Рачунска геномика
Рачунска геномика (рачунарска геномика, рачунска генетика) примена је рачунских и статистичких анализа у децифровању биологије полазећи од геномских секвенци и сродних података,[1] уклучујући ДНК и РНК секвенце, као и друге постгеномске податке (и.е. експерименталне податке генерисане технологијама базираним на геномским секвенцама, као што су геномски ДНК микрочипови). У комбинацији са рачунским и статистичким приступима за разумевање функције гена и анализама статистичких асоцијација, ово пље се такође назива рачунска и статистичка генетика/геномика.
Рачунска геномика може сматрати подскупом биоинформатике и рачунске биологије, чији је фокус на примени целокупног генома (уместо индивидуалних гена) у разумевању принципа и начина на који ДНК дате врсте контролише њену биологију на молекулском нивоу и шире. Са тренутном обиљем биолошких масивних скупова података, рачунске студије су постале веома важан приступ у биолошким истраживањима.[2]
Референце уреди
- ^ Коонин ЕВ (2001). „Цомпутатионал геномицс”. Цурр. Биол. 11 (5): Р155—8. ПМИД 11267880. дои:10.1016/С0960-9822(01)00081-1.
- ^ „Computational Genomics and Proteomics at MIT”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2018. г. Приступљено 06. 11. 2013.
