Википедија

Пупчана врпца

Пупчана врпца, пупковина, пупков трачак или пупчаник (лат. funiculus umbilicalis) јесте кардиоваскуларни трачак који повезује плод с постељицом. Током пренаталног развоја, пупчана врпца је физиолошки и генетички дио фетуса и (код човјека) обично садржи двије артерије (пупчане артерије) и једну вену (пупчана вена), које су уложене у Вартонову слуз. Пупчана вена опскрбљује плод оксигенованом, хранљивим тварима богатом крвљу из постељице. Обрнуто, фетално срце пумпа деоксигеновану крв, која се кроз пупчане артерије враћа назад у постељицу.

Стегнута пупчана врпца дјетета старог три минуте

Крв из пупковине је богат и доступан извор примитивних, недиференцираних матичних ћелија (ЦД34-позитивне и ЦД38-негативне). Ове ћелије се користе за лијечење различитих хематолошких болести, као што су леукемија и лимфом.

Физиологија уреди

Развој и састав уреди

 
Попречни пресјек пупчане врпце; Горе лијево и горе десно су пупчане артерије, на дну је пупчана вена, а у средини остатак алантоиса

Пупчана врпца се развија из ванембрионог мезодерма у који урасте алантоис и прикључи му се остатак жумањчане вреће. Обликује се у петој недјељи гестације, надомјештајући жумањчану врећу као извор хранљивих твари потребних ембрију.[1] Није директно повезана с мајчиним крвожилним системом, него с истиме комуницира преко постељице, која преноси твари из мајчиног у фетални крвоток и обрнуто, не допуштајући мијешање крви. Дужина пупчане врпце отприлике је једнака удаљености CRL током трудноће. Код новорођенчета је обично дуга 50—60 центиметара, а пречник јој је отприлике 1—2 центиметра. Пупчана артерија има два главна слоја: спољашњи слој који се састоји од кружно пореданих ћелија глатког мишићног ткива и унутрашњи слој неправилно и лабаво поређаних станица уграђених у обилну желатинозну супстанцу.[2] Глатке мишићне ћелије су слабо диференциране и садрже само неколико сићушних миофиламената и зато вјероватно не доприносе активно постнаталном затварању.[2]

Пупчана врпца садржи Вартонову слуз, желатинасту твар која штити пупчане жиле у унутрашњости и углавном је састављена од мукополисахарида. Садржи једну вену, која носи оксигеновану крв богату хранљивим тварима до фетуса, и двије артерије, којима тече деоксигенована крв. Понекад у пупчаној врпци знају бити присутне само двије крвне жиле (једна вена и једна артерија), што може, али и не мора, да буде знак абнормалности фетуса.

Обично венама тече деоксигенована крв, а артеријама деоксигенована (једини изузеци су плућне вене и плућне артерије, које повезују плућа са срцем). Међутим, пупчана вена и артерије носе ове називе зато што пупчана вена носи крв према феталном срцу, док пупчане артерије односе крв. Проток крви кроз пупчану врпцу износи приближно 35 мЛ/мин у 20. недјељи и 240 мЛ/мин у 40. недјељи трудноће.[3]

Повезаност с феталним крвотоком уреди

Пупчана врпца улази у плод преко абдомена, у тачки у којој ће након одвајања настати пупак. Унутар плода пупчана вена иде даље према јетреним вратима (porta hepatis), гдје се грана на два огранка. Један од тих огранака се спаја с vena portae hepatis, која носи крв у јетру. Други огранак (познат као ductus venosus) заобилази јетру и улијева се у доњу шупљу вену, која носи крв према срцу. Двије плућне артерије гранају се из унутрашње илијачне артерије и одлазе с обје стране мокраћног мјехура у пупчану врпцу, да би на крају отишле у постељицу.[4]

Стезање и резање уреди

 
Пререзивање пупчане врпце код царског реза маказама

Пупчана врпца се може пререзати у различитим тренуцима; међутим, показало се најбољим пререзати пупковину барем минуту након рођења зато што се у супротноме угрожава здравље новорођенчета.[5] Након стезања слиједи резање врпце, које је безболно јер нема живаца. Пупчана врпца је врло тврда, па њено резање захтијева употребу нарочито оштрог инструмента. Резање се може одгодити до тренутка кад пупковина престане пулсирати (5—20 минута након рођења), када нема значајног губитка ни венске ни артеријске крви при сјечењу. Према Америчком удружењу гинеколога и опстетричара, тренутни докази нити подржавају нити забрањују касно резање пупчане врпце. Патрљак пупчане врпце присутан је 10 дана, када се потпуно осуши и отпада.

Галерија уреди

  •  
    Шематски приказ касног стадијума развоја пупчане врпце
  •  
    Плод у материци стар 5—6 мјесеци
  •  
    Шематски приказ постељичног крвотока
  •  
    Новорођенче с непререзаном пупчаном врпцом
  •  
    Пупчани патрљак новорођенчета старог недјељу дана
  •  
    Остатак пупчаника након одвајања детета

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Тхе Умбилицал Цорд
  2. ^ а б Meyer WW; Rumpelt HJ; Yao AC; Lind J (jul 1978). „Structure and closure mechanism of the human umbilical artery”. Eur. J. Pediatr. 128 (4): 247—59. PMID 668732. doi:10.1007/BF00445610. 
  3. ^ http://dx.doi.org/10.1002%2Fpd.1062
  4. ^ „Peculiarities in the Vascular System in the Fetus - Gray's Anatomy of the Human Body - Yahoo! Education”. 
  5. ^ McDonald, SJ (11. jul 2013). Middleton, P; Dowswell, T; Morris, PS, ur. „Effect of timing of umbilical cord clamping of term infants on maternal and neonatal outcomes.”. The Cochrane database of systematic reviews. 7: CD004074. PMID 23843134. 


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Pupčana_vrpca&oldid=27448410”