Презир (филм)
Презир (франц. Le mépris) је филм Жан-Лик Годара из 1963. базиран на истоименом роману Алберта Моравије из 1954. Радња се врти око сценаристе који искоришћава лепоту своје супруге како би се додворио бескрупулозном америчком филмском продуценту. Овом психолошком драмом режисер Жан-Лик Годар је успео дочарати сву слојевитост међуљудских односа, независно је ли реч о њиховим љубавним или професионалним везама. Главне улоге играју Мишел Пиколи, Брижит Бардо и Џек Паланс.
| Презир | |
|---|---|
 Постер за филм | |
| Изворни наслов | Le mépris |
| Жанр | драма |
| Режија | Жан-Лик Годар |
| Сценарио | Жан-Лик Годар |
| Продуцент | Карло Понти Жоржис де Борегард Џосеф Е. Левин |
| Главне улоге | Мишел Пиколи Брижит Бардо Џек Паланс Фриц Ланг |
| Музика | Жорж Делеру |
| Камера | Раул Кута |
| Издавачка кућа | Ембассy Пицтурес |
| Студио | Лес Филмс Цонцордиа Роме Парис Филмс Цомпагниа Цинематографица Цхампион |
| Година | 1963. |
| Трајање | 103 минута |
| Земља |  Француска |
| Језик | француски италијански енглески немачки |
| Буџет | 900.000 долара |
| IMDb веза | |
Радња уреди
Угледни немачки редитељ Фриц Ланг (Фриц Ланг лично) на италијанском острву и монденом летовалишту Каприју снима филм о пустоловинама старогрчког митолошког јунака Одисеја. Међутим, снимање филма прате несугласице између њега и америчког продуцента Џеремија Прокоша. I док Ланг жели уметничко остварење лишено подилажењу гледаоцима, Прокош настоји реализовати комерцијално успешан филм за што ширу публику. Стога ангажује младог сценаристу Пола Жавала не би ли преправио постојећи сценарио. Пол на снимање стигне са својом прелепом супругом Камил, некадашњом дактилографкињом, која крај свог несигурног мужа жуди за истинском присношћу и брачним заједништвом. Како би се додворио бескрупулозном Прокошу и задржао уносан ангажман, Пол одлучи помоћу Камил шармирати неугодног продуцента. Међутим не иде све по плану...
Улоге уреди
| Мишел Пиколи | Пол Жавал |
| Брижит Бардо | Камил Жавал |
| Џек Паланс | Џереми Прокош |
| Фриц Ланг | лично |
| Ђорђа Мол | Франческа Ванини |
| Раул Кута | камерман |
| Жан-Лик Годар | Лангов помоћни режисер |
| Линда Верас | Сирена |
Продукција уреди
Италијански филмски продуцент Карло Понти је приступио Жан-Лик Годару да размотре могућу сарадњу; Годар је предложио адаптацију Моравијиног романа Ил диспреззо
(првобитно преведен на енглески језик под насловом А Гхост ат Ноон) где је видео Ким Новак и Френка Синатру у главним улогама али они су одбили. Понти је предложио Софију Лорен и Марчела Мастројанија које је Годар одбио. Коначно Бардо је изабрана због инсистирања продуцента да би профит могао бити повећан због приказивања њеног заносног тела. Из тога је и проистекла уводна сцена коју је Годар снимио на инсистирање америчких ко-продуцената, сматрајући да је таква голотиња типично изругивање биоскопском пословању. У филму, Годар је убацио себе као помочника Фрица Ланга, а карактеристично је да је Ланг излагао многе Годарове теорије и мишљења Француског Новог таласа. Годар је такође запослио два "заборављена" филмска ствараоца Новог таласа: Лука Мулеа и Жака Розијеа. Брижит видно чита књигу о Фрицу Лангу коју је написао Муле, а Розије је направио кратки документарац о снимању филма, Ле Парти Дес Цхосес.
Презир је у потпуности снимљен у Италији, са локацијом снимања у Цинецитта студију у Риму и Цаса Малапарте на острву Капри. У значајној сцени Пол и Камил лутају по њиховом стану и наизменично се свађају и помирују. Годар је снимио сцену као проширени низ праћења снимака, у природној светлости и у скоро реалном времену.
Критике уреди
Филм је добио универзално признање од стране критичара. На сајту Роттен Томатоес је пријављено да је 93% критичара дало филму позитивно мишљење са просечном оценом 8.6/10. Критички консензус је: "Овај моћни рад удружује ум са физичким изгледом, глумицу Брижит Бардо са Годаровом инспирацијом - редитељем Фрицом Лангом."
Према Сигхт анд Соунд критичару Колину Мекејбу, Презир је "највеће уметничко дело произведено у послератној Европи."
Босли Кротер назвао је филм "раскошним", али рекао да је режисер "могао употребити свој таленат за више интелигентну и просветљену употребу"; Кротер, коме је нејасна мотивација главних ликова је додао: "Господин Годар је покушао да овим филмом прикаже комуникативан осећај отуђености појединца у овом сложеном савременом свету. I он је јасно усмерен да добије темпо који сугерише иритацију и досаду."
Занимљивости уреди
- Сцена у којој се Пол и Камил расправљају траје 34 минута.
- Годар је био приморан да снима техником ЦинемаСцопе
- Годар је мрзео снимање филма.
- Насупрот томе да је Годар снимао филмове без написаног сценарија, Презир је имао сценарио од 132 стране.
- Ово је био први и једини пут да Жан-Лик Годар ради са америчким помагачима.
- Приметна палета боја филма - црвена, бела и плава - представља и француску и америчку заставу.
Спољашње везе уреди
- Презир на сајту IMDb (језик: енглески)
- Rukopis scenarija za kultni film prodat za više od 300.000 evra (B92, 21. oktobar 2022)