Википедија

Религијске студије

Религијске студије, такође познате као студије религије, су академско поље посвећено истраживању религијских веровања, понашања, и институција. Оне описују, упоређују, тумаче и објашњавају религију, наглашавајући систематске, историјски засноване и међукултуралне перспективе.

Разни религијски симболи

Док теологија покушава да разуме природу трансцендентних или натприродних сила (као што су божанства), религијске студије настоје да проуче религиозно понашање и веровање изван било којег одређеног религиозног становишта. Религијске студије се ослањају на више дисциплина и њихове методологије, укључујући антропологију, социологију, психологију, филозофију и историју религије.

Религијске студије су настале у 19. веку, када је научна и историјска анализа Библије процветала, а хиндуистички и будистички текстови су били први пут преведени на европске језике. Рани утицајни учењаци укључивали су Фридриха Макса Милера у Енглеској и Корнелиуса П. Тила у Холандији. Данас научници широм света практикују религијске студије.[1] У својим раним годинама, то било познато као „компаративна религија” или наука о религији, а у САД-у постоје они који у данашње време то поље познају историја религије (у контексту методолошких традиција које генерално потичу са Универзитету у Чикагу, а посебно из радова Мирча Елијаде, од касних 1950-их до краја 1980-их).

Научник из области религијских студија Волтер Капс је навео да је сврха ове дисциплине да пружи „обуку и вежба ... у усмеравању и спровођењу истраживања везаних за тему религије”.[2] Истовремено, Капс је изјавио да је сврха исто тако кориштење „прописаних модова и техника испитивања како би се предмет религије учинио разумљивим”.[2] Истраживач религиозних студија Роберт А. Сегал окарактерисао је дисциплину као „предметна област” која је „отворена за многштво приступа”, те стога „не захтева ни особену методу, нити особено објашњење да би била достојна дисциплинског статуса”.[3]

Различити научници који делују на том пољу имају различите интересе и намере; неки на пример желе да бране религију, док други настоје да је детаљно објасне, а други желе да користе религију као пример којим могу да докажу своју сопствену теорију.[4] Неки учењаци религиозних студија заинтересовани су да пре свега проучавају религију којој припадају.[5]

Научници из области религије су тврдили да је проучавање ове теме корисно за појединце, јер им то пружа знање које је од значаја у међуљудском и професионалном контексту у све глобализованијем свету.[6] Такође се тврди да је проучавање религије корисно у уважавању и разумевању секташких тензија и верског насиља.[7]

Научни часописи уреди

Већина најновијих истраживања се појављује у научним часописима, који типично врше рецензију и вредновање нових монографија. Постоји велики број рецензираних научних часописа из дисциплине религијских студија. Многи се часописи фокусирају на историјске или социолошке теме, или се концентришу на одређене верске традиције, попут јудаизма или ислама. Часописи о религијским истраживањима заостајали су у пружању приступа путем интернета, али библиотеке специјализоване за историју религије почеле су да хватају корак.[8][9][10] Међу проминентним часописима који су објављују на енглеском језику су:[11]

Референце уреди

  1. ^ C.С. Адцоцк (2013). Тхе Лимитс оф Толеранце: Индиан Сецуларисм анд тхе Политицс оф Религиоус Фреедом. Оxфорд Университy Пресс. стр. 67—70. ИСБН 9780199995448. 
  2. ^ а б Цаппс 1995, стр. xив.
  3. ^ Сегал 2006, стр. xвии.
  4. ^ Цаппс 1995, стр. xви.
  5. ^ Херлинг 2016, стр. 15.
  6. ^ Херлинг 2016, стр. 6–7.
  7. ^ Херлинг 2016, стр. 7–10.
  8. ^ Марсхалл Еидсон, "Елецтрониц јоурналс ин религиоус студиес: Тхеологицал либрариес препаре фор тхе дигитал футуре." Јоурнал оф Религиоус & Тхеологицал Информатион 3.3-4 (2001): 45-67.
  9. ^ Кате L. Гански, "Аццессибилитy оф Е-ресоурцес фром Тхеологицал Либрарy Wебситес." Тхеологицал Либрариансхип 1.1 (2008).
  10. ^ Гербер, Кент Т. К. (2016). „Геттинг Инволвед Wитх тхе Дигитал Хуманитиес ин Тхеологy, Библицал Студиес, анд Религиоус Студиес”. Тхеологицал Либрариансхип: Ан Онлине Јоурнал оф тхе Америцан Тхеологицал Либрарy Ассоциатион. 9: 1. 
  11. ^ Сее "Јоурнал Ранкингс он Религиоус Студиес" СЈР Архивирано 2016-05-22 на сајту Wayback Machine
  12. ^ Сее wебсите
  13. ^ Сее wебсите Архивирано [Дате миссинг] на сајту Wикиwиx|Wikiwix

Литература уреди

  • Цаппс, Wалтер Х. (1995). Религиоус Студиес: Тхе Макинг оф а Дисциплине. Миннеаполис: Фортресс Пресс. ИСБН 978-0800625351. 
  • Фитзгералд, Тимотхy (2000). Тхе Идеологy оф Религиоус Студиес. Оxфорд: Оxфорд Университy Пресс. 
  • Херлинг, Брадлеy L. (2016). А Бегиннер'с Гуиде то тхе Студy оф Религион (сецонд изд.). Лондон: Блоомсбурy. ИСБН 978-1-4725-0692-4. 
  • Хиннеллс, Јохн Р. (2005). „Интродуцтион”. Ур.: Јохн Р. Хиннеллс. Тхе Роутледге Цомпанион то тхе Студy оф Религион. Абингдон: Роутледге. стр. 1–3. ИСБН 978-0-415-33310-8. 
  • МцЦутцхеон, Русселл Т. (2001). Цритицс Нот Царетакерс: Редесцрибинг тхе Публиц Студy оф Религион. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ИСБН 978-0791449448. 
  • Рyба, Тхомас (2006). „Пхеноменологy оф Религион”. Ур.: Роберт А. Сегал. Тхе Блацкwелл Цомпанион то тхе Студy оф Религион. Малден: Блацкwелл. стр. 91–121. ИСБН 978-1405185981. 
  • Сегал, Роберт А. (2006). „Интродуцтион”. Ур.: Роберт А. Сегал. Тхе Блацкwелл Цомпанион то тхе Студy оф Религион. Малден: Блацкwелл. стр. xиии–xиx. ИСБН 978-1405185981. 
  • Смарт, Ниниан (1998). Тхе Wорлд'с Религионс (сецонд изд.). Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-63139-4. 
  • Смитх, Јонатхан З. (1998). „Религион, Религионс, Религиоус”. Ур.: Таyлор, Марк C. Цритицал Термс фор Религиоус Студиес. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс. стр. 269—284. 
  • Wригхт, Мелание (2007). Религион анд Филм: Ан Интродуцтион . Лондон: I. Б. Таурис. ИСБН 9781850437598. 
  • Цуртис, Финбарр (2012). „Тхе студy оф Америцан религионс: цритицал рефлецтионс он а специализатион”. Религион. 42 (3): 355—372. дои:10.1080/0048721x.2012.681875. 
  • Еатон, Марк Е. "Религиоус Студиес Енцyцлопедисм: А Рецент Хисторy." Тхе Референце Либрариан (2016): 1-13.
  • Елиаде, Мирцеа анд Иоан П. Цоулиано. Тхе ХарперЦоллинс Цонцисе Гуиде то Wорлд Религион: Тхе А-то-З Енцyцлопедиа оф Алл тхе Мајор Религиоус Традитионс (1999)
    • Елиаде, Мирцеа ед. Енцyцлопедиа оф Религион (16 вол. 1986; 2нд ед 15 вол. 2005; онлине ат Гале Виртуал Референце Либрарy). 3300 артицлес ин 15,000 пагес бy 2000 еxпертс.
  • Еллиотт, Сцотт С. ед. Реинвентинг Религиоус Студиес: Кеy Wритингс ин тхе Хисторy оф а Дисциплине (Ацумен, 2013) 280пп
  • Халл, Wеетwоод; et al. (2013). „Религиоус Студиес ат 50”. Религиоус Студиес. 49 (4): 437. дои:10.1017/С0034412513000395. 
  • Фитзгералд, Тимотхy. Тхе Идеологy оф Религиоус Студиес (Оxфорд Университy Пресс, 2000).
  • Харт, Даррyл Г. Тхе Университy Гетс Религион: Религиоус Студиес ин Америцан Хигхер Едуцатион (Јохнс Хопкинс Университy Пресс, 1999).
  • Хафнер, Јоханн. "Релатинг Тхеологy анд Религиоус Студиес: Рефлецтионс он тхе Герман Ацадемиц Ландсцапе." Торонто Јоурнал оф Тхеологy (2015): 1-9.
  • МцЦутцхеон, Русселл Т. Тхе Дисциплине оф Религион: Струцтуре, Меанинг, Рхеториц (Роутледге, 2003)
  • Мартин, Лутхер Х., анд Доналд Wиебе. "Религиоус студиес ас а сциентифиц дисциплине: Тхе персистенце оф а делусион." Јоурнал оф тхе Америцан Ацадемy оф Религион (2012) Онлине
  • Милес, Јацк. Год: А Биограпхy. Неw Yорк: Винтаге, 1996.
  • Олсон, Царл. Тхе Аллуре оф Децадент Тхинкинг: Религиоус Студиес анд тхе Цхалленге оф Постмодернисм (Оxфорд Университy Пресс, 2013).
  • Палс, Даниел L. Нине Тхеориес оф Религион. 3рд Едитион. Неw Yорк: Оxфорд Университy Пресс, 2014.
  • Схарпе, Ериц Ј. Цомпаративе Религион: А Хисторy, Лондон: Дуцкwортх, 1975 (2нд ревисед едитион 1986).
  • Слоан Wилсон, Давид. Дарwин'с Цатхедрал: Еволутион, Религион анд тхе Натуре оф Социетy. Цхицаго: Университy оф Цхицаго Пресс, 2003.
  • Старк, Роднеy. Дисцоверинг Год: Тхе Оригинс оф Греат Религионс анд тхе Еволутион оф Белиеф. Неw Yорк: ХарперЦоллинс, 2007.
  • Торре, Ренéе де ла, анд Елоíса Мартíн. "Религиоус Студиес ин Латин Америца." Аннуал Ревиеw оф Социологy 42.1 (2016).
  • Wерблоwскy, РЈ Зwи (1989). „Ин ностро темпоре: Он Мирцеа Елиаде”. Религион. 19 (2): 129—136. дои:10.1016/0048-721x(89)90035-3. 
  • Wерблоwскy, РЈ Зwи (1975). „Он студyинг Цомпаративе Религион”. Религиоус Студиес. 11 (2): 145—156. дои:10.1017/с0034412500008301. 
  • Wитте, Јохн. "Тхе Студy оф Лаw анд Религион ин тхе Унитед Статес: Ан Интерим Репорт," Еццлесиастицал Лаw Јоурнал (2012) 14#3 пп 327–354.
  • Адамс, Цхарлес Јосепх (2017). „Цлассифицатион оф Религионс”. Енцyцлопæдиа Британница. 
  • Боwие, Фиона (1999). Тхе Антхропологy оф Религион: Ан Интродуцтион. Оxфорд: Блацкwелл. 
  • Цассирер, Ернст (2006) [1944]. Лукаy, Мауреен, ур. Ан Ессаy Он Ман: Ан Интродуцтион то а Пхилосопхy оф Хуман Цултуре. Хамбург: Меинер. ИСБН 978-3-7873-1423-2. 
  • Цотрупи, Цатерина Нелла (2000). Нортхроп Фрyе анд тхе Поетицс оф Процесс . Торонто: Университy оф Торонто Пресс. ИСБН 978-0-8020-8141-4. 
  • Дуркхеим, Éмиле (1912). Тхе Елементарy Формс оф тхе Религиоус Лифе. 
  • Еллер, Ј. D. (2007). Интродуцинг Антхропологy оф Религион. Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-0-203-94624-4. 
  • Феуербацх, Лудwиг (1841). Тхе Ессенце оф Цхристианитy. 

Спољашње везе уреди

 
Религијске студије на Викимедијиној остави.

Академска друштва уреди

Онлајн радови и извори уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Religijske_studije&oldid=27676511”