Попова Шапка
Попова Шапка је најпознатији скијашки центар у Северној Македонији и некада врло популарно скијалиште у старој Југославији, које после доста година поново постаје интересантно како југоносталгичарима, тако и новим генерацијама домаћих и страних скијаша и туриста који све више посећују и центар и дуге локације на Шар-планини.
| Попова Шапка | |
|---|---|
 Панорама Попове Шапке | |
  Северозападна Македонија |
Положај и прилаз уреди
Попова Шапка се налази на Шар-планини у Републици Северна Македонија на висини од 1700 м. Удаљена је 18 км од Тетова и 53 км од Скопља. До ње се врло брзо стиже и у току зимске сезоне добрим прилазним путем који се одваја од аутопута Скопље—Битољ.
До Попове Шапке могло се доћи гондолом жичаре дуге 7 км, све до 2001. године, када је жичара озбиљно оштећена од стране албанских терориста у Македонији. Почетна тачка жичаре налази се у близини Харабати Бабине текије и за мање од четрдесет минута њом се могло стићи до Попова Шапке.
Географија уреди
Попова Шапка се налази на Шар-планини смештеној на граници Србије, Северне Македоније и Албаније, која по по својим основним морфотектонским особинама, припада Шарско-пиндском планинском систему, односно Динаридима. Карактерише је пространо било, чија дужина по хоризонталној пројекцији износи 80 до 85 км, односно територијално од Качаничке клисуре на североистоку, са врхом Љуботен, па све до горњег тока Радике и Врутока на југу, територијално тромеђе македонско-албанско-српске границе. Ширина ове планине које је од 20 до 25 км, заузима површину од преко 1.600 км².[1]
Изнад пространог била диже се планински гребен (просечне висине 2.300 м), са бројним врховима (Бакардан 2.700 м, Мали Турчин 2.701 м и Титов врх 2.748 м, који су највиши врхови на Шари, и спадају међу највише врхове Балканког полуострва), и преседлинама, по којима гребен ове планине ствара утисак јаке назупчености.
Орографски Шар-планина се пружа два правца, део била од Љуботена до Караниколе пружа се правцем североисток - југозапад, док други део, од Караниколе до горњег тока Радике и Врутока правцем север - југ. Овај други део је знатно разуђенији, па и поједини делови стварају утисак засебне целине (средишњи део са Титовим врхом), и као такви носе локалне називе: Бродска планина, Рудока, Враца, Радика планина итд.[2]
-
-
Титов врх (2.748 м) -
Врх Мали Турчин (2.701 м) -
Врх Бакадан (2.700 м)
_%D0%BE%D0%B4_%D0%9A%D1%80%D0%B8%D0%B2%D0%B0_%D0%A8%D0%B8%D1%98%D0%B0.JPG)
_02.jpg)
Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа прелепа ледничка језера, позната и као Горске очи, док су испод циркова формиране дубоко усечене валовске долине, која најчешће представљају изворишта многих река.
Посматрано са југоисточне (македонске) стране ова планина одаје слику питомости и поред високих кота изнад 2.700 м/нв, овде доминирају зелени пашњаци, док је ситуација сасвим другачија на северозападној страни (Косовско-метохијској), где ова планина поприма Алпски карактер, показујући своју суровост кроз стрмо-стеновите падине периглацијалног и глацијалног рељефа.
I поред знатних висина и своје суровости Шар планина је проходна у свим правцима. Преко бројних превоја од давнина су водили каравански путеви, повезујући Тетовски округ са Косовско-метохијским подручјем, од којих су најпознатији: Караниколички, Скакалички Челепињски, Ливадички (Меанче) превој, превој на Враци. Превалц је место познато као ски центар.[3]
Клима уреди
У погледу климе Попова Шапка има занимљиву планинску климу коју карактеришу различите микро и макро климатске варијације, у којима метеоролошки елементи имају своје специфичне дневне и годишње раздобље. Просечна годишња температура знатно је нижа, а дневне и годишње флуктуације температуре су смањене и прилично ублажене. Попова Шапка има просечну годишњу температуру од 5,3 °Ц и 6 °Ц која је нижа од просечне годишње температуре у Тетову.
Због велике снаге зрачења снега, које је дуго присутно у зимским и пролећним мјсецима, ваздух је изложен јаком хлађењу. Честе су и такозване инверзије ваздуха, тако да се температура са висином не смањује, већ расте.
Просечна годишња количина кише измерена на подручју Јелака и Попове Шапке је преко 1.200 мм. Снежни покривач јавља се у просеку од октобра и траје непрекидно до априла, у вишим местима до маја и јуна, а има места на којима снег траје током целе године. На Поповој Шапци просечна висина снежног покривача током скијашке сезоне износи 100 – 150 цм, а просечан број дана са снегом у овом туристичком центру током године износи 135 дана, што је одличан услов за развој зимског туризма. Сњежне лавине су ретке, али нису у потпуности искључене.
На планини превладавају ветрови са запада, југозапада и југоистока. На висоравнима и висоравнима окружен вишим врховима, брзина ветра знатно је мања у односу на саме врхове, око којих дувају брзи ветрови, посебно у зимским месецима. У смислу развоја зимског туризма ветрови негативно делују јер разносеи истањују снежни покривач. Бројни врхови који покривају падине смањују њихову брзину, што омогућава дуже задржавање снега.
Карактеристике ски центра Попова Шапке уреди
Карактеристике туристичког насеље ски центра Попова Шапка су следече:
- Насеље се налази на надморска висини од 1.710 м
- Највиши врх је 2.510 м, за оффписте, док ратрак превози скијаше до висине од 2610 м
- Укупна дужина стаза је 20 км
- Број ски лифтова и жичара је 8
-
Туристички комплекс Попова Шапка -
Хотел Тетекс -
Викенд насеље Попова Шапка
Лифтови и ски стазе уреди
Већина скијашких стаза на Поповиј Шапки је погодна и за почетнике и за напредне скијаше. Попова Шапка има три стазе уређене по критериумима ФИС –а, од чега се на стазама Орлова и Језерино сваке године одржава међународни Шарпланински куп у слалому и велеслалому.
| Број стазе |
Врста лифта | Назив лифта | Висинска разлика | Дужина стазе |
|---|---|---|---|---|
| 1 | Двосед | Сини врх (Церипашина) |
820 м | 2400 м |
| 2 | Двосед | Свети Илија | 250 м | 1200 м |
| 3 | Ски-лифт сидро | Хајдучка равница 1 | 170 м | 550 м |
| 4 | Ски-лифт тањир | Хајдучка равница 2 | 170 м | 500 м |
| 5 | Ски-лифт сидро | Бабин извор | 100 м | 620 м |
| 6 | Ски-лифт сидро | Мали јелак | 450 м | 600 м |
| 7 | Ски-лифт тањир | Поток 1 | 110 м | 400 м |
| 8 | Ски-лифт тањир | Поток 2 | 110 м | 400 м |
Напомена: стазе на Поповој Шапци имају исти назив као и жичаре које вуку до њих.
Обиље слободних терена, 20 км уређених ски стаза, од чега три такмичаркске (ФИС категоризације), висина центра од преко 2.500 мнв и јефтина ванпансионска потрошња само су неки од разлога све веће посте туриста.
За припремање ски стаза ски центар у свом возном парку поседује три ратрака типа Пистен Буллy.
.JPG)
.jpg)
.jpg)
Смештајни капацитети уреди
Туристичко насеље Попова Шапка има више хотела, који су и даље у друштвеном власништву и који могу да прихвате велики број туриста. Најваћнији и највећи су:
- Хотел „Попова Шапка”,
- Хотел „Славија”,
- Хотел „Тетекс“,
- Хотел „Бора“
Центар има и друга летовалишта у близини Попове Шапке као што су: Јелак, Лешница и Церипашина.
Планинарски дом на Поповој Шапци је био подигнут још крајем 1937.[4]
Верски туризам уреди
На Поповој Шапки као најпознатијем скијашком центру у Северној Македонији налази се и манастир Свети Наум Охридски - Чудотворац,[5] који је стециште верског турузма бројних посетилаца Шар Планине.
Првобитна манастирска црква која је страдала за време Османског царства обновљена је 1992. године. У њој је фреско-декорацију израдио академски сликар Никола Цонев.[6]
Уз манастирску цркву се налази манастирски комплекс са широким травњаком и неколико видиковаца, који могу да користе сви посетиоци. Манастирски комплеск поседује поред манастирског конака који посетиоцима нуди смештај у у за то посебно уређеним собама, и друге угоститељске услуге у свом ресторану и другим просторима.[5]
Како се манастирски комплекс налази на самим ски теренима, најпосећенији је у зимском периоду.
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Кривокапић, Душан С. (1969). Шар планина: туристичко-географски приказ предела и народа. Београд.
- ^ Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2..
- ^ Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
- ^ "Политика", 17. дец. 1937
- ^ а б „МПЦ - Тетовско Архиерејско Наместниство / Биографии на цркви / Манастир Свети Наум Охридски - Цудотворец Попова Сапка”. светапетка.трипод.цом. Приступљено 2022-12-24.
- ^ „Во „Свети Наум Охридски Чудотворец" на Попова Шапка одбележан патрониот празник”. канал5.цом.мк (на језику: македонски). Приступљено 2022-12-24.
Спољашње везе уреди
- Попова Шапка — www.скибус.рс