Припадност привредног субјекта

При одређењу припадности правног лица међународно приватно право полази од седишта привредног субјекта.

Постоје два концепта седишта привредног друштва. Две основне врсте, тј. концепти привредног седишта јесу концепт инкорпорације и концепт стварног седишта привредног друштва

Концепти седишта привредног друштва

Први концепт седишта је концепт оснивања, инкорпорације, концепт регистрованог седишта по месту оснивања. Према овом концепту, привредно друштво има своје регистровано седиште по месту оснивања (регистрације) које не мора бити везано за место обављања делатности друштва, нити за место одакле се управља друштвом.

За земље које прихватају теорију инкорпорације (углавном англосаксонске земље), друштво припада праву земље где је инкорпорисано (основано), без обзира на то да ли у тој земљи обавља делатност или има седиште главне управе. Дакле, теорија инкорпорације прихвата концепт националности компаније-друштво је везано за право земље где је основано, попут држављанства физичког лица.

Други концепт, који прихвата већина европских земаља, јесте концепт реалног тј. стварног седишта привредног друштва. Према овом концепту, седиште привредног друштва је тамо где друштво обавља главну делатност или одакле се управља друштвом.

За земље које прихватају теорију стварног седишта, друштво припада праву земље где се налази то седиште, а оно може бити у једној земљи само ако у њој то друштво има седиште главне управе или ту обавља главну делатност. Овај концепт прихвата и наш Закон о привредним друштвима.

Недостаци теорија припадност привредног друштва

Као недостатак теорије инкорпорације наводи се немогућност заштите правне сигурности. Применом ове теорије, оснивачи правног лица могу да изврше избор права по чијим правилима ће се правно лице основати.

Са друге стране, када се примењује теорија стварног седишта, тада је измештање седишта у другу државу практично немогућа, јер тиме правно лице губи свој субјективитет. Због тога не постоји могућност за изигравање закона.

Литература

1. Мирко С. Васиљевић, Компанијско право - Право привредних друштава Србије ЕУ, Београд, 2007
2. Александар Јакшић, Међународно приватно право, Београд,2008