Прекурзорна иРНК
Прекурзорна иРНК (пре-иРНК) је незрела једноланчана информациона РНК (иРНК). Пре-иРНК се синтетише према ДНК шаблону смисленог полуланца у једру, у процесу транскрипције. Пре-иРНК чини већину хетерогене једарне РНК (хјРНК). Термин хнРНА се често користи као синоним за пре-иРНА, иако у ужем смислу хнРНК може укључивати једарски РНК транскрипт који не завршава као цитоплазматска иРНК.[1][2][3][4][5][2]
Пре-иРНК у потпуности постаје зрелом иРНК, тек након посттранскрипционе модификације, када се назива „зрела РНК”, „зрела иРНК” или једноставно „иРНК”.
Обрада
уредиЕукариотска пре-иРНК постоји само кратко, пре него што се у потпуности преради у иРНА. Пре-иРНК укључује две различите врсте сегмената, ексоне и интроне. Ексони су сегменти који се задржавају у финалној (зрелој) иРНК, док се интрони уклањају у процесу који се зове прерада РНК, а обавља се путем сплајсозома (осим прераде сопствених интрона).
Додатна прерада се одвија при изменама 5' и 3' крајева еукариотских пре-иРНА. То укључује 5' капа 7-метилгуанозин и поли-А реп. Осим тога, еукариотске пре-иРНК имају интроне спојене сплајсозомима, који се састоје од малих једарних рибонуклеопротеина. Када је претходни ланац иРНК правилно обрађен у секвенцу иРНК, она излази из једра и на крају се преводи у протеин процесом који се одвија у комбинацији са рибозомом.[6][7]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ISBN 978-9958-9344-1-4.
- ^ а б Капур Појскић L., Ед. : Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију, 2. издање. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2014. ISBN 978-9958-9344-8-3.
- ^ Албертс Б. ː Молецулар биологy оф тхе целл. Гарланд Сциенце, Неw Yорк. 2002. ISBN 978-0-8153-3218-3.
- ^ Хаџиселимовић Р., Појскић Н. : Увод у хуману имуногенетику. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ISBN 978-9958-9344-3-8.
- ^ Хаџиселимовић Р. : Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човјека. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. 2005. ISBN 978-9958-9344-2-1.
- ^ Wеавер Р. Ф. : Молецулар Биологy. МцГраw-Хилл, Неw Yорк, НY. 2005. ISBN 978-0-07-284611-9.
- ^ Wахл, M. C.; Wилл, C. L.; Лüхрманн, Р. (2009). „Тхе Сплицеосоме: Десигн Принциплес оф а Дyнамиц РНП Мацхине”. Целл. 136 (4): 701—718. ПМИД 19239890. дои:10.1016/ј.целл.2009.02.009.