Псећа интелигенција

Псећа интелигенција је способност пса да учи, размишља, и решава проблеме. Тренери паса, власници, и истраживачи имају потешкоћа у постизању сагласности о методу за тестирање интелигенције паса, као што је случај и са људском интелигенцијом. Један специфичан проблем је поистовећивање генетичких карактеристика расе пса и тренинга пса у послушности са интелигенцијом.

Многи пси се могу лако истренирати да доносу објекте попут штапа.

Пас има сличне когнитивне способности као отприлике двогодишње дете. Пси могу да виде у очима „газде“ да ли је он срећан, тужан или болестан. Неки пси разумеју преко стотину људских речи (нпр. Лабрадор).

Само дресирање пса показује колико је он инталигентан, на пример пси који раде у циркусу. Неки пси воде слепе људе, проналазе дрогу, експлозиве. Пси су толико инталигентни да су неки научени да износе смеће, узимају новине из продавнице. Међу најпаметнијим псима су немачки овчар, пудлица, лабрадор ретривер, доберман, ротвајлер, бордер коли.

Откад га је човек припитомио, пас и до данас има неке навике које се могу објаснити само непосредном везом са навикама његових дивљих предака, попут закопавање костију, лајања и других навике које ове животиње раде. Ово је појава да су ове животиње задржале неке навике које им сада ничему не служе, али које су морале бити пресудне за њихове претке. Те навике или нагони, нису се изгубиле иако је отада прошло више стотина хиљада година.

Литература уреди