Раулов занкон је термодинамички закон који је усппоставио француски хемичар Франсоа-Мари Раул 1887. године.[1] Закон наводи се да је парцијални притисак паре сваке компоненте идеалне мешавине идеалне смеше једнак притиску паре чисте компоненте помножене са њеном молском фракцијом у смеши.

Идеалне смеше су смеше код којих су исте међумолекулске интеракције између молекула у чистом стању и у смеши. Такве системе ће градити компоненте сличних својстава (слична величина молекула, структура, моларна маса, поларност итд.). Тада је ФА-А и ФБ-Б слично са ФА-Б (силе интеракција). Код оваквих система ΔВмеш.=0 и ΔХмеш.=0. Мањи број смеша показује овакво понашање: смеше изомерних једињења;

За идеалне смеше важи Раулов закон који каже да је парцијални напон паре сваке компоненте изнад раствора (Pi) једнак производу из молске фракције те компоненте у раствору (Xi) и њеног напона паре у чистом стању Pi0.

Pi = Xi * Pi0
линеарна функција састава
Зависност напона паре од састава течне фазе идеалног раствора T = const.
𝑃 = 𝑃1 + 𝑃2 = 𝑋1𝑃10 + 𝑋2𝑃20 = 𝑋1𝑃10 + (1 − 𝑋1)𝑃20 = 𝑋1 𝑃10 − 𝑃20 + 𝑋1𝑃20

Неидеални раствори уреди

Неидеалне смеше ће наградити компоненте које се не покоравају Рауловом закону односно Pi компонената смеше, као мерило тежње ка испаравању из раствора неће бити пропорционално молском уделу у течној фази Xi.

Ако је FA-A<FA-B>FB-B тада ће тежња ка испаравању компонената из раствора бити мања него у чистом течном стању и Pi ће бити мањи од оног према Рауловом закону.

Тада се јавља негативно одступање од Рауловог закона. Примери: ацетон-хлороформ; пиридин са мрављом, сирћетном, пропионском киселином; киселине (халогене, азотна, перхлорна) са водом,. Тада се граде водоничне везе између различитих молекула.

Ако је FA-A>FA-B<FB-B, а то је када су компоненте у чистом стању асосоване па ће тежња ка испаравању бити већа из раствора односно смеше и Pi већи од оног према Рауловом закону. Тада се јавља позитивно одступање од Рауловог закона. Највећи број смеша показује ово одступање. Примери: ацетон-угљендисулфид; хептан-етанол; вода-примарни алкохоли итд. Одступање је најчешће истог знака-ако једна компонента позитивно одступа онда и друга позитивно одступа. Раздвајање компонената неидеалне смеше на чисте обе компоненте није могуће.[2]

Референце уреди

  1. ^ Ф.-M. Раоулт (1887) " Лои гéнéрале дес тенсионс де вапеур дес диссолвантс" (Генерал лаw оф вапор прессурес оф солвентс), Цомптес рендус, 104 : 1430-1433.
  2. ^ Савић, Дејан. „Равнотежа течности и паре” (ПДФ). Природно-математички факултет Ниш. Приступљено 19. 6. 2017. 

Литература уреди

  • Цхаптер 24, D А МцQуаррие, Ј D Симон Пхyсицал Цхемистрy: А Молецулар Аппроацх. Университy Сциенце Боокс. (1997)
  • Е. Б. Смитх Басиц Цхемицал Тхермодyнамицс. Цларендон Пресс. Оxфорд (1993)