Предраг Бећирић (Београд, 21. фебруар 1970) српски је програмер, новинар и предузетник. У ИТ круговима је познат као новинар Политикиног часописа за рачунаре Свет компјутера[1] и аутор компјутерске игрице Миндтрап[2], док је широј јавности постао познат 2010. године као организатор тзв. СМС мафије која је освојила готово све награде у игри Најнижа јединствена понуда која је емитована на РТС-у.

Предраг Бећирић
Датум рођења(1970-02-21)21. фебруар 1970.(54 год.)
Место рођењаБеоград
 СФРЈ

Биографија уреди

Бећирић је почетком 80-тих година XX века почео да се бави програмирањем, и то на рачунару ЗX Спецтрум. У другој половини декаде, тачније 1986. године почиње да пише за часопис Свет компјутера[3][4] где су били запажени његови текстови у популарној рубрици Хакерски буквар[5]. 1993. године оснива компанију Јанус Интерацтиве д.о.о, познатију као Фун Фацторy, која се бави продукцијом интерактивних игара за телевизију.[6][7]

Компјутерске игре уреди

Миндтрап уреди

Миндтрап је био компјутерска игра за ЗX Спецтрум, Цоммодоре 64 и Амстрад 464, коју је 1989. године објавила британска фирма Мастертрониц. Аутор игрице је Предраг Бећирић, док су на пројекту радили и Давид Селаковић, Александар Петровић, Војислав Михајловић, Анђела Томић (Ц64 верзија) и Предраг Милићевић.

Тајни агент Иззy уреди

Тајни агент Иззy је интерактивна ТВ игра за децу. Иззy је анимирани лик, мачор који доживљава авантуре будући да ради као тајни агент у служби добра у веселом граду препуном неонских реклама, шарених улица и урбаних препрека. Иззy је спретан: санка се, клиза, вози скејт, скутер, скија на води, пење се по зградама. Илустратори, 2Д и 3Д аниматори, фазери, кописти, дизајнери, сценаристи и музичари само су део екипе која је учествовала у реализацији овог пројекта.

Бунга Банга Ре уреди

Бунга Банга Ре је такође интерактивна ТВ игра за децу. Главни јунаци су слонче Жан, тата Жак и мама Ана, са њиховим покличем покрета слонпора Бунга Банга Ре који користе док се боре против злог зеца Зоа и његова два помоћника, медведа Фредерика и лисца Луја, који хоће да завладају целом џунглом.

Рад на телевизији уреди

Бећирић је радио на неколико српских телевизија, при чему су широј јавности најпознатији пројекти квизова Кешоловац и Лова за слова, а након њих и интерактивне телевизијске игре Тајни агент Иззy и Бунга Банга Ре[1]. Кешоловац је својевремено заједно са емисијом Сити био најгледанија кратка форма на телевизији Пинк.[8]

ТВ лицитације уреди

Бећирић је посао са ТВ лицитацијама развио у сарадњи са партнером из Бугарске, а њихов модел су користили Радио телевизија Србије (РТС лицитација) и Гранд продукција (Гранд ауто и Гранд лицитација) на телевизији Пинк.[1][9]

Саша Поповић, директор Гранд продукције је пристао да се СМС лицитација емитује у емисији Гранд шоу уз прибављање одобрења Министарства финансија да се не ради о игри на срећу. Средином 2009. године, Гранд продукција прекида сарадњу, а Бећирићева фирма губи право да буде провајдер ове игре јер је Државна лутрија Србије преузела лицитацију, накнадно закључивши да то ипак јесте игра на срећу.[10]

У фебруару 2010. године, председник Демохришћанске странке Србије (ДХСС) Владан Батић упитао је представнике Владе Србије и Радиодифузне агенције како је могуће да се на јавном сервису емитује наградна игра на срећу РТС лицитација, коју је оценио "као коцкање и супротност смислу јавног сервиса".[11]

Најнижа јединствена понуда уреди

Најнижа јединствена понуда је телевизијска игра типа СМС лицитације.

СМС мафија уреди

Бинарна претрага уреди

Након што је Државна лутрија Србије преузела концепт СМС ТВ лицитације, Бећирић је желео да докаже да концепт не представља игру на срећу већ такмичење, те је лично почео да учествује у играма. Убрзо је открио да организатор не поштује правила и не обавештава играче о промени статуса, чиме штети играча.[10]

Уз малу промену стратегије и примену једноставне бинарне претраге, методе која омогућава да се из највише 14 покушаја погоди најнижа јединствена понуда[12][13], успео је да освоји 5 станова и 125 аутомобила.[14]. Бећирић међутим није лично преузимао награде, већ је са својим сарадницима унајмљивао особе које су се представљале као срећни добитници и преузимале награде[10][15]

Када је откривен, Бећирић је ухапшен у марту 2010. године уз велику медијску помпу и оптужен да је организатор криминалне групе која је преварама у игри на срећу РТС лицитација, Гранд ауто и Гранд лицитација, чији је организатор Државна лутрија, противзаконито стекла према проценама, од 150 милиона динара (око 1.430.000 евра)[12] до 3 милиона евра[16].

Медијски линч уреди

Како сазнајемо, СМС пљачка је рађена преко рачунарског програма „вижуал бејзик", који је Бећирић сам осмислио, а који му је омогућавао да у сваком тренутку зна која је добитна цена.

D. Исаиловић, Пресс онлине

Српски медији су приликом извештавања о овом догађају тежили сензационализму и притом показали нетолерантност и/или незаинтересованост према основама програмирања и једноставним математичким операцијама. Између осталог, Висуал Басиц (програмски језик компаније Мицрософт) је проглашен рачунарским програмом који је Бећирић сам осмислио да би у сваком тренутку знао добитну цену лицитације.[17]

Суђење уреди

После 6 година суђења, 2016. године Апелациони суд у Београду правоснажно је осудио на четири и по године затвора Предрага Бећирића и његове саучеснике[18][19][20].

У априлу 2017. године, Врховни касациони суд наложио је да се понови суђење за 18 оптужених за преваре у СМС наградним играма Државне лутрије Србије пошто је усвојио захтев за заштиту законитости бранилаца оптужених.[21][22][23]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Ја, хакер?”. Свет компјутера. Приступљено 9. 8. 2018. 
  2. ^ „Генерал инфо фор: Миндтрап”. Спецтрум Цомпутинг. Приступљено 9. 8. 2018. [мртва веза]
  3. ^ „Петнаест година са вама”. Свет компјутера. Приступљено 9. 8. 2018. 
  4. ^ „Свет игара”. Свет компјутера. Приступљено 9. 8. 2018. 
  5. ^ „Магазине Сцанс”. Галаксија. Приступљено 9. 8. 2018. 
  6. ^ „Јанус интерацтиве Београд”. еКапија. Приступљено 9. 8. 2018. 
  7. ^ „ЈАНУС ИНТЕРАЦТИВЕ ДОО БЕОГРАД”. Бисноде. Приступљено 9. 8. 2018. 
  8. ^ „Непољуљана гледаност”. НИН. Приступљено 9. 8. 2018. 
  9. ^ „154 аутомобила узели на СМС”. Новости. Приступљено 9. 8. 2018. 
  10. ^ а б в „Бећирић: Државна лутрија је преварила играче”. Политика. Приступљено 9. 8. 2018. 
  11. ^ „Батићево питање”. Новости. Приступљено 9. 8. 2018. 
  12. ^ а б „Како су организоване СМС лицитације”. Новости. Приступљено 9. 8. 2018. 
  13. ^ „Бећирић: Срећа не постоји, све сам добио стратегијом”. Пресс онлине / Бета. Приступљено 9. 8. 2018. [мртва веза]
  14. ^ „Бећирић: Поштено сам добио пет станова и 125 аутомобила”. Блиц. Приступљено 9. 8. 2018. 
  15. ^ „Откривени дириговани „срећни добитници. Политика. Приступљено 9. 8. 2018. 
  16. ^ „Којим путем иде Србија”. Балкан Магазин. Приступљено 9. 8. 2018. 
  17. ^ „Узео сам 120 кола,7 станова, али нисам лопов!”. Пресс онлине. Архивирано из оригинала 06. 09. 2017. г. Приступљено 9. 8. 2018. 
  18. ^ „Правоснажно осуђена СМС мафија због превара”. Политика. Приступљено 9. 8. 2018. 
  19. ^ „СМС мафија коначно на суду”. Новости. Приступљено 9. 8. 2018. 
  20. ^ „Правоснажно осуђена СМС мафија због превара”. РТС / Тањуг. Приступљено 9. 8. 2018. 
  21. ^ „УКИНУТА ПРЕСУДА СМС МАФИЈИ: 18 оптужених опет пред судом због превара у наградним играма”. Курир. Приступљено 9. 8. 2018. 
  22. ^ „Укинута правоснажна пресуда "СМС мафији", понавља се суђење”. Новости / Тањуг. Приступљено 9. 8. 2018. 
  23. ^ „Укинута правоснажна пресуда "СМС мафији", разлог непознат”. Б92. Приступљено 9. 8. 2018. 

Спољашње везе уреди