оцтобер 2010, Сериес: НАТО Сциенце фор Пеаце анд Сецуритy Сериес C: Енвиронментал Сецуритy (1ст изд.). 
  2. ^ Јаап Тинберген (2007). Астрономицал Полариметрy. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-01858-6. 
  3. ^ "Synthetic Aperture Radar", L. J. Cutrona, Chapter 23 (25 pp) of the McGraw Hill “Radar Handbook”, 1970. (Written while optical data processing was still the only workable method, by the person who first led that development.)
  4. ^ "A short history of the Optics Group of the Willow Run Laboratories," Emmett N. Leith, in Trends in Optics: Research, Development, and Applications (book), Anna Consortini, Academic Press, San Diego: 1996.
  5. ^ Броwн, W.M.; Wалкер, Ј.L.; Боарио, W.Р. (2004). „Сигхтед аутоматион анд фине ресолутион имагинг”. ИЕЕЕ Трансацтионс он Аероспаце анд Елецтрониц Сyстемс. 40 (4): 1426—1445. Бибцоде:2004ИТАЕС..40.1426Б. С2ЦИД 9269894. дои:10.1109/ТАЕС.2004.1386898. 
  6. ^ Аззам, Р. M. А.; Басхара, Н. M. (1987). Еллипсометрy анд Поларизед Лигхт. Нортх-Холланд. ИСБН 978-0-444-87016-2. 
  7. ^ Рöселер, Арнулф (1990). Инфраред Спецтросцопиц Еллипсометрy. Јохн Wилеy & Сонс Цанада, Лимитед. ИСБН 978-3-05-500623-4. 
  8. ^ Томпкинс, Харланд Г. (1993). А Усер'с Гуиде то Еллипсометрy. Елсевиер Сциенце. ИСБН 978-0-12-693950-7. 
  9. ^ V. Туцхин (2000). Тиссуе Оптицс Лигхт Сцаттеринг Метходс анд Инструментс фор Медицал Диагносис. Социетy оф Пхото Оптицал. ИСБН 978-0-8194-3459-3. 

Спољашње везе уреди