Ричард Роџерс
Ричард Чарлс Роџерс (28. јун 1902 – 30. децембар 1979) био је амерички композитор, познат углавном по свом раду у музичком позоришту. Са 43 броадвејска мјузикла и преко 900 песама, Роџерс је био један од најзначајнијих америчких композитора 20. века. Његове композиције су имале значајан утицај на популарну музику.
Ричард Роџерс | |
---|---|
Пуно име | Ричард Чарлс Роџерс |
Име по рођењу | Рицхард Цхарлес Родгерс |
Друга имена | Рицхард Родгерс |
Датум рођења | 28 јун, 1902 |
Место рођења | Њујорк Сити, Њујорк САД |
Датум смрти | 30. децембар 1979. (77 год.) |
Место смрти | Њујорк, Њујорк САД |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | америчко |
Занимање | Композитор, текстописац, драмски писац |
Он је најпознатији по својим текстописачким партнерствима са лиричарима Лоренцом Хартом, с којим је написао неколико мјузикла током 1920-их и 1930-их, укључујући Pal Joey, A Connecticut Yankee, On Your Toes и Babes in Arms, и Оскаром Хамерстајном II, с којим је писао мјузикле током 1940-их и 1950-их, као што су Oklahoma!, Carousel, South Pacific, The King and I, и The Sound of Music. Нарочито је његова сарадња са Хамерстајном позната по томе што је то довело Бродвејски мјузикл до вишег степена зрелости, путем приповедања прича које су биле усредсређене на ликове и драму, а не на лагану забаву по којој је жанр претходно био познат.
Роџерс је прва особа која је освојила водеће америчке награде за забаву у телевизији, снимцима, филмовима и на Бродвеју - награду Еми, Грами, Оскара и Тони - које су сада колективно познате као ЕГОТ.[1] Поред тога, награђен је Пулицеровом наградом, што га чини једним од само двоје људи који су примили свих пет награда (друга особа је Марвин Хамлиш).[2] Године 1978. Роџерс је награђен признањем Кенеди центра за животно дело у уметности.[3]
Биографија уреди
Детињство, младост и образовање уреди
Рођен у просперитетној немачкој јеврејској породици у Арверну у Квинсу у Њујорк Ситију, Роџерс је био син Мејми (Леви) и др Вилијама Абрахамса Роџерса, угледног лекара који је променио породично име из Рогазински. Ричард је почео да свира клавир у узрасту од шест година. Похађао је П.С. 166, Тоунсенд Харис хол и средњу школу Девит Клинтон. Роџерс је провео своја тинејџерска лета у Камп Вигваму (Ватерфорд, Мејн), где је компоновао неке од својих првих песама.[4]
Роџерс, Лоренц Харт и каснији сарадник Оскар Хамерстајн II су сви похађали Универзитет Колумбија. На Колумбији, Роџерс се придружио братству Пи Ламбда Фај. Роџерс је 1921. године преусмерио студије на Институт музичке уметности (данас Џулијард школу).[5] На Роџерса су утицали композитори као што су Виктор Херберт и Џером Керн, као и оперете које су га његови родитељи водили да види на Бродвеју када је био дете.
Награде и номинације уреди
Роџерс је један од ретких забављача који су освојили ЕГОТ, Еми, Грами, Оскара и Тони награду.
Година | Награда | Категорија | Назив | Резултати | Реф. |
---|---|---|---|---|---|
1945 | Награда академије | Најбоља оригинална песма | „It Might as Well Be Spring”, State Fair | Освојено | [6] |
1950 | Тони награда | Најбољи мјузикал | South Pacific | Освојено | [7] |
Најбоља књига мјузикла | Освојено | ||||
Најбољи продуцент мјузикла | Освојено | ||||
1952 | Најбољи мјузикл | The King and I | Освојено | ||
1956 | Pipe Dream | Номинација | |||
1959 | Flower Drum Song | Номинација | |||
1962 | No Strings | Номинација | |||
Најбољи оригинални резултат | Освојено | ||||
1965 | Do I Hear a Waltz? | Номинација | |||
1996 | State Fair | Номинација | |||
1957 | Награда Еми за ударне термине | Најбољи музички прилог за телевизију | Пепељуга | Номинација | [8] |
1961 | Изузетна оригинална музика за телевизију | Winston Churchill: The Valiant Years | Освојено | ||
1961 | Награда Греми | Најбољи музички позоришни албум | The Sound of Music | Освојено | [9] |
1963 | No Strings | Освојено |
Представе са Роџерсовом музиком уреди
Лирика Лоренца Харта уреди
- One Minute Please
- Fly with Me (1920)
- Poor Little Ritz Girl (1920)
- The Melody Man (1924)
- The Garrick Gaieties (1925–26)
- Dearest Enemy (1925)
- The Girl Friend (1926)
- Peggy-Ann (1926)
- Betsy (1926)
- A Connecticut Yankee (1927)
- She's My Baby (1928)
- Present Arms (1928)
- Chee-Chee (1928)
- Spring Is Here (1929)
- Heads Up! (1929)
- Ever Green (1930)
- Simple Simon (1930)
- America's Sweetheart (1931)
- Love Me Tonight (1932)
- Jumbo (1935)
- On Your Toes (1936)
- Babes in Arms (1937)
- I'd Rather Be Right (1937)
- I Married an Angel (1938)
- The Boys from Syracuse (1938)
- Too Many Girls (1939)
- Higher and Higher (1940)
- Pal Joey (1940–41)
- By Jupiter (1942)
- Rodgers & Hart (1975), Роџерсов и Хартов ревијални мјузикл
Лирика Оскара Хамерстајна II уреди
- Oklahoma! (1943)
- Carousel (1945)
- State Fair (1945) (филм)
- Allegro (1947)
- South Pacific (1949)
- The King and I (1951)
- Me and Juliet (1953)
- Pipe Dream (1955)
- Cinderella (1957) (телевисион)
- Flower Drum Song (1958)
- The Sound of Music (1959)
- A Grand Night for Singing (1993), Роџерсов и Хамерстајнов ревијални мјузикл
- State Fair (1996) (сценски мјузикл)
Други лиричари и соло радови
- Victory at Sea (1952) (аранжмани и оркестрације Роберта Расела Бенета)
- The Valiant Years (1960)
- No Strings (1962) (исто тако Роџерсова лирика)
- Do I Hear a Waltz? (1965) (лирика Стивена Сондхајма)
- Androcles and the Lion (ТВ) (1967) (исто тако Роџерсова лирика)
- Two by Two (1970) (лирика Мартина Чарнина)
- Rex (1976) (лирика Шелдона Харника)
- I Remember Mama (1979) (лирика Мартина Чарнина/Рејмонда Џесела)
Шири утицај уреди
- Интернетска филмска база података наводи 276 филмска и ТВ звучна записа користећи Роџерсове песме, као и 46 филмова и ТВ догађаја који се приписују овом композитору.
- Године 1960, саксофониста Џон Колтран је снимио Џез верзију песме „Моје омиљене ствари” из мјузикла Звук музике чија се богата модална импровизација показала релевантном. Та мелодија је постала редован део његовог репертоара.
- Мелодија „You'll Never Walk Alone” (из Каросела) детаљно говори о многим верзијама ове песме, и њеној изузетној популарности код професионалних фудбалских тимова и њихових обожавалаца. Била је то прва песма коју су фудбалски навијачи икада отпевали, коју су првобитно усвојили навијачи Ливерпула у новембру 1963. године, и коју су да данас друге групе навијача широко копирале као своју химну.
- Џери Луис је завршио своју представу за Празник рада певајући „Yоу'лл Невер Wалк Алоне”.
- „Oh, What a Beautiful Mornin'” из Оклахоме! понекад се погрешно сматра традиционалном народном песмом, као и „Edelweiss” из Звука музике.
- „Happy Talk” покривају Данијел Џонстон и Џад Фер. Капетан Сенсибл је произвео самоуверену репродукцију током 1980-их, заједно са бурлеским оргуљама. Британски репер Дизи Раскал користи хор ове песме.
- Неколико професионалних награда музичког позоришта именовано је по Роџерсу.
Референце уреди
- ^ „Ин 1962, Рицхард Родгерс Бецаме тхе Фирст ЕГОТ (Бефоре Тхат Wас Евен а Тхинг)”. биллбоард.цом. Приступљено 25. 4. 2020.
- ^ „Рицхард Родгерс анд Осцар Хаммерстеин ИИ”. пулитзер.орг. Приступљено 25. 4. 2020.
- ^ „КЕННЕДY ЦЕНТЕР ХОНОРС 1978”. палеyцентер.орг. Приступљено 25. 4. 2020.
- ^ Хyланд, Wиллиам Г: Рицхард Родгерс Тхе Неw Yорк Тимес, Цхаптер 1. Yале Университy Пресс, 1998, ISBN 0-300-07115-9
- ^ Рицхард Родгерс, Мусицал Стагес: Ан Аутобиограпхy (2002 Реиссуе), пп. 12,20–21,44, ДаЦапо Пресс, ISBN 0-306-81134-0
- ^ „Рицхард Родгерс = Аwардс”. Интернет Мовие Датабасе. Приступљено 25. 4. 2020.
- ^ „Осцар Хаммерстеин II Тонy Аwардс”. Броадwаywорлд.цом. Приступљено 25. 4. 2020.
- ^ „Рицхард Родгерс - Еммy Аwардс, Номинатионс анд Wинс”. Еммy.цом. Приступљено 25. 4. 2020.
- ^ „Осцар Хаммерстеин II - Артист”. Граммyс.цом. Приступљено 25. 4. 2020.
Литература уреди
- Сецрест, Мерyле (2001). Сомеwхере Фор Ме. Алфред А. Кнопф, а дивисион оф Рандом Хоусе, Инц. ИСБН 1-55783-581-0.
- Блоцк, Геоффреy Холден. Тхе Рицхард Родгерс Реадер (2002), Оxфорд Университy Пресс УС, ISBN 0-19-513954-2
- Денисон, Цхуцк. Тхе Греат Америцан Сонгбоок: Сториес оф тхе Стандардс (2004), Аутхор'с Цхоице Публисхинг, ISBN 1-931741-42-5
- Греен, Станлеy. Тхе Wорлд оф Мусицал Цомедy (1984, 4тх Едитион), Да Цапо Пресс, ISBN 0-306-80207-4
- Нолан, Фредерицк. Лоренз Харт: А Поет он Броадwаy (1995), Оxфорд Университy Пресс УС,ISBN 0-19-510289-4
- Зиннсер, Wиллиам. Еасy то Ремембер (2000), Године, ISBN 1-56792-147-7
- Еверетт, Wиллиам А.; Лаирд, Паул (2002). Тхе Цамбридге Цомпанион то тхе Мусицал . Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 0-521-79639-3.
- Хисцхак, Тхомас (2007). Тхе Родгерс анд Хаммерстеин Енцyцлопедиа. Греенwоод Публисхинг Гроуп. ИСБН 978-0-313-34140-3.
- Хyланд, Wиллиам Г. (1998). Рицхард Родгерс . Неw Хавен, Цонн.: Yале Университy Пресс. ИСБН 978-0-300-07115-3.
- Нолан, Фредерицк (2002). Тхе Соунд оф Тхеир Мусиц: Тхе Сторy оф Родгерс анд Хаммерстеин. Апплаусе Боокс. ИСБН 1-55783-473-3.
- Пурдум, Тодд (2018). Сометхинг Wондерфул: Родгерс анд Хаммерстеин'с Броадwаy Револутион. Неw Yорк: Хенрy Холт анд Цомпанy. ИСБН 9781627798341. ОЦЛЦ 985072859.
Спољашње везе уреди
- Рицхард Родгерс на сајту IMDb (језик: енглески)
- Цитy Јоурнал артицле он Родгерс Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2016)
- Центенниал феатурес он Родгерс
- Тхе Рицхард Родгерс Цоллецтион ат тхе Либрарy оф Цонгресс
- Рицхард Родгерс паперс, 1914–1989, хелд бy тхе Биллy Росе Тхеатре Дивисион, Неw Yорк Публиц Либрарy фор тхе Перформинг Артс
- Мусицалс бy Родгерс анд Хаммерстеин
- ТимеЛине оф Родгерс' Лифе
- Ревиеw анд аналyсис оф Родгерс' латер плаyс
- „Америцан Мастерс: Рицхард Родгерс Биограпхy”. ПБС. Приступљено 28. 3. 2007.
- А феатуре он Родгерс анд Хаммерстеин.
- Рицхард Родгерс на сајту ЛЦЦН