Википедија

Радомир Бабић (лекар)

За другу употребу, погледајте страницу Радомир Бабић.

Радомир Бабић (Десимировац, 1. децембар 1932 — Ниш, 7. септембар 2006) био је лекар, радиолог, професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу, песник, друштвени радник и спортиста, који ће остати упамћен као изузетна харизматичан, поносан и морална личност.[1]

Радомир Бабић
Лични подаци
Датум рођења(1932-12-01)1. децембар 1932.
Место рођењаДесимировац, Крагујевац, Краљевина Југославија
Датум смрти7. септембар 2006.(2006-09-07) (73 год.)
Место смртиНиш, Србија
ОбразовањеМедицински факултет универзитета у Нишу
Научни рад
ПољеРадиологија
ИнституцијаКлинички центар Ниш

Живот и каријера уреди

Рођен је 1. децембра 1932. године у селу Десимировац, у околини Крагујевца, тада у Краљевини Југославији, у скромној сеоској шумадинској породици, од оца Милована, пољопривредник, који је за време Другог светског рата депортован је у заробљеништво у Немачку, и мајке Персе, рођене Срећковић, домаћица. Октобра 1941. године један неодлазак у школу спасао је Радомира сигурне смрти, у масакру који су починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године у догађају познатома као Крагујевачки октобар.[1]

Основно образовање завршио је у родном Десимировцу, средње у Првој мушкој гимназији у Крагујевцу (1951), а факултетско на Медицинском факултету Универзитета у Београду (1961). Обавезни лекарски стаж обављао је у Сомбору и Новом Саду.

Након стицања факултетске дипломе прво је радио као лекар опште праксе у Сомбору, Станишићу и Великом Градишту (1961-1966), а од 1966. године у Медицин ском центру у Алексинцу.

Специјализацију из радиологије започео је 1966. године у Заводу за радиологију у Нишу, а наставио у Институту за радиологију и онкологију у Скопљу, где и полажио специјалистички испит из радиологије (1969). Као први радиолог у Медицинском центру у Алексинцу, Радомир Бабић је у овом центру основао савремену радиолошку службу (1969-1970) као њен први начелник.[1]

У јесен 1973. године прешао је у Институт за медицину рада у Нишу, на место начелник радиолошке службе, у којој је радио све до 1993. године.

Од 1976. године усавршавао се из коронарографије у Радиолошком институту Војномедицинске академије у Београду. Током 1971. године био је на студијском усавршавању у Лењинград (СССР, данас Санкт Петербург, Руска Федерација) код радиолога проф. др А.V. Гринберга из области рендгендијагнозне проблематике вибрационе болести.[1]

На Медицинском факултету Универзитета „Кирил и Методиј" у Скопљу 1974. године одбранио је докторску дисертацију под називом: „Коштанозглобне промене на шакама и лактовима рудара и металаца који раде ручно вибрирајућим алатом“.[2]

Говорио је немачки, француски и руски језик. Пензионисан је 1998.године. Преминуо је 7. септембра 2006. године након прскања анеуризме трбушне аорте.

Дело уреди

Проф. др Радомир Бабић својим радом дао значајан допринос медицини у Србији обављајући следеће дужности:

  • Виситинг проффесор радиологy" у Дечјој клиници у Нишу (1988) и Клиници за плућне болести и ТБЦ у Кнез Селу код Ниша (1993),
  • Директоар Клинике за онкологију и радиологију Медицинског факултета у Приштини (1990-1993),
  • члана Управног одбора Секције за радиологију и нуклеарну медицину СЛД (1974-1978)
  • Ћлана Републичке комисије за заштиту од радијације мајке и детета, после Чернобиљске несреће (1986).

Био је и сарадник у научноистраживачком пројекту "Вибрациона болест у металској индустрији и рударству" (1970; финансиран од Заједница медицинских научних установа СР Србије, носилац пројекта специјалиста медицине рада проф. др Костадин Тричковић) и "Артеријска хипертензија у трудноћи – хистохемијске и хистоморфолошке промене на плаценти" (1970; финансиран од Заједница медицинских научних установа СР Србије, носилац пројекта специјалиста гинекологије и акушерства др сц. прим. Стојан Радосављевић), да би 1973. године од Заједница медицинских научних установа СР Србије добио пројекат "Коштанозглобне промене на шакама и лактовима рудара и металаца који раде ручним вибрирајућим алатом".[1]

Аутор је и сарадник у преко 150 научних и стручних радова саопштених на међународним и домаћим скуповима, штампани у домаћим и иностраним часописима, зборницима и другим саопштењима.[3][4][5][6] Писац је два објављена уџбеника и једне скрипте:[1]

Уџбеници
  • Лазић Ј, Шобић V, Чикарић С, Голднер Б, Бабић Р, Ивковић Т и сар: Радиологија. Универзитетски уџбеник Медицинских факултета у Београду, Новом Саду, Нишу, Приштини и Крагујевцу. Медицинска књига-Медицинска комуна, 1997 (9);
  • Страхињић С: Нефрологија – принципи и пракса. Уџбеник Медицинског факултета у Нишу. Пеликан принт – Ниш, Ниш. 2002 (10)
Скрипта
  • Бабић Р: Основи опште и клиничке радиологије. Скрипта. Председништво Конференције Савеза социјалистичке омладине Медицинског факултета – Ниш. Ниш. 1983.

Признања уреди

За свој дугогодишњи рад проф. др Радомир Бабић добио је плакету Српског лекарског друштва (1988) и многобројних захвалница и признања СЛД и Медицинског факултета Универзитета у Нишу.[1]

Библиографија уреди

  • Инхалациона оштећења плућа ливаца Фабрике пумпи Јастребац у Нишу. Радиол Иугосл. 12: 27—30. 1978.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ);
  • Неки аспекти дивертикулума желуца. Зборник радова IX Конгреса радиологов Југославије, Љубљана. (1972), стр. 18-19.
  • Бабић Р, Марковић D: Ле ретоур сур лес цаусес де л,апплицатион инцомплете ИЛО У/C де ла цласифицатион интернатионале радиограпхиqуе де ла пнеумоцониосе. Радиол Иугосл. 16: 287—290. 1982.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ);
  • Компјутеризована медицинска слика. Научни подмладак 1982; 14 (3-4): 123-130 (6);
  • Нуклеарно магнетска резонанција. Ацта медица Медианае. 22 (1): 121—124. 1983.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ) (7), (слика бр. 2);
  • Могућности примене НМР у медицини. Научни подмладак 1983; 14 (1-2): 111- 115 (8);
  • Дијагнозне могућности прегледа нативног рендгенограма абдомена у ургентној рендгендијагностици. Зборник радова XI интерсекцијског састанок на радиолозите СР Македонија, СР Србија, СР Црна Гора, СР Босна и Херцеговина, САП Косово и САП Војводина. Струга. (1982), стр. 23-25.
  • XI интерсекцијски састанак радиолога – извештај. Ацта медица Медианае. 1: 121—124. 1983.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  • Прилог познавању дисплазије костију. Зборник радова Симпозијума поводом јубилеја 40 године дечје болничке службе у Нишу. Ниш. (1986), стр. 67-90.
  • Рендгенска слика рахитиса. Рахитис данас.Ниш. (1985), стр. 121-130.
  • Ванисхинг лунг. Зборник радова XXVII педијатријских дана Ниша. Ниш.1988:121-127.
  • Зборник радова са симпозијума "О хемофилији данас", одржаног 1988. године у Нишу.

Извори уреди

  1. ^ а б в г д ђ е Владимир Митровић1,2, Страхиња Бабић2 , Александра Марјановић2 , Марко Ристић, Проф. др Радомир Бабић (1932– 2006) - радиолог и песник, Из историје медицине Архивирано на сајту Wayback Machine (23. април 2018) Ацта Медица Медианае 2016, Вол.55(3)
  2. ^ Бабић Р. Коштано-зглобне промене на шакама и лактовима рудара и металаца који раде ручним вибрирајућим алатом. Докторска дисертација. Скопље. 1974.
  3. ^ Бабић Р. Компјутеризована медицинска слика. Научниподмладак 1982; 14 (3-4): 123-130.7. Бабић Р. „Нуклеарно магнетска резонанција”. Ацтамедица Медианае. 22 (1): 121—4. 1983. .
  4. ^ Бабић Р. Могућности примене НМР у медицини. Научниподмладак 1983; 14 (1-2): 111-5.
  5. ^ Лазић Ј, Шобић V, Чикарић С, Голднер Б, Бабић Р, ИвковићТ, ет ал. Радиологија. Универзитетски уџбеникМедицинских факултета у Београду, Новом Саду, Нишу,Приштини и Крагујевцу. Медицинск књига-Медицинскакомуна, 1997.
  6. ^ Страхињић С. Нефрологија – принципи и пракса. УџбеникМедицинског факултета у Нишу. Нис: Пеликан принт, 2002.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Radomir_Babić_(lekar)&oldid=26781898”