Раша Ливада
Раша Ливада (Суботица, 13. април 1948 — Београд, 6. новембар 2007) био је српски књижевник, преводилац и издавач.[1]
| Раша Ливада | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 13. април 1948. |
| Место рођења | Суботица ФНР Југославија |
| Датум смрти | 6. новембар 2007. (59 год.) |
| Место смрти | Београд Република Србија |
Биографија уреди
Основну школу је похађао (1956–1964) и завршио у Земуну. У Сремским Карловцима похађао и завршио Учитељску школу (1964–1969).[2]
Осамдесетих година био је потпредседник Српског ПЕН-а, председник Београдске секције Удружења књижевника Србије и први председник Одбора за заштиту уметничких слобода. Један је од оснивача Српског књижевног друштва 2000. године.
Године 1985. основао је Књижевно друштво „Писмо“, покренуо истоимени часопис за савремену светску књижевност. [1]Заједно са едицијом „Писмо” покренуо је свеске за јеврејску, енглеску, холандску и руску књижевност. У сарадњи са „Матицом српском“ из Новог Сада уређивао је и истоимену библиотеку. У крилу овог књижевног друштва основао је још неколико књижевних часописа („Руски алманах“, „Источник“, „Еразмо“, „Мезуза“, „Сцхакеспеаре & Цо.“).[1]
Један је од оснивача Српског књижевног друштва 2000. године.
Преминуо је у Београду 6. новембра 2007. године.[3]
Његов легат је поклоњен Музеју српске књижевности „Адлигат”.[4]
Библиографија уреди
Збирка песама уреди
- „Попрскан знојем казаљки“ (1969)
- „Атлантида“ (1972)
- „Карантин“ (1977)
Поеме уреди
- „Рањени дитирамб“
- „Хороскоп“
- „Рађање сонета“
Издавачко предузеће „Просвета“ 2006. године по избору Борислава Радовића у оквиру библиотеке „Савремена поезија“ објавила је збирку његове поезије „Песме“.[5]
Објавио је и антологију „аполитичке поезије“ „Светска поезија данас (часопис „Градац“, 1981), која је, заједно са његовим песничким збиркама, извршила знатан утицај на потоње генерације песника. Проширена и допуњена, ова антологија објављена је у два тома у издању „Просвете“ 1983. године под насловом „Модерно светско песништво“.
Преводио је поезију Роберта Грејвса, Т. С. Елиота, Хуана Хименеса, Јахуде Амихаја и V. С. Мервина. Песме су му превођене на преко двадесет светских језика.[1]
Награде уреди
За свој књижевни, преводилачки и уређивачки рад добио је низ награда:
- Бранкова награда, за књигу пеама Попрскан знојем казаљки, 1969.
- Награда „Милан Ракић”, за књигу песама Карантин, 1978.
- Награда „Јеремија Живановић”.
- Награда „Златни беочуг”.[1]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д „Раша Ливада”. данас.рс. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ „РАША ЛИВАДА”. трецитрг.рс. Приступљено 3. 2. 2022.
- ^ Блиц/Раша Ливада
- ^ „Легат песника Раше Ливаде поклоњен Музеју српске књижевности „Адлигат“”. РТС. 5. 10. 2022. Приступљено 5. 10. 2022.
- ^ „Ризница српска/Раша Ливада”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2020. г. Приступљено 10. 05. 2016.
