Рамакришна

Сри Рамакришна Парамахамса
শ্রীরামকৃষ্ণ পরমহংস
Сри Рамакришна Парамахамса; শ্রীরামকৃষ্ণ পরমহংস
	Рамакришна у Дакшинесвару
Пуно име	Рамакрисхна Цхаттопадхyаy
Име по рођењу	Рамакришна Чатопадјај; গদাধর চট্টোপাধ্যায়
Датум рођења	18 фебруар 1836
Место рођења	Камарпукур, Бенгалско председништво, Британска Индија (данашњи Западни Бенгал); Индија
Датум смрти	16. август 1886. (50 год.)
Место смрти	Косипор, Колката, Бенгалско председништво, Британска Индија (данашња Колката, Западни Бенгал); Индија
Пребивалиште	Британска Индија
Држављанство	индијско
Занимање	хиндуски проповедник

Сри Рамакришна Парамаханса ( Ramkṛiṣṇa Pôromôhongśa (помоћ·инфо); 18. фебруар 1836 – 16. август 1886,^[1]^[2]^[3]^[4] рођен Рамакришна "Гададар" Чатопадијај^[5]) био је индијски хиндуски мистик и светац у Бенгалу 19. века.^[6] Рамакришна је искусио духовне екстазије од малих ногу, а био је под утицајем неколико религиозних традиција, укључујући преданост богињи Кали, Тантри (шакта), Вајшнави (бакти),^[7] и Адвајти Веданти.^[8]^[9] Као свештеник у храму Дакшинешвар Кали, његов мистични темперамент и екстазије постепено су довеле до његовог признања, привлачећи себи разне духовне учитеље, друштвене вође, лаичке следбенике и на крају ученике. Поштовање и дивљење према њему међу бенгалском елитом довели су до тога да је његов главни следбеник Свами Вивекананда основао Рамакришна мат, који пружа духовно усавршавање монаха и поклоника, и мисију Рамакришна ради пружања добротворног рада и образовања.^[10]^[11]^[12]^[13]

Референце уреди

^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2019.
^ „Феатуре”. пиб.ниц.ин.
^ „Сри Рамакрисхна Бy Сwами Никхилананда”. www.рамакрисхна.орг. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2019.
^ Мангла, Дхарам Вир (1. 4. 2016). Греат Саинтс & Yогис. Лулу Пресс, Инц. ИСБН 9781365013515 — преко Гоогле Боокс. ^{[мртва веза]}
^ Смарт 1998, стр. 409.
^ Георг 2002, стр. 600.
^ Сен 2001, стр. 101.
^ Др. С. Н. Пандеy (1. 9. 2010). Wест Бенгал Генерал Кноwледге Дигест. Упкар Пракасхан. ИСБН 9788174822826 — преко Гоогле Боокс.
^ „Биограпхy оф Сри Рамакрисхна”. 30. 1. 2012.
^ Цларке 2006, стр. 209.
^ Бродд & Соболеwски 2009, стр. 275.
^ Смитх 1976, стр. 93.
^ Белур Матх Хеадqуартерс фор тхе Рамакрисхна Ордер анд Миссион

Литература уреди

Адисwарананда, Сwами (2005), Тхе Спиритуал Qуест анд тхе Wаy оф Yога: Тхе Гоал, тхе Јоурнеy анд тхе Милестонес
Атмајнанананда, Сwами (август 1997). „Сцандалс, цовер-упс, анд отхер имагинед оццурренцес ин тхе лифе оф Рамакрисхна: Ан еxаминатион оф Јеффреy Крипал'с Кали'с цхилд”. Интернатионал Јоурнал оф Хинду Студиес. Нетхерландс: Спрингер. 1 (2): 401—420. дои:10.1007/с11407-997-0007-8.
Балагангадхара, С. Н.; Цлаерхоут, Сарах (2008). „Аре Диалогуес Антидотес то Виоленце? Тwо Рецент Еxамплес фром Хиндуисм Студиес” (ПДФ). Јоурнал фор тхе Студy оф Религионс анд Идеологиес. 7 (19): 118—143. Архивирано из оригинала (ПДФ) 20. 08. 2009. г. Приступљено 30. 11. 2019.
Бецкерлегге, Гwилyм (март 2006). Сwами Вивекананда'с Легацy оф Сервице. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-567388-3.
Беннетт, А.Е. (1962). „Псyцхиатриц аспецтс оф псyцхомотор епилепсy”. Цалиф Мед. 97: 346—9. ПМЦ 1575714  . ПМИД 13967457.
Бхаттацхарyyа, Сомнатх. „Кали'с Цхилд: Псyцхологицал Анд Херменеутицал Проблемс”. Инфинитy Фоундатион. Архивирано из оригинала 4. 10. 2007. г. Приступљено 15. 3. 2008.
Бхаwук, Дхарм П.С. (фебруар 2003). „Цултуре'с инфлуенце он цреативитy: тхе цасе оф Индиан спиритуалитy”. Интернатионал Јоурнал оф Интерцултурал Релатионс. Елсевиер. 27 (1): 8. дои:10.1016/С0147-1767(02)00059-7.
Бродд, Јеффреy; Соболеwски, Грегорy (2003). Wорлд Религионс: А Воyаге оф Дисцоверy. Саинт Марy'с Пресс.
Цхаттерјее, Партха (1993), Тхе Натион анд Итс Фрагментс: Цолониал анд Постцолониал Хисториес, Принцетон Университy Пресс, стр. 296, ИСБН 978-0-691-01943-7
Цларке, Петер Бернард (2006). Неw Религионс ин Глобал Перспецтиве. Роутледге.
Феуерстеин, Георг (2002). Тхе Yога Традитион. Мотилал Банарсидасс.
Гупта, Махендранатх ("M."); Никхилананда, Сwами (1942). Тхе Госпел оф Сри Рамакрисхна. Рамакрисхна-Вивекананда Центер. ИСБН 0-911206-01-9.
Гупта, Махендранатх ("M."); Дхарм Пал Гупта (2001). Сри Сри Рамакрисхна Катхамрита. Сри Ма Труст. ИСБН 978-81-88343-00-3. Архивирано из оригинала 12. 03. 2007. г. Приступљено 30. 11. 2019.
Хардинг, Елизабетх У. (1998). Кали, тхе Дарк Годдесс оф Даксхинесwар. Мотилал Банарсидасс. ИСБН 978-81-208-1450-9.
Хеехс, Петер (2002). „Рамакрисхна Парамахамса”. Индиан Религионс. Ориент Блацксwан.
Хиxон, Леx (2002). Греат Сwан: Меетингс Wитх Рамакрисхна. Бурдетт, Н.Y.: Ларсон Публицатионс. ИСБН 978-0-943914-80-0.
Исхерwоод, Цхристопхер (1980). Рамакрисхна анд Хис Дисциплес. Холлywоод, Цалиф: Веданта Пресс. ИСБН 978-0-87481-037-0. (репринт, ориг. 1965)
Јацксон, Царл Т. (1994). Веданта фор тхе Wест. Индиана Университy Пресс. ИСБН 978-0-253-33098-7.
Јестице, Пхyллис Г. (2004). Холy Пеопле оф тхе Wорлд: А Цросс-цултурал Енцyцлопедиа. АБЦ-ЦЛИО. ИСБН 978-1-57607-355-1.
Јонте-Паце, Диане Елизабетх (2003). „Фреуд ас интерпретер оф религиоус теxтс анд працтицес”. Теацхинг Фреуд. Оxфорд Университy Пресс УС. стр. 94.
Катрак, Саросх M. (2006). „Ан еулогy фор Проф. Анил D. Десаи”. Анналс оф Индиан Ацадемy оф Неурологy. 9 (4): 253—254.
Крипал, Јефферy Ј. (1995), Кали'с Цхилд: Тхе Мyстицал анд тхе Еротиц ин тхе Лифе анд Теацхингс оф Рамакрисхна, Университy оф Цхицаго Пресс
МцДаниел, Јуне (2011). „Боок Ревиеw: "Интерпретинг Рамакрисхна: Кали'с Цхилд Ревиситед"”. Јоурнал оф Хинду-Цхристиан Студиес. 24. дои:10.7825/2164-6279.1489.
Мüллер, Маx (1898). Рамакрисхна: Хис Лифе анд Саyингс. Греат Бритаин: ЛОНГМАНС, ГРЕЕН, АНД ЦО. ИСБН 978-81-7505-060-0.
Неевел, Wалтер Г.; Смитх, Бардwелл L. (1976). „Тхе Трансформатион оф Рамакрисхна”. Хиндуисм: Неw Ессаyс ин тхе Хисторy оф Религионс. Брилл Арцхиве.
Парсонс, Wиллиам Б. (2005), „Псyцхологy”, Ур.: Јонес, Линдсаy, МацМиллан Енцyцлопедиа оф Религион, МацМиллан
Рааб, Келлеy Анн (1995). „Ис Тхере Анyтхинг Трансцендент абоут Трансценденце? А Пхилосопхицал анд Псyцхологицал Студy оф Рамакрисхна”. Јоурнал оф тхе Америцан Ацадемy оф Религион. Лондон: Оxфорд Университy Пресс. 63 (2): 321—341. ЈСТОР 1465404. дои:10.1093/јаарел/LXIII.2.321.
Рајагопалацхари, Цхакраварти (1973). Сри Рамакрисхна Упанисхад. Веданта Пресс. АСИН Б0007Ј1ДQ4.
Рамасwамy, Крисхнан; Антонио де Ницолас (2007). Инвадинг тхе Сацред: Ан Аналyсис оф Хиндуисм Студиес ин Америца. Делхи, Индиа: Рупа & Цо. ИСБН 978-81-291-1182-1.
Ролланд, Ромаин (1929). Тхе Лифе оф Рамакрисхна. Веданта Пресс. ИСБН 978-81-85301-44-0.
Сwами Прабхавананда (2019), Религион ин Працтице, Роутледге
Сарадананда, Сwами; Јагадананда, Сwами (1952), Сри Рамакрисхна Тхе Греат Мастер, Сри Рамакрисхна Матх, АСИН Б000ЛПWМЈQ
Сарадананда, Сwами; Цхетанананда, Сwами (2003). Сри Рамакрисхна анд Хис Дивине Плаy. Ст. Лоуис: Веданта Социетy. ИСБН 978-0-916356-81-1.
Сцхнеидерман, Лео (1969). „Рамакрисхна: Персоналитy анд Социал Фацторс ин тхе Гроwтх оф а Религиоус Мовемент”. Јоурнал фор тхе Сциентифиц Студy оф Религион. Лондон: Блацкwелл Публисхинг. 8 (1): 60—71. ЈСТОР 1385254. дои:10.2307/1385254.
Сен, Амиyа П. (2001). Тхрее ессаyс он Сри Рамакрисхна анд хис тимес. Индиан Институте оф Адванцед Студy. ИСБН 9788185952871.
Сен, Амиyа П. (јун 2006). „Сри Рамакрисхна, тхе Катхамрита анд тхе Цалцутта миддле цлассес: ан олд проблематиц ревиситед”. Постцолониал Студиес. 9 (2): 165—177. дои:10.1080/13688790600657835.
Сил, Нарасингха (1998). Рамакрисхна Ревиситед. Ланхам: Университy Пресс оф Америца. ИСБН 978-0761810520.
Сен, Амиyа П. (2010). Рамакрисхна Парамахамса: Садхака оф Даксхинесwар. Пенгуин Боокс Лимитед. ИСБН 978-81-8475-250-2.
Смарт, Ниниан (28. 6. 1998). Тхе Wорлд'с Религионс. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-63748-0.
Смитх, Бардwелл L. (1976). Хиндуисм: Неw Ессаyс ин тхе Хисторy оф Религионс. Брилл Арцхиве.
Смитх, Бардwелл L. (1982), Хиндуисм: Неw Ессаyс ин тхе Хисторy оф Религионс, БРИЛЛ
Спивак, Гаyатри Цхакравортy (2008). Отхер Асиас. Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-1-405-10206-3.
Тyагананда; Врајапрана (2010). Интерпретинг Рамакрисхна: Кали'с Цхилд Ревиситед. Делхи: Мотилал Банарсидасс. стр. 410. ИСБН 978-81-208-3499-6.
Урбан, Хугх (1998). „Ревиеw оф Крипал'с "Кāлī'с Цхилд: Тхе Мyстицал анд тхе Еротиц ин тхе Лифе анд Теацхингс оф Рамакрисхна"”. Тхе Јоурнал оф Религион. 78 (2): 318—320. ЈСТОР 1205982. дои:10.1086/490220.
Вивекананда (2005), Прабуддха Бхарата, 110, Адваита Асхрама
Залески, Пхилип (2006). „Тхе Ецстатиц”. Праyер: А Хисторy. Маринер Боокс.
Гупта, Махендранатх, Тхе Госпел оф Сри Рамакрисхна, Превод: Сwами Никхилананда, Цхеннаи: Сри Рамакрисхна Матх
Неевел, Wалтер Г.; Смитх, Бардwелл L. (1976). „Тхе Трансформатион оф Рамакрисхна”. Хиндуисм: Неw Ессаyс ин тхе Хисторy оф Религионс. Брилл Арцхиве.
Сен, Амиyа П. (2010). Рамакрисхна Парамахамса: Садхака оф Даксхинесwар. Пенгуин Боокс Лимитед. ИСБН 978-81-8475-250-2.
Јеффреy Ј. Крипал (1995), Кали'с Цхилд: Тхе Мyстицал анд тхе Еротиц ин тхе Лифе анд Теацхингс оф Рамакрисхна. Фирст едитион. Университy оф Цхицаго Пресс.
Схоурие, Арун (2017), Тwо Саинтс: Спецулатионс ароунд анд абоут Рамакрисхна Парамахамса анд Рамана Махарисхи., Харпер Цоллинс.
Тyагананда; Врајапрана (2010). Интерпретинг Рамакрисхна: Кали'с Цхилд Ревиситед. Делхи: Мотилал Банарсидасс. ИСБН 978-81-208-3499-6.
Адваита Асхрама. Рамакрисхна он Химселф. Адваита Асхрама. ИСБН 978-81-7505-812-5.

Спољашње везе уреди

Рамакришна на сајту Curlie
Рамакришна на сајту Интернет Арцхиве (језик: енглески)
Ramakrishna at Encyclopædia Britannica

[belurmath.org-1] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2019.

[2] „Феатуре”. пиб.ниц.ин.

[3] „Сри Рамакрисхна Бy Сwами Никхилананда”. www.рамакрисхна.орг. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 30. 11. 2019.

[4] Мангла, Дхарам Вир (1. 4. 2016). Греат Саинтс & Yогис. Лулу Пресс, Инц. ИСБН 9781365013515 — преко Гоогле Боокс. ^{[мртва веза]}

[FOOTNOTESmart1998409-5] Смарт 1998, стр. 409.

[FOOTNOTEGeorg2002600-6] Георг 2002, стр. 600.

[FOOTNOTESen2001101-7] Сен 2001, стр. 101.

[8] Др. С. Н. Пандеy (1. 9. 2010). Wест Бенгал Генерал Кноwледге Дигест. Упкар Пракасхан. ИСБН 9788174822826 — преко Гоогле Боокс.

[9] „Биограпхy оф Сри Рамакрисхна”. 30. 1. 2012.

[FOOTNOTEClarke2006209-10] Цларке 2006, стр. 209.

[FOOTNOTEBroddSobolewski2009275-11] Бродд & Соболеwски 2009, стр. 275.

[FOOTNOTESmith197693-12] Смитх 1976, стр. 93.

[13] Белур Матх Хеадqуартерс фор тхе Рамакрисхна Ордер анд Миссион

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]