Робер Бресон
Робер Бресон (франц. Robert Bresson; Бромон Ламот, 25. септембар 1901 — Париз, 18. децембар 1999) је био француски редитељ,[1] познат по свом спиритуалном и аскетском стилу.[2] Његова најзначаније литерарно дело су „Белешке о кинематографу“.
| Робер Бресон | |
|---|---|
| Датум рођења | 25. септембар 1901. |
| Место рођења | Бромон Ламот Француска |
| Датум смрти | 18. децембар 1999. (98 год.) |
| Место смрти | Париз Француска |
Биографија уреди
Мало се зна о његовом детињству и године рођења, варирају између 1901. године и 1907. године у зависности од извора. Похађао је у Паризу гимназију „Лаканал Со“, да би након завршетка постао сликар.
Рођен у централном делу Париза, где се и школовао, Бресонова жеља је била да постане сликар. У његовој младости три утицаја су имала улогу у форми његових филмова - римокатоличанство, сликарство и ратно заробљеништво.
У почетку као сликар и фотограф, Бресон је направио свој први кратки филм, „Les affaires publiques (Public Affairs)“ 1934. године. За време Другог светског рата, провео је годину дана у заробљеништву, „Un condamné à mort s'est échappé ou Le vent souffle où il veut (A Man Escaped)“.
У својој педесетогишњој каријери, Бресон је направио само 13 дугометражних филмова. Због његовог подробног приступу прављењу филмова и његовој некомерцијалној преокупацији. Тешкоће налажења фондова је такође било од великог утицаја.
Стил и теме уреди
Бресонов рани уметнички фокус се огледао у томе да раздвоји језик филма од позоришта, што је често утицало на глумчев наступ. Са његовим техникама "глумац-модел", Бресонови глумци су морали да понављају виће кадрова сваке сцене све док се свака сличност са позоришним извођењем неутралише, остављаући притом ефекат који је уједно истанчан и неизвежбан, и онај који се може наћи на филму.
Неки верују се у темама већине Бресонових филмава осети утицај римо-католичког одгоја Бресона и његових веровања. Непрестано понављање тема под овом интерпретацијом подразумева, спасење, искупљње, откривањем и спознавањем људске душе итрансцедентална метафизика ограничавајућег и материјалног света. Пример је његов филм из 1956. године "А Ман Есцапед", где наочиглед веома једностван план бекства ратног заробљеника се може протумачити као метафора за мистериозан процес спасења.
Бресонови филмови се такође могу тумачити као критика француског друштва и света,
Краткометражни филмови уреди
Снимио је 13 дугометражних филмова.[2]
- Дневник сеоског свештеника (1951)
- Џепарош (1959)
- Балтазар (1966)
- Мушет (1967)
- Четири ноћи једног сањара (1971)
- Ланселот од Језера (1974)
- Вероватно, ђаво (1977)
- Новац (1983)
Референце уреди
- ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 177. ИСБН 86-331-2075-5.
- ^ а б „Роберт Бресон”. Књиге ФМК. Приступљено 27. 1. 2020.
