Википедија

Природни производ

Природни производ је хемијско једињење или супстанца коју је произвео живи организам, и која се стога јавља у природи.[2][3] У најширем смислу, природни производи обухватају било коју супстанцу коју су произвела жива бића.[4][5] Природни производи исто тако могу да буду припремљени путем хемијске синтезе (било семисинтезе или тоталне синтезе) и играли су централну улогу у развоју поља органске хемије пурем пружања изазовних синтетичких мета. Термин природни производ се исто тако користи у комерцијалним применама за козметичке производе, дијетарне суплементе, и храну произведену из природних извора без додатка вештачких ингредијената.[6]

Паклитаксел (Таксол) је природни производ издвојен из коре Taxus brevifolia дрвета.[1]

У пољу органске хемије, дефиниција природних производа је обично ограничена на пречишћена органска једињења изолована из природних извора која су формирана путем примарног или секундарног метаболизма.[7] У пољу медицинске хемије, дефиниција је обично додатно ограничена на секундарне метаболите.[8][9] Секундарни метаболити нису есенцијални за опстанак, али упркос тога пружају организмима који из производе еволуциону предност.[10] Многи секундарни метаболити су цитотоксични и били су изабрани и оптимизовани током еволуције за употребу као агенси „хемијског ратовања” против плена, предатора, и конкурнетских организама.[11]

Природни производи су понекад терапеутски корисни као традиционални лекови за треатман болести. Познавање тих материјала понекад омогућава извођење активних компоненти као водећих једињења у процесу откривања лекова.[12] Мада су природни производи инспирисали бројне лекове које је америчка ФДА одобрила, развој лекова полазећи од природних извора има све мањи удео у данашњој фармацеутској индустрији, делом због непоузданог приступа и снабдевања, питања интелектуалне својине, сезонске и локацијске варијабилности композиције, и нестајања извора услед повећаног степена изумирања.[12]

Класе

уреди

Најшира дефиниција природних производа је да су они све што су прозвела жива бића,[4][13] и тиме су обухваћени биотички материјали (е.г. дрво, свила), био-базирани материјали (е.г. биопластике, кукурузни скроб), телесне течности (е.г. млеко, биљни екстракти), и други природни материјали (е.г. соли, угаљ). Ограниченија дефиниција природног производа је органско једињење које је синтетисао живи организам.[7]

Природни производи се могу класификовати према њиховој биолошкој функцији, биосинтетичком путу, или извору.

Референце

уреди
  1. ^ Цутлер С, Цутлер ХГ (2000). Биологицаллy Ацтиве Натурал Продуцтс: Пхармацеутицалс. ЦРЦ Пресс. стр. 5. ИСБН 978-0-8493-1887-0. 
  2. ^ Wебстер'с Ревисед Унабридгед Дицтионарy (1913). „Натурал продуцт”. Фрее Онлине Дицтионарy анд C. & Г. Мерриам Цо. „А цхемицал субстанце продуцед бy а ливинг органисм; - а терм усед цоммонлy ин референце то цхемицал субстанцес фоунд ин натуре тхат хаве дистинцтиве пхармацологицал еффецтс. Суцх а субстанце ис цонсидеред а натурал продуцт евен иф ит цан бе препаред бy тотал сyнтхесис.” 
  3. ^ „Алл натурал”. Натуре Цхемицал Биологy. 3 (7): 351. јул 2007. ПМИД 17576412. дои:10.1038/нцхембио0707-351. „"Тхе симплест дефинитион фор а натурал продуцт ис а смалл молецуле тхат ис продуцед бy а биологицал соурце."” 
  4. ^ а б Самуелсон Г (1999). Другс оф Натурал Оригин: А Теxтбоок оф Пхармацогносy. Таyлор & Францис Лтд,. ИСБН 9789186274818. 
  5. ^ Натионал Центер фор Цомплементарy анд Интегративе Хеалтх (13. 7. 2013). „Натурал Продуцтс Ресеарцх—Информатион фор Ресеарцхерс | НЦЦИХ”. У.С. Департмент оф Хеалтх & Хуман Сервицес. „Натурал продуцтс инцлуде а ларге анд диверсе гроуп оф субстанцес фром а вариетy оф соурцес. Тхеy аре продуцед бy марине органисмс, бацтериа, фунги, анд плантс. Тхе терм енцомпассес цомплеx еxтрацтс фром тхесе продуцерс, бут алсо тхе исолатед цомпоундс деривед фром тхосе еxтрацтс. Ит алсо инцлудес витаминс, минералс анд пробиотицс.” 
  6. ^ „Абоут Ус”. Натурал Продуцтс Фоундатион. Архивирано из оригинала 11. 12. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2013. „Натурал продуцтс аре репресентед бy а wиде арраy оф цонсумер гоодс тхат цонтинуе то гроw ин популаритy еацх yеар. Тхесе продуцтс инцлуде натурал анд органиц фоодс, диетарy супплементс, пет фоодс, хеалтх анд беаутy продуцтс, "греен" цлеанинг супплиес анд море. Генераллy, натурал продуцтс аре цонсидеред тхосе формулатед wитхоут артифициал ингредиентс анд тхат аре минималлy процессед.” 
  7. ^ а б Хансон ЈР (2003). Натурал Продуцтс: тхе Сецондарy Метаболите. Цамбридге: Роyал Социетy оф Цхемистрy. ИСБН 0-85404-490-6. „Натурал продуцтс аре органиц цомпоундс тхат аре формед бy ливинг сyстемс.” 
  8. ^ „Натурал Продуцтс”. Стедман'с Медицал Дицтионарy. Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. Архивирано из оригинала 03. 08. 2016. г. Приступљено 02. 05. 2018. „Натурал продуцтс: натураллy оццурринг цомпоундс тхат аре енд продуцтс оф сецондарy метаболисм; офтен, тхеy аре униqуе цомпоундс фор партицулар органисмс ор цлассес оф органисмс.” 
  9. ^ Wиллиамс ДА, Лемке ТЛ (2002). „Цхаптер 1: Натурал Продуцтс”. Фоyе'с Принциплес оф Медицинал Цхемистрy (5тх изд.). Пхиладелпхиа: Липпинцотт Wиллиамс Wилкинс. стр. 25. ИСБН 0-683-30737-1. „Натурал продуцт: А сингле цхемицал цомпоунд тхат оццурс натураллy. Тхис терм ис тyпицаллy усед то рефер то ан органиц цомпоунд оф лимитед дистрибутион ин натуре (офтен цаллед сецондарy метаболитес).” 
  10. ^ Маплестоне РА, Стоне МЈ, Wиллиамс ДХ (јун 1992). „Тхе еволутионарy роле оф сецондарy метаболитес--а ревиеw”. Гене. 115 (1–2): 151—7. ПМИД 1612430. дои:10.1016/0378-1119(92)90553-2. 
  11. ^ Хунтер П (септембар 2008). „Харнессинг Натуре'с wисдом. Турнинг то Натуре фор инспиратион анд авоидинг хер фоллиес”. ЕМБО Репортс. 9 (9): 838—40. ПМЦ 2529361  . ПМИД 18762775. дои:10.1038/ембор.2008.160. 
  12. ^ а б Ли ЈW, Ведерас ЈЦ (јул 2009). „Друг дисцоверy анд натурал продуцтс: енд оф ан ера ор ан ендлесс фронтиер?”. Сциенце. 325 (5937): 161—5. Бибцоде:2009Сци...325..161Л. ПМИД 19589993. дои:10.1126/сциенце.1168243. 
  13. ^ Бхат СВ, Нагасампаги БА, Сивакумар M (2005). Цхемистрy оф Натурал Продуцтс. Берлин ; Неw Yорк: Спрингер. ИСБН 81-7319-481-5. 

Литература

уреди
  • Бхат СВ, Нагасампаги БА, Сивакумар M (2005). Цхемистрy оф Натурал Продуцтс (2 изд.). Берлин: Спрингер. ИСБН 3-540-40669-7. 
  • Хансон ЈР (2003). Натурал Продуцтс: Тхе Сецондарy Метаболитес. Роyал Социетy оф Цхемистрy. ИСБН 0-85404-490-6. 
  • Кауфман ПБ (1999). Натурал Продуцтс фром Плантс. ЦРЦ Пресс. ИСБН 0-8493-3134-X. 
  • Лианг XТ, Фанг WС, ур. (2006). Медицинал Цхемистрy оф Биоацтиве Натурал Продуцтс. Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-73933-2. 

Спољашње везе

уреди
 
Природни производ на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Prirodni_proizvod&oldid=27674650”