Википедија

Радиша Драгићевић

srpski književnik

Радиша Драгићевић (Минићево код Књажевца, 30. јул 1956) српски је књижевник.

Радиша Драгићевић
Место рођењаМинићево
 ФНРЈ
СупругаСнежана Драгићевић
ДецаАлександар Драгићевић, Јелена Драгићевић, Милена Драгићевић
Веб-сајтhttps://radisadragicevic.com

Биографија уреди

Одрастао је у селу Мањинац, општина Књажевац, у породици земљорадника. Школовао се у Мањинцу, Минићеву и Зајечару. Од 1977. живи и ради у Бору.[1] Сатиру објављује под псеудонимом Рајко Мицин.[2]

Сарађивао у више часописа: Баштиник, Бдење, Бележница, Змај, Кораци, Липар, Мост, Помак, Путеви културе, Развитак, Ријеч, Савременик, Српска реч (Праг – дописник из Србије), Ток… Био је члан Удружења књижевника Србије.

Сарадник је Комисије за тајне гробнице Министарства правде Републике Србије.[3]

Дела уреди

Романи уреди

  • Преко неба, Нота Књажевац, 1993.[4]
  • Самотиња, Нолит Београд, 2001.
  • Самотиња, друго издање Књижевно друштво "Свети Сава" Београд, 2017.[5]
  • Књига о нама, Кораци Крагујевац, 2007.[6]
  • Књига, Народна библиотека "Његош", Књажевац, 2014. (друго издање "Књиге о нама")[7]

Приповетке уреди

  • На другој обали, Крајински књижевни круг Зајечар, 2006.[8]

Хронике и историјска дела уреди

  • Мањинац у времену и простору, Културно просветна заједница Србије Београд, 2002.[9]
  • Мањинац у времену и простору, друго проширено и допуњено издање, Народна библиотека "Његош" Књажевац, 2014.
  • Од зоне до зоне - алманах ФК БОР, 1919-2006, Народна библиотека Бор, 2007.
  • Поменик жртава Другог светског рата подручја општине Књажевац, Историјски архив "Тимочка крајина" Зајечар, 2017.[10]
  • Мозаик - Избор историјских текстова објављених у периодици, Алма, Београд, 2021.

Поезија уреди

  • Зашто река има две обале, Апостроф Београд, 1995.
  • Белези, Градина Ниш, 1998.
  • Белези, друго издање, Терција Бор, 2014.
  • Колико дуго живи дрвеће, Апостроф Београд, 2001.

Панораме и лексикони уреди

  • Кућа у српској поезији, панорама српске поезије, Књижевно друштво Свети Сава Београд, 2009.
  • 1000 мовие старс, лексикон 1000 филмских глумаца, Лесковачки културни центар, Лесковац, 2012.[11]
  • 1000 мовие старс - сецонд драфт, лексикон 1000 филмских глумаца, Лесковачки културни центар, Лесковац, 2013.[12]
  • Са Тимока, са златног потока, панорама тимочких приповедача, Терција Бор, 2019.
  • Све било је музика, историја и дискографија југословенске забавне музике, Терција Бор, 2021.

Приређивач уреди

  • Између тебе и мене, зборник поезије, Књижевна омладина Бора, 1980.
  • Неостварене жеље, постхумна збирка приповедака Светислава Божиновића, Завичајно друштво Тимочана-Торлака Минићево, 2000.
  • Књажевачком чаршијом, постхумна књига записа Миодрага Милојковића, Дом културе Књажевац, 2005.

Сатира уреди

  • Ни по бабу ни по стричевима, Инорог Бор, 2002.
  • Тамо је далеко, Дом културе Књажевац, 2005.[13]
  • Истините легенде, електронско издање, Етна Београд, 2010.
  • Мене сачекује намигуша, њима намигује сачекуша, Јеж, Београд, 2015.

Награде уреди

  • Награда Народне библиотеке Бор "Књига године" за књигу поезије Белези, 1998. (награда регионалног ранга.[14]
  • Награда Народне библиотеке Бор "Књига године" за роман Самотиња, 2001.
  • Награда Народне библиотеке Бор "Књига године" за књигу приповедака На другој обали, 2006.
  • Награда Народне библиотеке Бор "Књига године за роман Књига о нама, 2007.
  • Златна кацига - Међународни фестивал Крушевац - Златна кацига за писану форму, 2005.
  • Златна кацига - Међународни фестивал Крушевац - Награда за сатиричну поезију, 2001.
  • Златна кацига - Међународни фестивал Крушевац - Награда за сатиричну поезију, 2004.
  • Златна кацига - Међународни фестивал Крушевац - Награда за сатиричну поезију, 2006.
  • Награда листа Тимок Зајечар - Сатирично перо, 2002.
  • Награда "Драганово перо", Фестивал дијалекатске поезије 2023.[15]


За роман Књига о нама[16] и приповетке На другој обали[17] био је у избору за награду Меша Селимовић.

Избор из критичких виђења уреди

  • Албахари Давид: Облак преко неба, човек преко земље (О роману Преко неба, Нота, 1993)
  • Богдановић др Недељко: Радиша са друге обале (О књизи приповедака На другој обали, Бележница, 2002)
  • Вучић Зоран: Роман о земљи и патњи (О роману Самотиња, Тимок, 2002)
  • Игњатовић Срба: Меланхоличне поруке (О збирци песама Белези, Илустрована Политика, 1998)
  • Игњатовић Срба: Два језичка и и јединствен мотивски круг у причама Радише Драгићевића (Стремљења, 2007)
  • Игњатовић Срба: Као јата скакаваца (О роману Књига о нама, Вечерње новости, 2007)
  • Јагличић Владимир: Самородан дар (О роману Самотиња, Борба, 2002)
  • Милошевић Момчило: Духовито певање (О књизи Колико дуго живи дрвеће, Борба, 2002)
  • Поповић Радован: Сеобе, старе и нове (О роману Преко неба, Политика, 1993)
  • Рајковић др Љубиша: Над прозом Радише Драгићевића (Тимок, 2005)
  • Радовић Драган: Благо скрајнуто у Крајини (О збирци приповедака На другој обали, Савременик 2007)
  • Селић Момчило: Чуда и мимо мита, коментар (Српска реч, Београд)
  • Стојадиновић Драгољуб: Сеоски вртлози (О роману Самотиња, Вечерње новости, 2002)
  • Тријић Весна: Под шајкачом (О роману Самотиња, Блиц, 2002)
  • Бједов Милица: Самотиња (Часопис Куш!, 2020)

Избор из објављених текстова Радише Драгићевића у периодици уреди

  • Србине, певај! Песма нас је очувала. Али која? (Баштиник, Неготин, 2009)
  • Породица Марковић – порекло и генеалогија (Баштиник, Неготин, 2009)
  • Фрања Шистек, Чех у српској земљи (Српска реч, бр.28, Праг, 2010)
  • Фрањо Вавричек, пионир апотекарства (Српска реч, бр. 30, Праг, 2010)
  • Вела Нигринова (Српска реч, бр. 31-32, Праг, 2010)
  • Бајлонијеви – српски сан (Српска реч, бр. 33, Праг, 2010)
  • Буна у “српском Сибиру” уздрмала Милоша Великог (Историја, бр 17, Београд, 2011)
  • Рада, прва српска песникиња после Јефимије (Историја, бр. 17, Београд, 2011)
  • Ватрено крштење наредника Мишића (Историја, бр. 19, Београд, 2011)
  • Грета Минх, мајка ртањских рудара (Историја, бр. 23, Београд, 2012)
  • Милош Милутиновић, Плава Чигра (Историја, бр. 25, Београд, 2012)
  • Цар из краљевог села (Историја, бр. 36, Београд, 2013)
  • Горски цар Дража Глигоријевић стрељан као комуниста (Историја, бр. 45, Београд, 2013)
  • Прва еколошка буна (Историја, бр. 47, Београд, 2013)
  • Против пакта пре Симовића и генерала, у герилу пре Драже и Броза (Историја, бр. 48, Београд, 2014)
  • Књаз Никола требао да седне на српски престо (Историја, бр. 59, Београд, 2014)
  • Сима Жикић, распет између крста, пера и киста (Историја, бр. 61, Београд, 2015)
  • Подвижници за опште или лично добро (Бележница, бр. 30, Бор, 2015)
  • Дилеме у теме (Бдење, бр. 51, Сврљиг, 2015)
  • Човек се учи док је жив, Бележница, бр. 44, 2023[18]
  • Војвода коме су хтели да преотму славу, Данас 2023[19]
  • Ангажовани текстови, лист Данас (2018-2022)[20]

Референце уреди

  1. ^ [1]
  2. ^ [http://vesti.knjazevac.org.rs/?p=12942[мртва веза]
  3. ^ Одбор За Истраживање - Комисија За Тајне Гробнице
  4. ^ „Нота[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 31. 08. 2012. г. Приступљено 10. 07. 2012.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  5. ^ [2]
  6. ^ [3]
  7. ^ [4][мртва веза]
  8. ^ [5]
  9. ^ „Хронике села, списак књига › Порекло[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2012. г. Приступљено 10. 07. 2012.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  10. ^ У ЗАЈЕЧАРСКОМ АРХИВУ ПРОМОВИСАНА НОВА КЊИГА -СПОМЕНИЦА ОНИМА КОЈИ СУ ИЗГУБИЛИ СВОЈЕ ЖИВОТЕ У ОПШТИНИ КЊАЖЕВАЦ | Радио Магнум 103 МХз
  11. ^ ЛИФФЕ: Представљена књига „1.000 филмских глумаца“[мртва веза]
  12. ^ „Лесковачки културни центар[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 27. 09. 2013. г. Приступљено 23. 09. 2013.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  13. ^ [6][мртва веза]
  14. ^ Књига године борског аутора | Народна библиотека
  15. ^ https://medijacentar016.com/index.php/2023/11/26/festivala-poezije-u-ritmu-dijalekta-pobednik-radisa-dragicevic-nagrada-publike-pripala-zoranu-m-jovanovicu/
  16. ^ Грозница читања - Вечерње новости[мртва веза]
  17. ^ "Шњур" носе фолиранти (5) | Култура | Новости.рс
  18. ^ https://www.biblioteka-bor.org.rs/beleznica/
  19. ^ https://www.danas.rs/dijalog/licni-stavovi/vojvoda-kome-su-hteli-da-preotmu-slavu/
  20. ^ https://www.danas.rs/tag/radisa-dragicevic/
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radiša_Dragićević&oldid=27449953”