Рамади
Рамади (арап. الرمادي) је град у централном Ираку, око 110км западно од Багдада и 50км источно од Фалуџе. То је главни град покрајине Ан-Анбар. Град се простире дуж Еуфрата и то је највећи град у овој покрајни. Основан од стране Отоманског царства 1879, он је 2004. године имао популацију од око 450.000 људи, од којих огромну већину чинили сунитски Арапи из дулајм племенског савеза. Овај град лежи у сунитском троуглу западног Ирака.
| Рамади الرمادي | |
|---|---|
 Рамади | |
| Административни подаци | |
| Основан | 1879 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2004. | 456,853 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 33° 25′ 11″ С; 43° 18′ 45″ И / 33.419722° С; 43.312500° И |
Рамади заузима веома важан положај на Еуфрату, на путу са запада према Сирији и Јордану. То га је начинило центром трговине и саобраћаја, од чега је град врло просперирао. Његова позиција значила је и то да је морао да се бори у оба светска рата и поново током Ирачког рата и грађанског рата. Био је тешко оштећен током рата у Ираку, када је био главни фокус за побуну против окупационих снага САД-а. Након повлачења америчких снага из Ирака 2011. године, град је оспорен од стране ирачке владе и екстремистичке групе Исламска Држава у Ираку и Леванту (ИСИЛ) и припао ИСИЛ-у у мају 2015.
Популација и демографија уреди
Године 2004. пријављено је 456,853 становника у граду Светском програму за храну, мада се тај број вероватно смањио због рата у Ираку и побуне.[1] Становништво Рамади је веома брзо повећавало током друге половине 20. века, од 12,020 људи 1956.[2] до 192,556 људи 1987.[3] Популација је веома хомогена, преко деведесет одсто сунитска.[1] Огромна већина долази из Дулајм пременског савеза, који настањује Сирију и Јордан, као што и у Ираку има више од хиљаду појединачних кланова, а на челу сваког је шеик који бирају племенске старешине.[4]
Историја уреди
Рамади се налази у плодној, наводњаваној алувијалној равни у оквиру Ирачког сунитског троугла. Насеље на овом подручју је већ постојало када је енглески истраживач Франсис Рудон Чесни прошао туда 1836. године паробродом да би испитао пловност реке Еуфрат. Он га је описао као „прилично мали град“ и истакао да се црни шатори и бедуини могу видети на обалама реке од Рамадија па све до Фалуџе.[5] Модеран град основао је 1869. године Мидат Паша, отомански гувернер Багдада. Османлије су настојале да контролишу претходно номадско племе Дулајм у региону у склопу програма насељавања бедуинских племена у Ираку нудећи им земљишне поседе, верујући да ће се тако више везати за државу и успоставити лакшу контролу.[4][6]
1892. године град је описан као “најбуднији град у читавој долини Еуфрата. Има телеграфску канцеларију и велике државне касарне. Базари су веома велики и добро попуњени.”[7] Џон Бегот Глаб постављен је у граду 1922. “да одржава климави плутајући мост на реци Еуфрат, да се брине о бродовима направљеним од трске премазане битуменом”, како је рекао.[8] У то време, Дулајм племена су се углавном населили, иако још увек у потпуности нису усвојили урбанизован начин живота. Глаб их је описао “као узгајивачи дуж обала Еуфрата који заливају своју пшеницу, јечам и палме. Без обзира на то, они су, недавно досељени, још живели у шаторима”.[8] Британски војни приручник објављен током Првог светског рата приметио је да су “неки европски путници су наишли на становнике Рамадија неке наклоњене фанатизму”.[9]
Географски положај уреди
Рамади се налази на важном трговачком путу који се протеже преко пустиње до Јордана и Медитерана. Важан трговачки пут Аман-Багдад пролази кроз овај град. Железница такодје пролази кроз јужни део Рамадија и иде источно према Багдаду, а западно према граници са Сиријом. На почетку 21. века град се протезао на површини од приближно 15км исток-запад и 12км север-југ. Центар града је густо изграђен са бројним предграђима, која га окружују и са којима је центар повезан са два моста преко Еуфрата.
Култура уреди
У Рамадију преовлађује модерна градња са бетонским двоспратницама и троспратницама, док су високе зграда у центру. 1892. године је описан као најживљи град у целој долини Еуфрата.
Референце уреди
- ^ а б Фитзсиммонс, Мицхаел (2013). Говернанце, Идентитy, анд Цоунтеринсургенцy: Евиденце фром Рамади анд Тал Афар (енларгед Едитион). Институте оф Стратегиц Студиес. стр. 21. ИСБН 978-1-304-05185-1. Архивирано из оригинала 21. 05. 2015. г. Приступљено 06. 06. 2015.
- ^ Говернмент оф Ираq Министрy оф Ецономицс Принципал Буреау оф Статистицс (1957). Репорт он тхе Хоусинг Ценсус оф Ираq фор 1956. Ар-Ранита Пресс. стр. 102.
- ^ „Ираq”. Геохиве (виа Енцyцлопаедиа Британница Боок оф тхе Yеар 1997 анд 2004). Приступљено 19. 05. 2015.
- ^ а б ДиМарцо, Лоуис А. (2012). Цонцрете Хелл: Урбан Wарфаре Фром Сталинград то Ираq. Оспреy Публисхинг. стр. 190. ИСБН 978-1-78200-313-7.[мртва веза]
- ^ Цхеснеy, Францис Раwдон (1868). Нарративе оф тхе Еупхратес Еxпедитион: Царриед он бy Ордер оф тхе Бритисх Говернмент Дуринг тхе Yеарс 1835, 1836, анд 1837. Лонгманс, Греен, анд Цомпанy. стр. 281.
- ^ Абу-Рабиа, Ареф (2001). А Бедоуин Центурy: Едуцатион анд Девелопмент Амонг тхе Негев Трибес ин тхе 20тх Центурy. Бергхахн Боокс. стр. 148. ИСБН 978-1-57181-832-4.
- ^ Харпер, Wиллиам Раинеy (1892). Олд анд Неw Тестамент Студент. C.V. Паттерсон Публисхинг Цомпанy. стр. 217.
- ^ а б Глубб, Сир Јохн Багот (1983). Тхе цхангинг сценес оф лифе: ан аутобиограпхy. Qуартет Боокс. стр. 58—59. ИСБН 978-0-7043-2329-2.
- ^ Индиан Армy, Генерал Стафф Бранцх; Навал Интеллигенце Дивисион; Адмиралтy; Греат Бритаин (1988). А Цоллецтион оф Фирст Wорлд Wар Милитарy Хандбоокс оф Арабиа, 1913–1917. Арцхиве Едитионс. стр. 1580. ИСБН 978-1-85207-088-5.
Спољашње везе уреди
- Сателитски приказ Рамадија Архивирано 2013-01-03 на сајту Archive.today