Википедија

Роботизована лапароскопска радикална простатектомија

Роботизована лапароскопска радикална простатектомија је минимално инвазивна метода у уролошкој хирургији која подразумијева, као и код отворене операције; уклањање целе простате са тумором, семених кесица и реконструкцију уретре директно на врат мокраћне бешике. Ова интервенција спада у најновије уролошке лапароскопске операције,[1] носи и назив Да Винчијева простатектомија, по италијанском уметничком генију, пиониру многих савремених инструмената и уређаја.

Уређај за роботизовану лапароскопску радикалну простатектомију

Историја

уреди

Историја лапароскопије стара је више од сто година, а њен развој изгледао је овако:[2]

  • Пре сто година Kelling је описао технику целиоскопије.1 Кроз памучни филтер инсуфлирао је ваздух у трбушну πупљину пса и затим цистоскопом прегледао њену шупљину.
  • Идеју Kellinga у клиниËку праксу увео је шведски хирург Jacobeus 1910. године.[3] Он је описао прве две тораколапароскопије, у којима је кроз троакар инсуфлирао ваздух у трбух и затим цистоскопом прегледао органе у трбушној шупљини. ДЕве године касније (1912) описо је 42 испитивања трбушне шупљине применом ове методе.[4]
  • Кључни члинилац за развој модрне лапароскопије настао је 1924. године када је увођен угљен диоксид за стварање пнеумоперитонеума3 Janos Veress је потом развио посебну иглу за сигурну инсуфлацију гаса у трбух 1938. године.
  • Било је и много других аутора који су својим идејама и креативношћу помогли у развоју лапароскопије. Међутим, на том развојном путу значајно место има гинеколог и инжењер Kurt Semma из Киела, који је осамдесетих година 20. века направио револуцију у лапароскопији развојем аутоматског инсуфлатора, термокоагулације, мацераторе за дробљење већих комада ткива и многих других лапароскопских инструмента.
  • Након прве лапароскопске холецистектомије, 1987. године, коју је обавио Philipe Mouret,[5] лапароскопску методу је 1990. године на велика врата у хирургију увео Debouis (који се сматра и првим учитељем у лапароскопској хирургији).[6]
  • Примену лапроскопије у урологији увео је Cortesi 1976. године за откривање интраабдоминалног тестиса.[7]
  • Wickham је 1979. године лапароскопски ретроперитонеално одстранио каменац из уретера.[8]
  • Почетак модерне ере у уролошкој лапароскопији везано је за 1991. годину; након објављених резултата Schuessler-а и сарадника у примени лапароскопске лимфаденектомије за одређивање карцинома простате;[9] прве лапароскопске нефректомије обављене исте године,[10] и прве серије лапароскопских операција варикокеле код 30 болесника коју су публиковали Donovan i Winfield.[11]
  • Са применом роботизованр лапароскопскр радикалнр простатектомије започето је 2000. године када је Биндерје у Франкфурту обавио прву роботску асистирану лапароскопску радијалну простатектомију.[12]
  • Исте године су Менон са сарадницима и уз сарадњу са Vallancienom на Ватикути институту у Детроиту развили технику роботизоване радикалне простатектомије.[13] У поћетку је то била „стравична” оперативна техника, али су је касније Менон и његови сарадници модификовали у многим фазама рада и приближили стандардној ретропубичној простатектомији.[14][15]

Техника

уреди
 
Један од најновијих управљачких система роботизованих уређаја у хирургији

Код овер методе приступ је трансабдоминалан и након евентуалне лимфаденектомије врши се инцизија перитонеум и улази у Ретзиусов простор. Потом је поступак практићно идентичан оном код екстраперитонеалног приступа.

Роботизовани хируршки систем се састоји од две камере и развијен је у лабораторијама НАСЕ. Изузетно је прецизан. Њиме управља хирург помоћу компјутерске конзоле која даје тродимензионалну слику.

Предности

Карцином простате је по својој природи мултифокалан, тако да би се болесника успешно излечио, цела простата се мора одстранити. Имајући ово у виду добра страна ове методе (која са обавлкја са великом прецизношћу у одстрањује туморског ткива), што даје веће шансе пацијенту да се излечи и/или преживи.

Операција је мање болна, јер се изводи кроз неколико минијатурних резова. Пацијент напушта болницу двадесет четири сата после интервенције.

Мане

Велики проблем код ове методе је што је време учења дуга јер се ради о врло захтевној лапароскопској операцији, уз употребу специјализоване опреме, па се може изводити само у појединим центрима где постоји адекватна опрема и одлично увежбани тимови.

Високе цене компјутерског система што ограничава високу распрострањеност ове методе усвету.

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ Цоззи Г, Лорензис ЕД, Палумбо C и сур (2013). „Роботиц простатецтомy: ан упдате он фунцтионал анд онцологиц оутцомес”. Ецанцермедицалсциенце. 7: 355. .
  2. ^ Келлинг Г. Зур Цолиосцопие. Арцх Клин Цхир 1923; 226-9.
  3. ^ Јацобеус ХЦ. Курзе Уберсицхт Убер Меине Ерфахрунген мит дер Лапарокопие.Мунцх Мед Wсцхр. 58  2017-9.
  4. ^ Вересс Ј (1938). „Неус Инструмент зур Аусхфухрунг вон Бруст-одер Басцхпунктионен Унд пнеумотораx бехандлунг”. Деутсцхе Медизинисцхе Wоцхенсхрифт. 64: 1480—1. .
  5. ^ Дубоис Ф ет ал. Цоелиосцопиц Цхолецyстецтомy (1990). „Прелиминерy репорт оф 36 цасес”. Анналс оф Сургерy. 211: 60—2. .
  6. ^ Цортеси Н, Феррари П, Замбардае А; et al. (1976). „Diagnosis of bilateral abdomen cryptorchidism by laparoscopy”. Endoscopy. 8: 33—4. 
  7. ^ Wickham JEA. The surgical treatment of renal lithiasis In Urinary calculus disease. New York: Churchill Livingstone, 1979; 145-98.
  8. ^ Schuessler WW, Wancaillie TG, Rich H, Griffith DP (1991). „Transperitoneal endosurgical lymphadenectomy in patients with localized prostate cancer”. J Urol. 145: 988—91. 
  9. ^ Clayman RV, Kavoussi LR, Soper NJ; et al. (1991). „Laparoscopic nephrectomy: initial report”. J Urol. 146: 278. .
  10. ^ Donovan JF, Winfield HN (1992). „Laparoscopic varix ligation”. J Urol. 147: 77—81. 
  11. ^ Schuessler WW, Kavoussi LR, Clayman RV (1992). „Laparoscopic radical prostatectomy: initial case report”. J Urol. 147: 246. A.
  12. ^ Tewaria A, Peabody JO, Fischer M, Sarle R, Vallancin G, Delmas V, Hassam M, Bansal A, Hemal AK (2003). „An Operative and Anatomic Study to help in Nerve Sparing during Laparoscopic and Robotic Radical Prostatectomy”. Eur Urol. 43: 444—54. .
  13. ^ Tewari A, Pabody J, Sarle R. Balakrishnan G, Hemal A, Shrivastava A, Menon M (2002). „Technique of da Vinci robot-assisted anatomic radical prostatectomy”. Urology. 60: 569—72. .
  14. ^ Menon M, Tewari A, Peabody JO, Hemal AK, VIP Team (2003). „Vattikuti Institute prostatectomytechnique”. J Urol. 169 (6): 2289—92. .
  15. ^ Salmon L, Levler O, de la Taille A, Anastasiadis AG, Saint F, Zaki S; et al. (2002). „Радицалпростатецтомy бy ретропубиц перинеал анд лапаросцопиц аппроацх: 12 yеарс офеxпериенце ин оне центер”. Еур Урол. 42: 104—11. 

Спољашње везе

уреди
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Robotizovana_laparoskopska_radikalna_prostatektomija&oldid=27866719”