Википедија

Радни сто

Радни сто је део намештаја са равном радном површином у облику стола који се користи у школи, канцеларији, дому или слично за академске, професионалне или домаће активности као што су читање, писање или употреба опреме као што је рачунар.[1] Столови често имају једну или више фиока, одељака или преграда за одлагање предмета попут канцеларијског материјала и папира.[2] Столови су обично направљени од дрвета или метала, мада се понекад користе и материјали попут стакла.

Радни сто; око 1765; махагони, кестена и топола; 87,3 к 92,7 к 52,1 цм; Метрополитански музеј уметности (Њујорк Сити)

Неки радни столови имају облик стола, мада је обично само једна страна радног стола погодна за седење (постоје неки изузеци, као што је партнерски сто),[3] за разлику од већине уобичајених столова. Неки радни столови немају облик стола, на пример армоарни сто[4] је радни сто уграђен у велики шифоњер налик на ормар за одећу, а преносни радни сто[5] је довољно лаган да се стави у крило. Пошто се многи људи ослањају на сто док га користе, радни сто мора бити чврст. У већини случајева људи седе за столом, било на одвојеној столици или на уграђеној столици (нпр. у неким школским клупама). Неки људи користе стојеће столове да би могли да стоје док их користе.

Историја уреди

 
Кинеска уређивачки сто из 12. века

Сматра се да намештај у облику стола није коришћен у класичној антици или у другим древним центрима писмене цивилизације на Блиском Истоку или Далеком Истоку, мада нема конкретних доказа. Средњовековне илустрације приказују прве комаде намештаја који изгледа да су дизајнирани и конструисани за читање и писање. Пре проналаска штампарске машине у 15. веку, сваки читалац је потенцијално био писац или издавач или обоје, јер је било која књига или други документ морао бити ручно копиран. Столови су дизајнирани са прорезима и кукама за обележиваче и за прибор за писање. С обзиром на то да су обимни рукописи понекад били велики и тешки, столови тог периода обично су имали масивне структуре.[6]

Столови из доба ренесансе и каснијег доба имали су релативно витке структуре, а додавало се све више и више фиока како је обрада дрвета постајала прецизнија, и израда кабинета је постала посебан занат.[6] Често је могуће сазнати да ли је сто или други комад намештаја тог доба дизајниран да се користи као радни сто, тако што се потражити фиока са три мала одељка (по један за посуду са мастилом, упијајућу хартију и послужавник са прахом) и складиште за пера.

Основни стони облици развијени су углавном у 17. и 18. веку. Савремени ергономски сто[7][8][9] је рафинација механички сложеног стола за цртање[10] с краја 18. века.

Индустријска ера уреди

 
Канцеларијски радни сто, који приказује дељење простора између рачунарских компоненти и папирних докумената.

Рафинирања првих облика столова била су значајна током 19. века, јер су машине на парни погон омогућавале производњу јефтиног папира од двене пулпе пред крај прве фазе индустријске револуције. То је омогућило повећање броја канцеларијских радника. Како је број ових канцеларијских радника растао, за њих су се масовно производили столови, користећи новије машине за обраду дрвета на парни погон. Ово је била прва оштра подела у производњи столова. Од тада су мајстори израђивали ограничене количине фино израђених столова за домове и канцеларије богатих, док је велика већина столова брзо састављана неквалификованом радном снагом од компонената које су серијски обрађиване алатним машинама. Према томе, старост сама по себи не гарантује да је антикветни радно место ремекдело, јер се ово подвајање у квалитету догодило пре више од сто година.

Више папира и преписке покренули су потребу за сложенијим радним столовима и за више специјализованим столовима, попут ролотопног стола, који је био масовно произведена, летваста варијанта класичног цилиндричног стола.[11] То је пружило релативно брз и јефтин начин да се закључавањем заштити све већи проток папира, те да се на крају дана не мора све архивирати. Папирни документи постали су довољно обимни да се одвојено могу чувати у картотекама. Кореспонденција и други документи сада су били превише бројни да би привукли довољно пажње да се поново премотају или пресавију, а затим резимирају и означе пре него што би били одложени у мале одељке изнад или испод радне површине стола. Чувени вутонски радни сто и други били су последње манифестације стила „голубљих преградака“. Површине неких новијих столова могле су се трансформисати у много различитих облика и углова и биле су идеалне за уметнике, цртаче и инжењере.

Студентски модели уреди

 
Школска клупа коју је произвела америчка С.Ф. Компанија из Буфала у Њујорку око 1900.
 
Студентски сто и столица који се обично користе у средњим школама и на универзитетима.

Студентска клупа може бити било која форма радног стола намењена ђацима у основном, средњем или вишем образовању. Ана Бредин је дизајнирала и патентирала једноделни школски сто крајем 1880-их који је изграђен са стоном секцијом причвршћеним испред дрвеног седишта и наслона за леђа. Пре овога, већина ученика у Америци седела је на столицама или на дугим клупама за дугачким столовима.[12]

У домовима појам „студентски сто“ означава мали педестални сто,[13] писаћи сто, направљен за употребу тинејџера или деце у њиховој соби. Често је то педестални сто са само једним од два педестала и око две трећине површине стола. Такви столови се понекад називају „столови са левим постољем“ и „столови са десним постољем“, у зависности од положаја постоља. Ови столови нису високи као уобичајени столови за одрасле. У неким случајевима сто је повезан са седиштем са сто.

Столови се обично масовно производе од челика или дрвета и продају на потрошачком тржишту.[12] Љубитељима обраде дрвета доступан је широк спектар планова за изградњу властитих верзија. Савремени масовно-произведени студентски столови често се израђују од ламинатних плоча столова и ливених пластичних седишта у комбинованој јединственој целини, са полицама испод радне површине или жичаном полицом испод седишта.[12] Постоје многи нови облици студентских клупа направљени да максимизирају релативно ограничену површину доступну у дечијој соби. Један од најчешћих је кревет на спрат са столом, који се назива и „банк кревет”.[14]

Утицај компутера уреди

 
Радни сто у канцеларији.

Све до касних 1980-их, радни столови су остали место за папире и „пословне машине“, мада је лични рачунар почињао да узима маха у великим и средњим предузећима. Нови канцеларијски намештај укључивао је креденац са „отвором за колена” који је био место за терминал или лични рачунар и лежиште за тастатуру. Убрзо су нова канцеларијска дизајнерска решења укључивала и столове „У-облика“ који су додали премоштавајућу површину између задњег креденца и прењег радног стола. Током северноамеричке рецесије раних 1990-их, многи менаџери и извршни радници морали су да раде обраду текста и друге функције које су претходно обављала дактилографска одељења и секретара. То је захтевало централније постављање рачунара на ове системе стоних столова у облику слова „У“.

Са даљим ширењем рачунарима, „рачунарски папир“ је постао канцеларијски материјал. Почетак овог папирног бума изнедрио је сан о „безпапирној канцеларији“, у којој би се све информације појавиле само на мониторима рачунара. Међутим, лакоћа штампања личних докумената и недостатак удобности при читању текста на рачунарским мониторима довели су до великог обима штампања докумената. Потреба за простором за папир расла је упоредо са повећаним простором на радном столу који су заузимали рачунарски монитори, рачунари, штампачи, скенери и друга периферна опрема. Потреба за више простора довела је до тога да су неке компаније на столовима причврстиле додатке на плоче преградних панела на задњем делу стола, попут панела утикача и држача каблова, покушавајући да растерете радну површину од електричног нереда.

Кроз „технолошки бум“ деведесетих, број канцеларијских радника повећавао се заједно са трошковима закупа канцеларијског простора. Радни сто у кјубиклу је постао широко прихваћен у Северној Америци као економичан начин збијања већег броја радника у исти простор, без даљег смањивања величине њихових скучених радних површина. Зидови кјубикла постали су ново место за раднике да постављају папире и друге предмете који су својевремено остављени на водоравној површини радног стола. Чак су и сами оквири рачунарског монитора коришћени за прилепљивање напомена и визиткарти.

Референце уреди

  1. ^ „Деск 1337298790”. Мерриам-Wебстер. 
  2. ^ „Деск”. Мерриам-Wебстер. Приступљено 2012-05-17. 
  3. ^ „Партнерс' деск”. Дицтионарy.цом. Приступљено 5. 8. 2018. 
  4. ^ „Армоире деск”. Wебстер'с Онлине Дицтионарy. Архивирано из оригинала 16. 4. 2013. г. Приступљено 2012-05-17. 
  5. ^ „Портабле деск”. Го Хисториц. Архивирано из оригинала 2012-07-31. г. Приступљено 2012-05-17. 
  6. ^ а б „А Схорт Хисторy оф Дескс”. ФинеWоодWоркинг.цом. Приступљено 2012-05-17. 
  7. ^ Дурфее, Цхарлес. Буилд а Цомпутер Деск. Фине Wоодwоркинг. Но. 164. Јулy–Аугуст 2003. пп. 42–49.
  8. ^ Лаузиере, Степхен. А Лаптоп Цомпутер деск Доублес ас а Сиде Табле. Фине Wоодwоркинг. Но. 133. Јулy–Аугуст 2003. пп. 58–63.
  9. ^ Грандјеан, Е. Ергономицс Ин Цомпутеризед Оффицес . ЦРЦ, 1986. ПП 135–149
  10. ^ „Драwинг табле”. Тхе Фрее Дицтионарy Бy Фарлеx. Приступљено 2012-05-17. 
  11. ^ „А Поттед Хисторy оф Wритинг Фурнитуре”. Доркинг Дескс. Архивирано из оригинала 2012-04-21. г. Приступљено 2012-05-17. 
  12. ^ а б в „А Схорт Хисторy оф Дескс”. Интериор Десигн. Архивирано из оригинала 2012-08-04. г. Приступљено 2012-05-17. 
  13. ^ „Педестал деск”. Мерриам-Wебстер. Приступљено 2012-05-17. 
  14. ^ „Хоw то Буилд а Лофт Бед Wитх а Деск Ундернеатх”. ХГТВ. Приступљено 2012-05-17. 

Литература уреди

  • Аронсон, Јосепх. Тхе Енцyцлопедиа оф Фурнитуре. 3рд едитион. Неw Yорк: Цроwн Публисхерс Инц., 1965.
  • Бедел, Јеан. Ле гранд гуиде дес стyлес. Парис: Хацхетте, 1996.
  • Боyце, Цхарлес. Дицтионарy оф Фурнитуре. Неw Yорк: Роундтабле Пресс, 1985.
  • Цомстоцк, Хелен. Америцан Фурнитуре: 17тх, 18тх анд 19тх центурy стyлес. Ланцастер, Пеннсyлваниа: Сцхиффер Публисхинг, Лтд. 1997
  • Дунцан, Аластаир. Мобилиер арт дéцо. Парис: Тхамес анд Худсон, 2000
  • Форрест, Тим. Тхе Булфинцх Анатомy оф Антиqуе Фурнитуре. Лондон: Марсхалл едитионс, 1996.
  • Хинцклеy, Ф. Леwис. А Дирецторy оф Антиqуе Фурнитуре: Тхе Аутхентиц Цлассифицатион оф Еуропеан анд Америцан Десигнс. Неw Yорк: Бонанза Боокс, 1988.
  • Мосер, Тхомас. Меасуред Схоп Драwингс фор Америцан Фурнитуре. Неw Yорк: Стерлинг Публисхинг Инц., 1985.
  • Нуттинг, Wаллаце. Фурнитуре Треасурy. Неw Yорк: Мацмиллан Публисхерс, 1963.
  • Оглесбy, Цатхерине. Френцх провинциал децоративе арт. Неw Yорк: Цхарлес Сцрибнер'с Сонс, 1951.
  • Паyне, Цхристопхер, Ед. Сотхебy'с Цонцисе Енцyцлопедиа оф Фурнитуре. Лондон: Цонран Оцтопус, 1989.
  • Пéлегрин-Генел, Елисабетх. L'арт де вивре ау буреау. Парис: Фламмарион, 1995.
  • Реyниèс, Ницоле де. Ле мобилиер доместиqуе: Воцабулаире Тyпологиqуе. Парис: Импримерие Натионале, 1987.
  • Абботт Јамес А., анд Елаине M. Рице. Десигнинг Цамелот: Тхе Кеннедy Wхите Хоусе Ресторатион. Ван Ностранд Реинхолд: 1998. ISBN 0-442-02532-7.
  • Маттхеwс, Елизабетх. ХМС Ресолуте. Ауxилиум аб Алто Пресс: 2007. ISBN 978-0-7552-0396-3.
  • Монкман, Беттy C. Тхе Wхите Хоусе: Тхе Хисториц Фурнисхинг & Фирст Фамилиес. Аббевилле Пресс: 2000. ISBN 0-7892-0624-2.
  • Оwен, Родериц. Тхе Фате оф Франклин, Хутцхинсон: 1978. ISBN 0-09-131190-X.
  • Сандлер, Мартин W. Ресолуте: Тхе Епиц Сеарцх фор тхе Нортхwест Пассаге анд Јохн Ф., анд тхе Дисцоверy оф тхе Qуеен'с Гхост Схип. Стерлинг: 2006. ISBN 978-1-4027-4085-5.
  • Сеале, Wиллиам. Тхе Пресидент'с Хоусе. Wхите Хоусе Хисторицал Ассоциатион анд тхе Натионал Геограпхиц Социетy: 1986. ISBN 0-912308-28-1.
  • Сеале, Wиллиам, Тхе Wхите Хоусе: Тхе Хисторy оф ан Америцан Идеа. Wхите Хоусе Хисторицал Ассоциатион: 1992, 2001. ISBN 0-912308-85-0.
  • Тхе Wхите Хоусе: Ан Хисториц Гуиде. Wхите Хоусе Хисторицал Ассоциатион анд тхе Натионал Геограпхиц Социетy: 2001. ISBN 0-912308-79-6.
  • Брунхаммер, Yвонне; Мониqуе де Фаyет. Меублес ет енсемблес, éпоqуе Лоуис XVI. Парис, Éдитионс Цхарлес Массин, 1965. Пагес 59, 60, 61, 65.
  • Гранде енцyцлопéдие иллустрéе дес меублес. Парис: Фламмарион, 1980. Паге 118.
  • Хистоире ду мобилиер. Парис: Едитионс Атлас, 1979. Пагес 105, 106, 107, 144.
  • Јацксон, Анна, ур. (2001). V&А: А Хундред Хигхлигхтс. V&А Публицатионс. 
  • „Ресолуте деск”. Тхе Wхите Хоусе Мусеум. Приступљено 2012-05-17. 

Спољашње везе уреди

 
Радни сто на Викимедијиној остави.
  • „Деск”. Онлине Етyмологy. Приступљено 2012-05-17. 
  • „Деск”. Тхесаурус.цом. Приступљено 2012-05-17. </реф>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radni_sto&oldid=27677422”