Википедија

Раби Акива

Акива бен Јосиф (хебр. עֲקִיבָא בֶּן יוֹסֵף, око 50–135 ЦЕ)[1][2] такође познат као Раби Акива (רַבִּי עֲקִיבָא), био је водећи јеврејски учењак и мудрац, tanaj, из каснијег дела првог века и почетка другог века. Раби Акива је био водећи доприносилац Мишни и Мидраш халахи. Њему се исто тако понекад придају заслуге за уређивање Абрахамске верзије Сефер Јецира, једног од централних текстова јеврејског мистицизма.У Талмуду га називају Рош ла-Хахамом „врховним мудрацем”. Погубили су га Римљани након побуне Бар Кохбина.

Раби Акива
16тх-центурy иллустратион
Илустрација иy 16. века
Пуно имеРабби Акива
Име по рођењуАкива бен Јосиф
Датум рођењаоко 50. године
Место рођењаЛод
 Јудеја
Датум смрти135.
Место смртиЦезареја
 Јудеја
Место укопаТиберијада, Галилеја

Биографија уреди

Ране године уреди

Акива бен Јосиф (עקיבא aqívā у вавилонском Талмуду и עקיבה aqívāh у јерусалемском Талмуду) био је скромног порекла.[1][3] Неколико извора, најранији од којих је забележен у 10. века, сугеришу да је био потомак преобраћеника у јудаизам.[4]

Када се Акива оженио ћерком Бен Калбе Сабуа, богатог грађанина Јерусалема, Акива је био необразовани пастир који је радио за Бен Калба Сабуа. Име његове супруге није наведено у ранијим изворима, али каснија верзија традиције помиње име Рејчел.[1][5] Она је одано стојала уз свог мужа током периода његових касно започетих рабинских студија, кад је већ имао 40 година[1] и током кога се Акива посветио проучавању Торе.

Другачија традиција[5] говори да је Акива у својој 40. години похађао академију свог родног града Лода, којим је председавао Елизер бен Урканос. Урканос је био комшија Јосефа, Акивиног оца. Чињеница да је Елизер био његов први учитељ и једини кога је Акива касније именовао „рабином”, од значаја је за утврђивање датума Акивиног рођења. Те легенде наводе да је почетак његових година студирања био око 75–80.

Поред Елизера, Акива је студирао код Џошуе бен Хананија[5] и Нахума Иш Гамзуа.[6] Он је био је равноправан са Гамалиелом II, кога је упознао касније. Раби Тарфон сматран је једним од Акивиних учитеља,[7] али ученик је надмашио свог учитеља, и Тарфон је постао један од највећих Акивиних поклоника.[1][8] Акива је остао у Лоду[1][9] све док је Елизер тамо становао, а потом је своју школу преселио у Бенеберак.[1][10] Акива је једно време живео и у Зифрону,[11] данашњем Зафрану,[12] у близини Хаме.[13]

Брак уреди

Према Талмуду, Акива је био пастир за Бен Калба Сабуа када је његова ћерка приметила његову скромност и фине карактерне особине. Понудила му је да се уда за њега ако пристане да почне да учи Тору, пошто је у то време имао 40 година и био је неписмен. Када је њен отац сазнао да је била тајно верена[14] за неученог човека, разбеснео се. Истерао је ћерку из куће, заклевши се да јој никада неће помоћи док јој је Акива остао муж. Акива и његова жена живели су у толиком сиромаштву да су сламу користили за кревет. Талмуд прича да је једном пророк Илија узео маску сиромаха и дошао на њихова врата да измоли мало сламе за кревет за своју жену[1] након што се породила. Када су Акива и његова жена видели да има људи још сиромашнијих од њих, Рејчел му је рекла: „Иди и постани учењак“.[15]

Изабране легенде уреди

Када се Мојсије уздигао на небо, угледао је Бога окупираног прављењем малих круна за слова Торе. На његово питање шта би то могло бити, добио је одговор: „Доћи ће човек по имену Акива бен Јосиф, који ће извести халакхот из сваке мале кривине и круне слова Закона.” Мојсијев захтев да му се дозволи да види овог човека је одобрен; али он је постао веома престрашен док је слушао Акивино учење; јер он то није могао да разуме. Међутим, Мојсијев дух је оживео када је ученик питао Акиву у извору закона, а Акива је одговорио „Мојсијев закон на Синају”.[16] Ова прича даје слику активности Акиве као оца талмудског јудаизма.[1]

Тињус Руфус је питао: „Које је лепше - Божје дело или човечији?” Акива је одговорио: „Без сумње је човеково дело боље, јер док нас природа по Божјој наредби снабдева само сировином, људска вештина нам омогућава да разрадимо исто у складу са захтевима уметности и доброг укуса.” Руфус се надао да ће својим чудним питањем довести Акиву у угао; очекивајући сасвим другачији одговор, он је намеравао да натера Акиву да призна порочност обрезивања. Потом је поставио питање: „Зашто Бог није створио човека управо онаквим какав је желео да буде?” Акива је имао спреман одговор: „Из самог разлога, што је дужност човека да се усаврши.”[1][17]

Агада објашњава како је Акива, на врхунцу свог животног века, започео своје рабинске студије. Легендарна алузија на ову промену у Акивином животу направљена је у два благо различита облика. Вероватно је старији од њих следећи:[1] „Акива, приметивши камен на бунару који је био издубљен капљицама из канти, рече: Ако ове капље могу непрекидним деловањем, продрети кроз овај чврсти камен, колико ли много више може упорна Божја реч продрети у гипко, меснато људско срце, ако та реч буде представљена са стрпљивим инсистирањем.”[18]

Акива подучавао хиљаде студената. Једном приликом је двадесет и четири хиљаде његових ученика умрло од куге. Његових пет главних ученика били су Јуда бар Илај, Раби Мејр, рабин Елизар бен Шамуја, Јосе бен Халафта и Шимон бар Јочај.[19]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј   Оне ор море оф тхе прецединг сентенцес садржи текст из публикације које је сада у јавном власништву: „АКИБА БЕН ЈОСЕПХ”. Јеwисх Енцyцлопедиа. 1901—1906. Приступљено 23. 1. 2017. 
    Јеwисх Енцyцлопедиа библиограпхy:
  2. ^ Мидрасх Генесис Раббах 53; Мидрасх Еццлесиастес Раббах 1:10.
  3. ^ Јерусалем Талмуд Беракхот цхаптер 4, паге 7д, Бабyлониан Талмуд Беракхот 27б.
  4. ^ Ниссим Гаон, цомментарy то Брацхот 27б, qуотинг а теxт оф Санхедрин 96б дифферент фром тхе аццептед оне; Маимонидес, цомментарy то тхе Мисхна, интродуцтион; Yалкут хаРеувени, Ваyесхев
  5. ^ а б в Авот оф Рабби Натан, ед. Соломон Сцхецхтер, 4:29
  6. ^ Бабyлониан Талмуд Хагигах 12а
  7. ^ Бабyлониан Талмуд Кетубот 84б
  8. ^ Сифре, Боок оф Нумберс 75
  9. ^ Росх Хасханах 1:6
  10. ^ Бабyлониан Талмуд Санхедрин 32б; Тосефта Схаббат 3:[4:]3
  11. ^ Сифре он Нумберс 5:8
  12. ^ З. П. V. 8:28
  13. ^ Сее Friedmann, Meir (ur.). Sifre ספרי (na jeziku: хебрејски). Vienna. Numbers 4. Pristupljeno 19. 1. 2017.  анд тхе параллел пассагес qуотед ин тхе Талмудицал дицтионариес оф Левy анд Јастроw. Фор анотхер идентифицатион оф тхе плаце, анд отхер формс оф итс наме, сее Neubauer, Adolf (1868). La Géographie du Talmud (na jeziku: француски). Paris. Pristupljeno 19. 1. 2017.  п. 391, анд Јастроw, л.ц.
  14. ^ аццординг то Недарим 50а; аццординг то Кетубот 62б, тхеy wере марриед
  15. ^ Недарим 50а
  16. ^ Менахот 29б
  17. ^ Танхума, Тазри'а, 5, ед. С. Бубер 7
  18. ^ Авот оф Рабби Натан ед. С. Сцхецхтер, 6:28
  19. ^ Yевамот 62б

Литература уреди

  • Фроом, Ле Роy Едwин (1948). Пре-Реформатион анд Реформатион Ресторатион, анд Сецонд Департуре (ПДФ). Тхе Пропхетиц Фаитх оф оур Фатхерс: Тхе Хисторицал Девелопмент оф Пропхетиц Интерпретатион. 2. Wасхингтон, DC: Тхе Ревиеw анд Хералд Публисхинг Ассоциатион. стр. 863. 
  • Ротхенберг, Нафтали, Рабби Акива'с Пхилосопхy оф Лове, Неw Yорк, Палграве-Мацмиллан, 2017.
  • Александров, Г. С. "Тхе Роле оф Аqиба ин тхе Бар Коцхба Ребеллион." Ин Елиезер бен Хyрцанус, Вол. 2, бy Јацоб Неуснер. Леиден, Нетхерландс: Е.Ј. Брилл, 1973.
  • Финкелстеин, Лоуис. Акиба: Сцхолар, Саинт, анд Мартyр. Неw Yорк: Цовици, Фриеде, 1936.
  • Гинзберг, Лоуис. "Акиба" Ин Јеwисх Енцyцлопедиа, вол. 1. Неw Yорк: Функ анд Wагналлс, 1912.
  • Голдин, Јудах. "Тоwард а Профиле оф а Танна, Аqиба бен Јосепх." Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy 96 (1976): 38-56.
  • Лау, Бинyамин. Тхе Сагес, Волуме III: Тхе Галилеан Период. Јерусалем: Маггид Боокс, 2013.
  • Неуснер, Јацоб, ед. Студиес ин Јудаисм ин Лате Антиqуитy. Вол. 20, Тхе Јеwс Ундер Роман Руле: Фром Помпеy то Диоцлетиан, бy Е. Марy Смаллwоод. Леиден, Нетхерландс: Е. Ј. Брилл, 1976.

Спољашње везе уреди

 
Раби Акива на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rabi_Akiva&oldid=27676352”