Прооксиданс

Прооксиданси су хемијска једињења која индукују оксидативни стрес путем формирања реактивних врста кисеоника или инхибирањем антиоксидансног система.^[1] Оксидативни стрес који ове хемикалије производе може да оштети ћелије и ткива. На пример, прекомерна доза аналгетика парацетамола (ацетаминофена) може да узрокује фатално оштећење јетре. До тога делом долази путем производње реактивних врста кисеоника.^[2]^[3]

Неке супстанце могу да делују као било антиоксиданси или прооксиданси, у зависности од специфичних услова.^[4]^[5] Важне променљиве су концентрација хемикалије и присуство кисеоника или прелазног метала. Мада је термодинамички веома повољна, редукција молекуларног кисеоника или пероксида до супероксида или хидроксилног радикала је спински недозвољена. То знатно умањује брзине тих реакција, те омогућава постојање аеробних животних форми. Редукција кисеоника типично обухвата било иницијално формирање синглет кисеоника или спин-орбитално спрезање путем редукције прелазних метала попут мангана, гвожђа или бакра. Овај редуковани метал затим преноси један електрон до молекулског кисеоника или пероксида.

Референце

^ Пуглиа CD, Поwелл СР (1984). „Инхибитион оф целлулар антиоxидантс: а поссибле мецханисм оф тоxиц целл ињурy”. Енвирон. Хеалтх Перспецт. 57: 307—11. ЈСТОР 3429932. ПМЦ 1568295  . ПМИД 6094175. дои:10.2307/3429932.
^ Јамес ЛП, Маyеуx ПР, Хинсон ЈА (2003). „Ацетаминопхен-индуцед хепатотоxицитy”. Друг Метаб. Диспос. 31 (12): 1499—506. ПМИД 14625346. дои:10.1124/дмд.31.12.1499. Архивирано из оригинала 11. 04. 2009. г. Приступљено 19. 02. 2012.
^ Јаесцхке Х, Горес ГЈ, Цедербаум АИ, Хинсон ЈА, Пессаyре D, Лемастерс ЈЈ (2002). „Мецханисмс оф хепатотоxицитy”. Тоxицол. Сци. 65 (2): 166—76. ПМИД 11812920. дои:10.1093/тоxсци/65.2.166.
^ Херберт V (1996). „Прооxидант еффецтс оф антиоxидант витаминс. Интродуцтион” (ПДФ). Ј. Нутр. 126 (4 Суппл): 1197С—200С. ПМИД 8642456. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 04. 2008. г. Приступљено 19. 02. 2012.
^ Uric Acid: Neuroprotective or Neurotoxic?^{[мртва веза]}

Види још

[1] Пуглиа CD, Поwелл СР (1984). „Инхибитион оф целлулар антиоxидантс: а поссибле мецханисм оф тоxиц целл ињурy”. Енвирон. Хеалтх Перспецт. 57: 307—11. ЈСТОР 3429932. ПМЦ 1568295  . ПМИД 6094175. дои:10.2307/3429932.

[2] Јамес ЛП, Маyеуx ПР, Хинсон ЈА (2003). „Ацетаминопхен-индуцед хепатотоxицитy”. Друг Метаб. Диспос. 31 (12): 1499—506. ПМИД 14625346. дои:10.1124/дмд.31.12.1499. Архивирано из оригинала 11. 04. 2009. г. Приступљено 19. 02. 2012.

[3] Јаесцхке Х, Горес ГЈ, Цедербаум АИ, Хинсон ЈА, Пессаyре D, Лемастерс ЈЈ (2002). „Мецханисмс оф хепатотоxицитy”. Тоxицол. Сци. 65 (2): 166—76. ПМИД 11812920. дои:10.1093/тоxсци/65.2.166.

[4] Херберт V (1996). „Прооxидант еффецтс оф антиоxидант витаминс. Интродуцтион” (ПДФ). Ј. Нутр. 126 (4 Суппл): 1197С—200С. ПМИД 8642456. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 04. 2008. г. Приступљено 19. 02. 2012.

[5] Uric Acid: Neuroprotective or Neurotoxic?^{[мртва веза]}

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]