Википедија

Рецесија

У економији, рецесија је контракција пословног циклуса када општи пад у привредној активности постоји. Док макроекономски показатељи као што је БДП (бруто домаћег производа), потрошња улагања, искоришћеност капацитета, приход домаћинства, профити пословних система, и инфлација опадају, банкротства и стопа незапослености расту. У Уједињеном Краљевству, то је дефинисано као негативни привредни раст за два узастопна квартала. Рецесија се генерално јавља када дође до широко распрострањеног пада у потрошњи (негативан шок потражње). Ово може бити изазвано различитим догађајима, као што су финансијска криза, шок спољне трговине, шок негативног снабдевања, прасак привредног мехура. Владе обично реагују на рецесије тако што усвајају експанзивне макроекономске политике, као што су повећано снабдевање новца, повећани издаци владе и смањено опорезивање.


Дефиниција уреди

У чланку Њујорк тајмса из 1974. године, комесар Бироа за статистику рада, Џулијус Шишкин је предложио неколико практичних правила за дефинисање рецесије, једна од којих је две узастопне квартала БДП раста. Временом су се друга практична правила заборавила. Неки економисти преферирају дефиницију- 1,5-2 посто раста незапослености током 12 месеци. У Сједињеним Америчким Државама Комитет за датирање пословних циклуса Националног бироа за економска истраживања(НБЕР) се генерално сматра ауторитетом за бележење података рецесије у Сједињеним Америчким Државама. НБЕР, приватна организација за привредна истраживања, дефинише привредну рецесију као „значајан пад у привредној активности који је захватио целу привреду и који је трајао висе од неколико месеци, обично видљив у стварном БДП-у, стварном приходу, запослењу, индустријској производњи, у велепродајама и малопродајама. "[1] Готово без изузетака, академици, економисти, креатори политика, пословања се односе на чињеницу да НБЕР одређује прецизне податке о почетку и крају рецесије.

У Уједињеном Краљевству, рецесије су генерално дефинисане као два узастопна квартала негативног привредног раста, као што бројке технике QОQ, које су прилагођене за сваку сезону, одређују за стварни БДП. Иста дефиниција се користи за све остале државе чланице Европске уније.

Својства уреди

Рецесија има многа својства која се истовремено могу појавити и укључује пад компонентних мера привредне активности (БДП) као што је потрошња, улагање, расходи владе, активности нето извоза. Ове садржинске мере одражавају основне покретаче као што су нивои и вештине запошљавања, стопа штедње домаћинстава, одлуке корпоративних улагања, каматне стопе, демографија и политике владе. Економиста Ричард Ку је написао да под идеалним условима, привреда државе треба да има сектор домаћинства као нето штедише, а корпоративни сектор као нето позајмљивачи, уз буџет владе који је готово балансиран, а нето извоз близу нуле. Када ови односи постану неуравнотежени, рецесија се може развити у оквиру државе или створити притисак за рецесију у другој држави. Одговори политике су често осмишљени да воде привреду назад ка идеалном стању баланса. На озбиљну (пад БДП-а за 10%) или продужену (3 или 4 године) рецесију се гледа као на привредну депресију иако неки тврде да њихови узроци и решења могу бити другачији. Као неформална стенографија, економисти понекад упућују на различите облике рецесије као што су рецесије V облика, У облика, L облика и W- облика.

Тип рецесије или облик уреди

Типови и облици рецесије су различити. У САД-у, в-облик или кратке и оштра контракције пропраћена брзим и непрекидним опоравком се појавио 1954.године и 1990-91.године; у облик (продужени пад) 1974-75.године и w-облик или двоструки пад рецесије 1949.године и 1980-82.године. Рецесија Јапана из 1993-94.године је била у-облика и њених 8 од 9 квартала контракција 1997-99. године може се описати L обликом. Кореја, Хонг Конг и Југоисточна Азија су доживеле рецесију У облика 1997-98 године, иако осам узастопних квартала пада Тајланда би требало да буду назване L обликом.

Психолошки аспекти уреди

Рецесије имају психолошке аспекте и аспекте поверења. На пример, ако предузећа очекују да се привредна активност успори, они могу да смање нивое запошљавања и да пре уштеде новац, него да уложе. Таква очекивања могу да створе само-оснажујућа силазна циклична кретања, узрокујући или погоршавајући рецесију. Поверење потрошача је једна од мера која се користи да се процени привредно мишљење. Назив „животињски дух” је коришћен да се опишу психолошки фактори који су основни за привредне активности. Економиста Роберт Шилер је написао да термин „...такође се односе и на осећаје узајамног поверења, наш осећај праведности у привредним пословањима и наш осећај за мере корупције и злу намеру. Када животињски дух опада, потрошачи не желе да троше, а предузећа не желе да стварају капиталне издатке или да запошљавају људе.


Рецесија биланса стања уреди

Висок степен задужености или пуцања некретнина или мехура цена финансијске имовине може проузроковати оно што се зове „рецесија стања биланса. Ово се дешава када велики број потрошача или корпорација смањује дуг уплаћивањем(тј. штеде) више него што троше или инвестирају, што успорава економију. Термин биланс стања потиче од рачуноводственог идентитета који подразумева да имовина мора увек бити једнака збиру обавеза плус капиталу. Ако цене имовина падну испод вредности дуга насталог за време њихове куповине, онда капитал мора бити негативан, што значи да је потрошач или корпорација инсолвентан. Економиста Пол Кругман написао је 2014. године да ‘’ најбоља радна хипотеза је да је финансијска криза била само једна манифестација ширег проблема прекомерног дуга-то је такозвана „рецесија биланса стања’’. По Кругмановом виђењу, такве кризе захтевају стратегије смањења дуга комбиноване са већим издацима владе да би се неутралисала опадања приватног сектора приликом плаћања дуга.

На пример, економиста Ричард Ко писао је да је Велика Јапанска рецесија која је почела 1990. године била рецесија биланса стања. Изазвана је колапсом у земљи и сталним ценама, који су узроковали да јапанске фирме имају негативан капитал, што значи да су њихова средства била мања од њихових обавеза. Упркос нултим каматним стопама и експанзији понуде новца за подстицање задуживања, јапанске компаније су се одлучиле за плаћање дугова из пословних зарада, уместо да се задужују како би инвестирале као што обично фирме раде. Корпоративне инвестиције, кључна компонента БДП-а, значајно су опале (22% БДП-а) у периоду од 1990. до његовог највећег пада 2003. године. Јапанске фирме су постале нето штедише након 1998, за разлику од зајмодаваца. Ко тврди да је масовни фискални подстицај (задуживање и потрошња од стране владе) надокнадио овај пад и омогућио Јапану да одржи свој ниво БДП-а. По његовом мишљењу, тиме је избегнута америчка велика рецесија, у којој је амерички БДП пао за 46%. Он је тврдио да је монетарна политика била неефикасна, зато што је тражња за средствима била ограничена док су компаније плаћале своје обавезе. У рецесији биланса стања БДП се смањује за износ отплате дуга и непозајмљену индивидуалну штедњу, остављајући за собом подстицај владе као примарни лек.[2][3][4][5]


Кругман је током 2010. године разматрао концепт рецесије биланса стања, сложио се са Коовом проценом ситуације, сматрајући да би одржива потрошња дефицита била прикладна када би била суочена са рецесијом биланса стања. Међутим, Кругман сматра да би монетарна политика такође могла да утиче на штедно понашање, као што би инфлација или кредитна обећања будуће инфлације (генерисање негативних реалних каматних стопа) подстакла смањење штедње. Другим речима, људи би били склони потрошњи више него штедњи ако верују да је инфлација на видику. У техничком смислу, Кругман тврди да је крива штедње приватног сектора еластична чак и током рецесије биланса стања (реагује на промене реалних каматних стопа) супротстављајући се Коовом ставу да је нееластична (не реагује на промене реалних каматних стопа).[6][7]

У истраживању рецесије биланса стања из 2012. године наводи се да су тражња и запосленост под утицајем нивоа снаге домаћинства. Потрошња и трајних и потрошних добара опала је како су домаћинства прелазила са нижег на виши ниво са падом вредности некретнина током кризе са хипотекарним кредитима. Даље, смањена потрошња на вишем нивоу домаћинства може довести до значајног пада нивоа запослености. Стога, политике које смањују хипотекарне дугове или нивое домаћинства могу имати стимулативне ефекте.[8][9]

Замка ликвидности уреди

Замка ликвидности је кензијанска теорија да се може развити ситуација у којој каматне стопе досежу близу нуле (политика нулте каматне стопе) али ипак не стимулишу економију. У теорији, каматне стопе близу нуле треба да охрабре фирме и потрошаче да позајмљују и троше. Међутим, ако се превише потрошача и фирми фокусира на штедњу и враћање дуга, а не на потрошњу, ниже каматне стопе мање утичу на инвестиције и потрошачко понашање, ниже каматне стопе су као „ходање по жици”. Економиста Пол Кругман описао је америчку рецесију 2009. године и изгубљену деценију у Јапану као замку ликвидности. Један лек за замку ликвидности је експанзија понуде новца путем квантитативног попуштања или других техника у којима се новац штампа како би се купила имовина, стварајући очекивање инфлације што подстиче штедише да поново почну трошити новац. Влада која подстиче трошење и меркантилистичка политика за подстицање извоза и смањење извоза су технике за подстицање тражње. [10]Он је у марту 2010. проценио да су и развијене земље које представљају 70% светског БДП-а биле ухваћене у замку ликвидности. [11]

Парадокси штедње и раздуживања уреди

Понашање које може бити оптимално за појединца (нпр. више штедње током неповољних финансијских услова) може бити штетно уколико превише људи следи то исто понашање, јер је коначно потрошња једне особе приход неке друге особе. Превише потрошача који истовремено покушавају да уштеде (или отплате дуг) назива се парадокс штедње и може изазвати или продубити рецесију. Економиста Химан Мински такође описује парадокс раздуживања кроз финансијске институције које имају превише левериџа (дуг је много већи од имовине) и не могу се раздужити истовремено без значајног пада вредности својих средстава.[12]

Током априла 2009. потпредседница америчке федералне резерве Џанет Џелен разматрала је ове парадоксе: “Када нас је ова економска криза погодила, недуго потом смо били у рецесији. Рецесија је заузврат продубила економску кризу када је дошло до пада тражње и запослености и губитка финансијских институција. Заиста, ми смо били у таквој ситуацији више од годину дана, управо због ове негативне повратне спреге. Процес раздуживања биланса стања се проширио на скоро сваки кутак економије. Потрошачи одустају од куповине, посебно трајних добара, како би уштедели. Предузећа одустају од планираних инвестиција и отпуштају запослене како би сачували новац. I финансијске институције смањују имовину како би ојачале капитал и повећале шансе да се пробију кроз тренутну олују. Још једном, Мински је схватио динамику. Он је причао о парадоксу раздуживања, у којем су мере предострожности паметне за појединце и фирме и заиста неопходне за враћање економије у нормално стање, ипак увећале невоље економије у целини.”[12]

Показатељи уреди

Потпуно поуздани показатељи нису познати, али се следећи посматрају као могући показатељи.[13]

  • Крива обрнутих приноса,[14] модел који је развио економиста Џонатан Х. Рајт, користи приносе на десетогодишњим или тромесечним хартијама од вредности као и стопу федералних фондова.[15] Федерална банка резерви Њујоршких економиста развила је још један модел који користи само десетогодишњи/тромесечни распон. Међутим то нису дефинитивни показатељи;[16]
  • Промене на 3 месеца у стопи незапослености и почетна потраживања незапослености.[17]
  • Индекс водећих (економских) индикатора(укључује неке од горе наведених индикатора).[18]
  • Снижавање цена имовине, као сто су куће и финансијска средства, или високи нивои личног или корпоративног дуга.

Пракас Лунгани из Међународног монетарног фонда је радио анализе, које су показале да су само 2 од 60 рецесија широм света током 1990-их биле предвиђење од стране консензуса економиста годину дана раније, док није било ниједног предвиђања консензуса годину дана раније за 49 рецесија током 2009. године.[19]

Одговори владе уреди

Већина водећих економиста верује да су узрок за рецесије неодговарајући агрегаторни захтеви у економији, и преферирају коришћење експанзивне макроекономске политике током рецесија. Стратегије које се преферирају за вађење економије из рецесије варирају у зависности која се економска школа следи. Монетаристи преферирају коришћење експанзивне монетарне политике, док би кејнзијански економисти могли да заговарају повећање потрошње владе како би се подстакао економски раст. Економисти који су на страни снабдевача могу предложити смањење пореза да би унапредили инвестиције у капитал предузећа. Када каматне стопе достигну границу каматне стопе од нула посто (политика нулте каматне стопе), конвенционална монетарна политика се више не може користити и влада мора користити друге мере за подстицање опоравка. Кејнзијанци тврде да фискална политика- смањење пореза или повећање државне потрошње-функционише када монетарна политика закаже. Трошење је ефективније због велике мултиплицираности али укидање пореза раније има ефекта. На пример, Пол Кругман је написао у децембру 2010. да су значајни, одрживи трошкови владе били неопходни због задужених домаћинстава који су исплаћивали дугове и ниси били у стању да изгурају економију Сједињених држава кад сто су до тада.,, Корени наших тренутних мука леже у задужењима америчких породица које су направили током Бушове ере стамбеног балона. Тешко задужени Американци не само да не могу да троше на начин на који су навикли, већ морају да исплате дугове које су направили током година балона. Ово би било у реду да неко други исплаћује њихов део . У ствари се дешава да неки људи троше много мање, док нико не троши више- што доводи до депресивне економије и високе незапослености. Влада би у овој ситуацији требало да троши више, док приватни сектор троши мање, и да подржавају запослене док се не исплате дугови.I трошкови ове владе морају да буду одрживи..." [20]

Берза уреди

Неке рецесије су предвиђене падом тржишта акција. У акцијама за дугорочно пословање, Сигел помиње да је од 1948. године десет рецесија претходило паду тржишта деоница, с временом од 0 до 13 месеци (у просеку 5,7 месеци), док рецесија није пратила пад десет берзи за више од 10% Индустријском индексу Дау Џоунса.[21] Тржиште некретнина такође обично буде слабије пре рецесије.[22] Међутим, опадање тржишта некретнина може да траје много дуже него рецесија.[23]

Пошто је пословни циклус веома тешко предвидети, Сигел тврди да није могуће искористити економске циклусе за временске инвестиције. Чак је и Националном бироу за економска истраживања (НБЕР) потребно неколико месеци да утврди да ли је дошло до врха или пада у САД-у.[24] Током економског пада, залихе високог приноса, као што су роба широке потрошње, лекови и дуван, се боље држе.[25] Међутим, када економија почне да се опоравља и дно тржишта је прошло, залихе раста имају бржи опоравак. Постоје значајна неслагања о томе како се здравствена заштита и комуналне услуге обично опорављају.[26] Промена свог портфолија у међународне деонице може обезбедити одређену сигурност; међутим, економије које су блиско повезане са САД-ом такође могу бити погођене рецесијом у САД-у.[27] Постоји мишљење „Пола пута“[28], према коме инвеститори почињу да умањују опоравак економије отприлике на пола рецесије. У 16 рецесија Сједињених држава од 1919. године, просечна дужина је била 13 месеци, иако су недавне рецесије трајале краће. Тако би, ако би у 2008. години рецесија била као просечна, пад тржишта деоница достигао дно око новембра 2008. године. Стварно дно америчког тржишта деоница рецесије из 2008. било је у марту 2009. године.

Политика уреди

Углавном је администрација та која добија заслуге или коју окривљују за економско стање у одређеном периоду. То је изазвало неслагања у вези тога на који је начин заправо почела рецесија. У једном економском циклусу опадање економског статуса се може посматрати као последица проширења које је достигло неодржив статус, а исправља се кратким падом. Стога није лако издвојити разлоге одређене фазе циклуса.

Сматра се да је рецесија из 1981. изазвана политиком штедње коју је усвојио Пол Волкер, председник федералног Одбора за резерве, пре него што је Роналд Реган преузео његово место. Реган је подржао такву политику. Економиста Валтер Хелер, председник Савета економских саветодаваца, је током 1960-их изјавио: „Ја то називам Реган-Волкер-Картеровом рецесијом.” Смањење инфлације које је уследило је створило услове за период огромног раста током Реганове владавине.

Економисти обично тврде да је немогуће избећи одређени степен рецесије, и да се њени разлози настајања не разумеју у потпуности. Као последица тога, савремене државне администрације покушавају да предузму кораке, око који се такође нису договориле, како би ублажиле рецесију.

Последице уреди

Незапосленост уреди

Незапосленост је нарочито висока за време рецесије. Многи економисти који делују са становишта неокласицизма сматрају да постоји природна стопа незапослености, која, посматрана независно од праве стопе незапослености, може бити коришћена за израчунавање негативне разлике бруто домаћег производа за време рецесије. Другим речима, незапосленост никад не достиже нулу, али то није негативни показатељ здравља једне економије осим ако је испод „природне стопе”, а у том случају је у директној вези са падом бруто домаћег производа. Целокупни утицај који рецесија има на запосленост некад се не може осетити ни за више месеци. Једна британска студија показала је да су ниско-квалификовани и нешколовани радници, као и млади, најчешће погођени незапосленошћу. Након рецесија у Британији, током 80-их и 90-их година двадесетог века, било је потребно пет година да се стопа незапослености врати на првобитни степен. Многа предузећа очекују да се у периоду рецесије повећају жалбе на дискриминацију у раду.

Бизнис уреди

Продуктивност обично опада у првим стадијумима рецесије, а затим поново расте након што се слабија предузећа затворе. Разлике у профитабилности између различитих предузећа се драстично повећавају. Рецесије су такође пружале могућност за неконкурентска удруживања, која имају негативан утицај на ширу економију. Смањивање конкурентске политике у Сједињеним Америчким Државама током 1930-их је један од узрока који је продужио велику депресију.

Друштвене последице уреди

Рецесија подједнако погађа животни стандард оних људи који зависе од дневница и плата, као и оних који се ослањају на стални приход или социјалну помоћ. Познато је да губитак посла негативно утиче на стабилност породице, као и здравље и добростање појединца. Стални приходи се мало смањују, и самим тим је теже преживети.

Историја уреди

Глобално уреди

Према подацима Међународног монетарног фонда(ММФ) „Глобалне рецесије се изгледа дешавају током периода који траје од 8 до 10 година”. При дефинисању глобалне рецесије, ММФ узима у обзир много фактора. До априла 2009. године, ММФ је више пута изјавио за штампу да се годишњи раст бруто домаћег производа на глобалном нивоу за 3% или мање може сматрати “еквивалентом глобалне рецесије”. Према таквим мерењима, шест периода од 1970. до данас могу се сматрати глобалном рецесијом: 1974-1975., 1980-1983., 1990-1993., 1998., 2001-2002. и 2008-2009. Током периода који је ММФ у априлу 2002. године означио као последње три глобалне рецесије у последње три деценије, глобални привредни раст по глави становника био је нула или негативан. Стога је ММФ изјавио да се, пошто стање током 2001. године није било такво, економско стање у 2001. години не може сматрати глобалном рецесијом.

У априлу 2009. године, ММФ је променио своју дефиницију Глобалне рецесије у следеће: „Опадање годишњег бруто домаћег производа по глави становника на светском нивоу, праћено опадањем или погоршавањем једног или више од осталих седам глобалних макроекономских показатеља: индустријска производња, трговина, кретање капитала, потрошња горива, стопа незапослености, улагање по глави становника и потрошња по глави становника.”

Према овој новој дефиницији, од Другог светског рата десиле су се укупно четири глобалне рецесије: 1975., 1982., 1991. и 2009. Све су трајале само годину дана, иако би трећа трајала три године (1991-1993.) да је ММФ као критеријум користио нормални девизни курс израчунат по светском бруто домаћем производу по глави становника уместо курса израчунатог у складу са паритетом куповне моћи.

Аустралија уреди

Најгора рецесија која се икада догодила у Аустралији била је почетком 1930-их година. Као последица проблема у вези пољопривредног профита и смањења током касних 1920-их година, догодила се највећа рецесија у историји Аустралије и то током 1931. и 1932. године. Аустралија је то поднела боље него друге државе, које су пролазиле кроз периоде депресије, али њихово лоше економско стање утицало је и на Аустралију пошто је зависила од њих због извоза као и због страних улагања. Држава је такође имала користи од веће продуктивности у производњи која је олакшана заштитом трговине, која је такође помогла да се последице рецесије мање осећају.

Услед кредитних рестрикција, економија је на кратко склизнула у рецесију током 1961. године. Током 1973. Аустралија се суочила са растућом инфлацијом која је делимично била проузрокована нафтном кризом која се дешавала исте године и донела пораст инфлације од 13%. Економска рецесија се осетила већ средином 1974, при чему држава није мењала постојећу пословну политику како би изашла на крај са економском ситуацијом у земљи. То је за последицу имало раст незапослености и значајно повећање трговинског дефицита. [29]

Најскорија рецесија се појавила почетком деведесетих година двадесетог века. Била је проузрокована већим падом берзе октобра 1987, [30] која се данас назива Црним понедељком. Иако је пад био већи од оног из 1929. на глобалном нивоу економија се брзо опоравила, али је Северна Америка доживела опадање уштеђевина и позајмица, што је довело до кризе. Рецесија није била ограничена само на Америку, али је такође имала утицаја на партнерске нације попут Аустралије. Ниво незапослености је порастао на 10,8%, запосленост се смањила за 3,4% и БДП се такође смањио за чак 1,7%. Инфлација је, међутим, успешно смањена.

Уједињено краљевство уреди

Главни чланак: Листа рецесија у Уједињеном Краљевству

Последња рецесија која је погодила Уједињено Краљевство је она из касних двехиљадитих година.

Сједињене Америчке Државе уреди

Главни чланак: Листа рецесија у САД

Према мишљењу економиста, САД су од 1854. године прошле кроз 32 циклуса експанзије и контракције, са просеком од 17 месеци по контракцији и 38 месеци експанзије. [1] Хоwевер, синце 1980 тхере хаве беен онлy еигхт периодс оф негативе ецономиц гроwтх овер оне фисцал qуартер ор море,[31] Међутим, од 1980. било је само осам периода негативног економског раста који су трајали преко једног фискалног квартала [31] и четири периода који се сматрају рецесијама:


За претходне три рецесије, Национални биро за економска истраживања је потврдио дефиницију везану за два узастопна квартала опадања. Иако то није био случај са рецесијом из 2001, њој су претходила два квартала са наизменичним опадањем и слабим порастом. [31]


Касне двехиљадите уреди

Главни чланак: Велика рецесија

Званичне информације о економији показују да је значајан број нација био у рецесији почетком 2009. САД су ушле у рецесију крајем 2007,,[34] док се слично догодило многим другим нацијама 2008. Године. Рецесија у САД из 2007. Завршила се јуна 2009. [35] кад је нација ушла у економски опоравак који је и даље у току.

САД уреди

Рецесији је значајно допринела и исправка тржишта некретнина Сједињених Држава (као последица надувавања мехура некретнина САД) и нижеразредни хипотекарни кредити.

Рецесија из 2007-2009 сусрела се са падом приватне потрошње по први пут у скоро 20 година. Ово је указивало на дубину и озбиљност рецесије. Економски опоравак је потрајао због толико ниског поверења купаца. Потрошачи у САД су били тешко погођени Великом рецесијом, обзиром да је вредност њихових кућа опадала и да су пензионе уштеђевине биле десетковане на берзи. [36]

Послодавци у САД су фебруара 2008 укинули 63000 радних места, [37] највише у претходних пет година. Бивши потпредседник Федералних резерви Алан Гринспан је 6. априла изјавио да „постоји више од 50 посто шанси да би САД могле ући у рецесију”.[38] Првог октобра, Биро за економску анализу саопштава да је у септембру изгубљено додатних 156000 послова. 29. Априла 2008. Моодy изјављује да је девет савезних држава САД у рецесији. У новембру 2008, послодавци су укинули 533000 послова, што је највеће једномесечно опадање у претходне 34 године. У 2008, процењује се да је уклоњено око 2,6 милиона послова у САД. [39] Стопа незапослености у САД је у марту 2009. порасла на 8,5 процената и до марта 2009 је изгубљено 5,1 милиона послова откако је рецесија настала у децембру 2007.[40] То је подразумевало око пет милиона више незапослених у поређењу само са претходном годином,[41] што је био највећи годишњи скок у броју незапослених лица још од 1940. [42]

Иако је економија САД-а порасла за 1% у првом кварталу, [43] [44] до јуна 2008. неки аналитичари су изјавили да је услед продужене кредитне кризе и " велике инфлације за робу као што је нафта, храна и челик” држава свакако била у рецесији*. [45] Трећи квартал 2008. донео је смањење БДП-а за 0,5% [46] што је највећи пад од 2001. Опадање од 6,4% у потрошњи потрошне робе у трећем кварталу, попут одеће и хране, било је највеће још од 1950. [47]

Извештај Филаделфијске Банке државних резерви од 17. новембра 2008. на основу испитивања 51 прогностичара наводи да је рецесија започела у априлу 2008. и да ће трајати 14 месеци. [48] Пројектовали су да ће стварни БДП опадати годишњом стопом од 2,9% у четвртом кварталу и стопом од 1,1% у првом кварталу 2009. Ове прогнозе представљају значајну ревизију наниже у односу на оне од пре три месеца.

Извештај Националног бироа за економска истраживања од 1. децембра 2008. утврђује да су САД биле у рецесији од децембра 2007. (кад је економска активност била на врху), и то на основу разних критеријума, укључујући губитак послова, пад личних прихода и опадање стварног БДП-а. [49] У јулу 2009. све већи број економиста сматрао је да се рецесија можда завршила. [50][51] Национални биро за економска истраживања је 20. септембра 2010. изјавио да је рецесија од 2008. до 2009. готова у јуну 2009, што је чини најдужом рецесијом још од Другог светског рата. [52]

Погледати такође уреди

Референце уреди

  1. ^ а б „Бусинесс Цyцле Еxпансионс анд Цонтрацтионс”. Натионал Буреау оф Ецономиц Ресеарцх. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 19. 11. 2008. 
  2. ^ Коо, Рицхард (2009). Тхе Холy Граил оф Мацроецономицс-Лессонс фром Јапан'с Греат Рецессион. Асиа: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-82494-8. 
  3. ^ Коо, Рицхард. „Тхе wорлд ин баланце схеет рецессион: цаусес, цуре, анд политицс” (ПДФ). Приступљено 7. 5. 2019. 
  4. ^ Wхите, Грегорy (14. 4. 2010). „Пресентатион бy Рицхард Коо – Тхе Аге оф Баланце Схеет Рецессионс”. Бусинессинсидер.цом. Приступљено 7. 5. 2019. 
  5. ^ „Рицхард Коо – Тхе Wорлд Ин Баланце Схеет Рецессион – Реал Wорлд Ецономицс Ревиеw – Децембер 2011” (ПДФ). Приступљено 7. 5. 2019. 
  6. ^ „Нотес Он Коо (Wонкисх)”. 17. 8. 2010. Приступљено 7. 5. 2019. 
  7. ^ Кругман, Паул (18. 11. 2010). „Дебт, делеверагинг, анд тхе лиqуидитy трап”. Приступљено 7. 5. 2019. 
  8. ^ „Грим Натурал Еxпериментс”. 6. 7. 2012. Приступљено 7. 5. 2019. 
  9. ^ Хоw Мортгаге Дебт ис Холдинг Бацк тхе Ецономy – Мике Концзал – Роосевелт Институте – Јулy 3, 2012 Архивирано 2015-10-16 на сајту Wayback Machine
  10. ^ Кругман, Паул (2009). Тхе Ретурн оф Депрессион Ецономицс анд тхе Црисис оф 2008. W.W. Нортон Цомпанy Лимитед. ИСБН 978-0-393-07101-6. 
  11. ^ „Хоw Муцх оф тхе Wорлд ис ин а Лиqуидитy Трап?”. Кругман.блогс.нyтимес.цом. 17. 3. 2010. Приступљено 7. 5. 2019. 
  12. ^ а б „Федерал Ресерве – Јанет Yеллен – А Минскy Мелтдоwн – Април 2009”. Архивирано из оригинала 05. 01. 2013. г. Приступљено 07. 05. 2019. 
  13. ^ А Естрелла, ФС Мисхкин (1995). „Предицтинг У.С. Рецессионс: Финанциал Вариаблес ас Леадинг Индицаторс” (ПДФ). Ревиеw оф Ецономицс анд Статистицс. МИТ Пресс. 80: 45—61. С2ЦИД 11641969. дои:10.1162/003465398557320. 
  14. ^ Градинг Бондс он Инвертед Цурве Бy Мицхаел Худсон
  15. ^ Wригхт, Јонатхан Х., Тхе Yиелд Цурве анд Предицтинг Рецессионс (Марцх 2006). ФЕДс Wоркинг Папер Но. 2006-7.
  16. ^ Сигнал ор Ноисе? Имплицатионс оф тхе Терм Премиум фор Рецессион Форецастинг Архивирано 2008-06-11 на сајту Wayback Machine
  17. ^ „Labor Model Predicts Lower Recession Odds”. The Wall Street Journal. 28. 1. 2008. Приступљено 29. 1. 2011. 
  18. ^ Leading Economic Indicators Suggest U.S. In Recession 21 January 2008
  19. ^ „Grim Stock Signals Piling Up as Wall Street Mulls Recession Odds”. Bloomberg. 25. 11. 2018. Приступљено 26. 11. 2018. 
  20. ^ Krugman, Paul (13. 12. 2010). „Opinion – Block Those Economic Metaphors”. The New York Times. Приступљено 26. 11. 2018. 
  21. ^ Siegel, Jeremy J.Žedition=3rd (2002). Stocks for the Long Run: The Definitive Guide to Financial Market Returns and Long-term Investment Strategies. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-137048-6. 
  22. ^ „From the subprime to the terrigenous: Recession begins at home”. Land Values Research Group. 2. 6. 2009. „A downturn in the property market, especially in turnover (sales) of properties, is a leading indicator of recession, with a lead time of up to 9 quarters...” 
  23. ^ Robert J. Shiller (6. 6. 2009). „Why Home Prices May Keep Falling”. The New York Times. Приступљено 10. 4. 2010. 
  24. ^ Recession Predictions and Investment Decisions by Allan Sloan, 11 December 2007
  25. ^ Recession? Where to put your money now. Shawn Tully, 6 February 2008
  26. ^ Rethinking Recession-Proof Stocks Joshua Lipton 28 January 2008
  27. ^ Recession Stock Picks Douglas Cohen, 18 January 2008
  28. ^ Gaffen, David (11. 11. 2008). „Recession Puts Halfway Rule to the Test”. The Wall Street Journal. Приступљено 29. 1. 2011. 
  29. ^ Australian Economic Indicators, Australian Bureau of Statistics, 27. 2. 1998 
  30. ^ Reasons for 1990s Recession, Melbourne: The Age, 2. 12. 2006, Архивирано из оригинала 12. 04. 2014. г., Приступљено 08. 05. 2019 
  31. ^ а б в „Percent change from preceding period”. U.S. Bureau of Economic Analysis (BEA). Архивирано из оригинала 14. 08. 2018. г. Приступљено 26. 11. 2018. 
  32. ^ Isidore, Chris (1. 12. 2008). „It's official: Recession since Dec. '07”. CNN. Приступљено 29. 10. 2011. 
  33. ^ „BBC News – Business – US economy out of recession”. BBC. 29. 10. 2009. Приступљено 6. 2. 2010. 
  34. ^ „Determination of the December 2007 Peak in Economic Activity.” (PDF). NBER Business Cycle Dating Committee. 11. 12. 2008. Приступљено 26. 4. 2009. 
  35. ^ Izzo, Phil (20. 4. 2010). „Recession Over in June 2009”. The Wall Street Journal. 
  36. ^ Economic Crisis: When will it End? IBISWorld Recession Briefing " Архивирано 2011-05-14 на сајту Wayback Machine Др. Рицхард Ј. Буцзyнски анд Мицхаел Бригхт, ИБИСWорлд, Јануарy 2009
  37. ^ [1] Јоб Лосс Предицтионс Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
  38. ^ Рецессион унликелy иф УС ецономy гетс тхроугх неxт тwо цруциал монтхс Архивирано 2011-08-12 на сајту Wayback Machine
  39. ^ Уцхителле, Лоуис; Андреwс, Едмунд L.; Лабатон, Степхен (6. 12. 2008). „У.С. Лосес 533,000 Јобс ин Биггест Дроп Синце 1974”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 10. 4. 2010. 
  40. ^ [2] Архивирано 2016-03-04 на сајту Wayback Machine
  41. ^ „Емплоyмент Ситуатион Суммарy”. Блс.гов. 2. 7. 2010. Приступљено 31. 7. 2010. 
  42. ^ Голдман, Давид (9. 1. 2009). „Wорст yеар фор јобс синце '45”. ЦНН. Приступљено 10. 4. 2010. 
  43. ^ Меyер, Брент (16. 10. 2008). „Реал ГДП Фирст-Qуартер 2008 Прелиминарy Естимате :: Брент Меyер :: Ецономиц Трендс :: 06.03.08 :: Федерал Ресерве Банк оф Цлевеланд”. Цлевеландфед.орг. Архивирано из оригинала 5. 10. 2008. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  44. ^ Фрагиле ецономy импровес бут нот оут оф wоодс yет: Финанциал Неwс – Yахоо! Финанце Архивирано 2008-07-07 на сајту Wayback Machine
  45. ^ Wхy ит'с wорсе тхан yоу тхинк, 16 Јуне 2008, Неwсwеек.
  46. ^ „Гросс Доместиц Продуцт: Тхирд qуартер 2008”. Беа.гов. Приступљено 29. 1. 2011. 
  47. ^ Цхандра, Схобхана (30. 10. 2008). „У.С. Ецономy Цонтрацтс Мост Синце тхе 2001 Рецессион”. Блоомберг. Приступљено 29. 1. 2011. 
  48. ^ „Фоуртх qуартер 2008 Сурвеy оф Профессионал Форецастерс”. Пхиладелпхиафед.орг. 17. 11. 2008. Архивирано из оригинала 03. 07. 2009. г. Приступљено 29. 1. 2011. 
  49. ^ „Теxт оф тхе НБЕР'с статемент он тхе рецессион”. УСА Тодаy. 1. 12. 2008. Приступљено 29. 1. 2011. 
  50. ^ Даниел Гросс, Тхе Рецессион Ис... Овер?, Неwсwеек, 14 Јулy 2009.
  51. ^ V.I. Кеилис-Борок ет ал., Паттерн оф Мацроецономиц Индицаторс Прецединг тхе Енд оф ан Америцан Ецономиц Рецессион. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. јул 2011) Journal of Pattern Recognition Research, JPRR Vol.3 (1) 2008.
  52. ^ „Business Cycle Dating Committee, National Bureau of Economic Research”. www.nber.org. 20. 9. 2010. Приступљено 26. 11. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Recesija&oldid=27451338”