Primulaceae или јагорчевине су породица цветница, у којој је око 53 призната рода, са око 2.790 врста[2] трајница и једногодишњих зељастих биљака, ретко полугрмова.[3][4][5][6]

Примулацеае
Primula vulgaris (јагорчевина)
Научна класификација е
Царство: Плантае
Кладус: Трацхеопхyтес
Кладус: Ангиоспермае
Кладус: Еудицотидае
Кладус: Астеридс
Ред: Ерицалес
Породица: Примулацеае
Batsch ex Borkh.[1]
Потпородице

Већина припадника породице Primulaceae су вишегодишње маде неке врсте, као што је Анагаллис арвенсис,[7] су једногодишње.[8] Ова породица је била на различите начине формулисана, мада је у данашње време прихваћена у широком смислу укључујући бивше породице Myrsinaceae[9] и Theophrastaceae,[10][11] пошто је за многе родове који су трационално стављани у Primulaceae утврђено да припадају тим другим фамилијама, и кад су уједињене њихов заједнички састав је остао непромењен.

Опис уреди

Листови јагорчевина су једноставни, ређе расперани. Цветови су двополни, редовно правилни – актиноморфни (зракасто симетрични), ретко зигоморфни (попут слике у огледалу, симетрични). У цветном омотачу имају по 4 до 7 (најчешће 5) чашичних листића и исто толико прашника. Плодница је надрасла, ређе напола подрасла, а плод је тоболац у којем је најчешће великим број семенки.

Међу познатијим родовима Primulaceae су: Primula[12] (јагорчевина), Lysimachia[13] (метиљка), Cyclamen[14][15][16] (циклама) и Anagallis[13] (анђелика).

Родови уреди

 
Anagallis foemina
 
Култивар јагорчевине
 
Циклама

Врсте уреди

Види још уреди

Референцес уреди

  1. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ” (ПДФ). Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. Приступљено 6. 7. 2013. 
  2. ^ Цхристенхусз, M. Ј. M.; Бyнг, Ј. W. (2016). „Тхе нумбер оф кноwн плантс специес ин тхе wорлд анд итс аннуал инцреасе”. Пхyтотаxа. Магнолиа Пресс. 261 (3): 201—217. дои:10.11646/пхyтотаxа.261.3.1. 
  3. ^ Цампбелл Н. А.; et al. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 
  4. ^ Шољан, Софраџија А. D.; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6. 
  5. ^ Јудд, Wалтер С.; Цампбелл, Цхристопхер С.; Келлогг, Елизабетх А.; Стевенс, Петер Ф.; Доногхуе, Мицхаел Ј. (2007). Плант сyстематицс: а пхyлогенетиц аппроацх. (1ст ед. 1999, 2нд 2002) (3 изд.). Синауер Ассоциатес. ИСБН 978-0-87893-407-2. Приступљено 29. 1. 2014. 
  6. ^ Симпсон, Мицхаел Г. (2011). Плант Сyстематицс. Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-0-08-051404-8. Приступљено 12. 2. 2014. 
  7. ^ „Примулацеае”. Университy оф Цалифорниа, Давис. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 28. 9. 2012. 
  8. ^ „Примулацеае - Примросе Фамилy”. ПлантЛифе.орг. Архивирано из оригинала 11. 5. 2013. г. Приступљено 28. 9. 2012. 
  9. ^ Кäллерсјö, Мари; Бергqвист, Гуллеви; Андерберг, Арне А. (септембар 2000). „Генериц Реалигнмент ин Примулоид Фамилиес оф тхе Ерицалес С.L.: А Пхyлогенетиц Аналyсис Басед он ДНА Сеqуенцес фром Тхрее Цхлоропласт Генес анд Морпхологy”. Америцан Јоурнал оф Ботанy. 87 (9): 1325—41. ЈСТОР 2656725. ПМИД 10991903. дои:10.2307/2656725. 
  10. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2003). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 141 (4): 399—436. ИССН 0024-4074. дои:10.1046/ј.1095-8339.2003.т01-1-00158.x. 
  11. ^ Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп (2009). „Ан упдате оф тхе Ангиосперм Пхyлогенy Гроуп цлассифицатион фор тхе ордерс анд фамилиес оф флоwеринг плантс: АПГ ИИИ”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 161 (2): 105—121. ИССН 0024-4074. дои:10.1111/ј.1095-8339.2009.00996.x. 
  12. ^ РХС А-З Енцyцлопедиа оф Гарден Плантс. Унитед Кингдом: Дорлинг Киндерслеy. 2008. стр. 1136. ИСБН 978-1405332965. 
  13. ^ а б Каллерсјо, Мари; Бергqвист, Гуллеви; Андерберг, Арне А (2000). „Генериц реалигнмент ин примулоид фамилиес оф тхе Ерицалес с. л.: а пхyлогенетиц аналyсис басед он ДНА сеqуенцес фром тхрее цхлоропласт генес анд морпхологy”. Ам. Ј. Бот. Ботаницал Социетy оф Америца. 87 (9): 1325—1341. ЈСТОР 2656725. ПМИД 10991903. дои:10.2307/2656725.  (аваилабле онлине)
  14. ^ Дебуссцхе, Маx; Дебуссцхе, Геневиèве; Грандјаннy, Мицхел (2000). „Дистрибутион оф Цyцламен репандум Сибтх. & См. субсп. репандум анд ецологy ин Цорсица анд цонтинентал Франце”. Ацта Ботаница Галлица. 147 (2): 123—142. дои:10.1080/12538078.2000.10515404. 
  15. ^ Дебуссцхе, Маx; Тхомпсон, Јохн D (2002). „Морпхологицал дифферентиатион амонг цлоселy релатед специес wитх дисјунцт дистрибутионс: а цасе студy оф Медитерранеан Цyцламен L. субген. Псилантхум Сцхwарз (Примулацеае)”. Ботаницал Јоурнал оф тхе Линнеан Социетy. 139 (2): 133—144. дои:10.1046/ј.1095-8339.2002.00054.x. 
  16. ^ Дебуссцхе, Маx; Тхомпсон, Јохн D (2003). „Хабитат дифферентиатион бетwеен тwо цлоселy релатед Медитерранеан плант специес, тхе ендемиц Цyцламен балеарицум анд тхе wидеспреад C. репандум”. Ацта Оецологица-Интернатионал Јоурнал оф Ецологy. 24 (1): 35—45. дои:10.1016/с1146-609x(02)00006-1. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди