Википедија

Рокфелерово божићно дрво

Божићно дрво испред Рокфелер центра је велико божићно дрво које се сваке године поставља на платоу Рокфелерове зграде у Мидтаун Менхетну у Њујорку, Сједињене Америчке Државе. Дрво се, крајем новембра или почетком децембра, поставља на јавној церемонији прве среде након Дана захвалности. Од 1997. године, паљење украсних свећица постало је традиционални телевизијски пренос који прате милиони људи сваке године на НБЦ телевизији. Церемонија паљења се емитује на крају музичког програма, који се такође преноси уживо. Традиционално, расвету пале градоначелник Њујорка и специјални гости.[1] Процењује се да божићно дрво испред Рокфелер центра сваке године посети око 125 милиона људи.[2]

Божићно дрво испред Рокфелер центра постављено 1987. године, фотографисано 24. децембра за Бадње вече. Норвешка оморика, висока скоро 24 м украшена је са 18.000 лампица.

За божићно дрво углавном се бира норвешка оморика висине између 20 и 30 метара. Традиција постављања божићног стабла датира од 1933. године.[3] Расвета на дрвету постављеном 2. децембра 2020. године није имала публику током церемоније паљења због Ковид-19 пандемије. У посебној телевизијској емисији пуштени су раније снимљени музички прилози а потом је уследио директи преност паљења сијалица на дрвету које ће бити изложено до почетка јануара 2021. године.[4][5]

Избор и декорација уреди

Дрво се традиционално донира Рокфелер центру, који заузврат, након прославе Нове године, донира стабло за производњу дрвене грађе. Менаџер баштенског одељења Рокфелер центра, Давид Мурбах[6] је све до своје смрти 2009. године, самостално бирао дрво у савезној држави Њујорк, околним савезним државама, а неретко и у Отави и Онтариу у Канади.[7]

Одлуку о избору дрвета од 2009. године, доноси Ерик Паузе. Он посећује расадник у неколико америчких држава и тражи најлепше дрво за Рокфелеров центар. Фотографије изабраних стабала се потом стављају на интернет страницу самог Центра. Приликом одабира стабла, води се рачуна о његовој висини, изгледу и могућности да поднесе тешку божићну декорацију.[8]

Када се дрво одабере, уз помоћ подупрених дизалица, врши се његова сеча а потом се организују припреме за транспорт на прилагођеној телескоп приколици. О превозу дрвета до Менхетна брине специјализована компанија „Цхристмас Трее Брооклyн”. На том путовању, стабло је често украшено великим црвеним машнама или другим декоративним мотицима. Иако плато испер Рокфелеровог центра дозвољава висину стабла од 38м, обично се због ужих улица и лепше панораме, бира дрво висине до 30м. Поред стандардних начина за превоз дрвета се кориси и транспортни авион, камион и остала транспортна средства.[9]

Испред Рокфелеровог центра, стабло се подупире помоћу четири жице и челичне шипке која се налази у средини.[10] Потом се око стабла постављају скеле, како би радници могли да окаче око 50.000 разнобојних лед сијалица и осталих украса. На самом врху се налази звезда.[11] Од 2018. године, врх јелке украшава звезда направљена од Сваровски кристала. Њу је дизајнирао реномирани архитекта Даниел Леибескинг.[12] Звезда има 70 крака и три милиона кристала са лед расветним сијалицама које производи компанија Ознуим.[13] Укупна тежина звезданог врха је око 408кг.[14]

Историја уреди

 
Прво дрво у Рокефелер центру, које су подигли грађевински радници 1931. године убрзо након чишћења локације. Ррадници се поред плата постројавају поред дрвета украшеног венцима које су направиле радничке породице.

Историја постављања божићног дрвета испред Рокфелер центра датира из времена изградња, када су радници на бадње вече 1931. године, у време велике депресије, окитили балзамасту јелу од шест метара.[15][16] За украшавање су користили бруснице, венце од папира и неколико лимених конзерви. Две године касније, првих 15 м дрвета било је осветљено, а Центар је, своју нову атракцију, назвао „светиљком за одмор Њујорчана и његових посетилаца“. Велико клизалиште на отвореном, отворено је 1936. године.[2]

Од тада, постављање божићног дрвета постало је годишња традиција.[15] У почетку су радници сами скупљали прилоге за куповину стабла које је било центар многобројних окупљања.

Други светски рат донео је еру коришћења украса са патриотским симболима и бојама, укључујући црвене, беле и плаве украсе за јелку. Године 1942. постављено је три мањих стабала и свако је било украшено у једној од боји заставе. Од 1944 до 1945. дрво није било осветљено, због прописао затамљењу током ратног стања.[2] После рата и неколико сезона без светиљки, коришћено је шест пројектора са ултраљубичастим светлом који су пројектовали 700 флуоресцентних снопова светлости.[2] Годинама је стабло било све више, тако да су од 1950. почеле да се користе скеле за зкрашавањ. До краја деценије, посао украшавања је обављало двадесет људи који су имали девет дана на располагању. Године 1951. телевизијска кућа НБЦ покренула је специјалну емисију поводом завршетка кићења божићног дрвета.[9][17]

Традиција рециклирања стабла започета је 1971. године када је дрво од 20 м, донешено из Ист Монтплеријера из савезне државе Вермон, рециклирано у тридесет врећа малча који је искоришћену за природне стазе у Источном Менхетну. Иако се за превоз дрвета обично користио транспортни камион, године 1998. је стаблон превезено уз помоћ највеће транспортног авиона.[2] Највише постављено дрво било је оно из 1999, када је испред Рокфелер центра постављено стабло висине 30 м.[18]

Након терористичких напада 2001. године, божићно дрво је поново украшеноо украсима црвене, плаве и беле боје.[9] Године 2007. расвета је била зелене боље у циљу посвећености енергетске ефикасности.[19][20]


Дана 16. новембра 2020. године, одрасла женка северне сове, пронађена је дехидрирана и гладна унутар умотаних грана тек испорученог дрвета током његове инсталације. Птицу су открили радници који су смрчу превезли 170 километара од Онеонте у Њујорку до Рокфелер центра. Пернати слепи путник, по имену Рокфелер (Роки), издржао је тродневно путовање и створио велико интересовање јавности и извештавање медија. Одведена је у контролни центар за дивље животиње и негована до потпуне снаге пре него што је пуштена на терен центра за дивље животиње у Саугертиесу у Њујорку.[21]

Емитовање на телевизији уреди

Од 1997. године, церемонија паљења се преноси учиво на програму НБЦ телевизију у ударном вечерњем термину у источној и централној временској зону.[5] У осталим деловима Сједињених Држава, гледаоци гледају репризу преноса или га прате уживо ван прајмтајма (ударни вечерњи термин). Од првог ТВ преноса па до данас, домаћин церемоније је водитељ емисије Тодаy, Ел Рокер Млађи. Њему се 2012. године придружила Гатри Савана и Хода Котб, 2017. године. Водитељском тиму се 2020. године придружио Крејг Мелвин, новинар телевизиј МСНБЦ.[4] До 1997. године, церемонија се преносила искључиво у Њујорку на телевизији WНБЦ. Свећице на Рокфелеровом божићном дрвету се пале око 22 часа по локалном времену.

Подаци о дрвету по годинама уреди

Година Станиште дрвета Врста дрвета Висина Церемонија паљења свећица
1933 Балзамаста јела 50 фт (15 м)[2]
1934 Бабилон (Њујорк) Европска смрча 70 фт (21 м)[22] децембар 20, 1934
1935 Европска смрча 80 фт (24 м)[23]
1936 Морстаун (Њу Џерзи) [24] Европска смрча 70 фт (21 м) Тwин треес wитх неwлy-опенед скатинг ринк
1937 Алламуцхy, Неw Јерсеy [25] Европска смрча 70 фт (21 м) Тwин треес
1938 Европска смрча 70 фт (21 м)[26] децембар 19, 1938 / Тwин треес
1939 град није забележен, Њу Џерзи[25] Европска смрча 75 фт (23 м)[27] децоратед онлy wитх флоодлигхтс анд оне стар
1940 Хајд Парк (Њујорк) [28] Европска смрча 88 фт (27 м)[29]
1941 Европска смрча 83 фт (25 м) Фоур реиндеер феатуред wитх тхе дисплаy[30]
1942 Хунтингтон (Њујорк) [29], Европска смрча 50 фт (15 м) Тхрее треес нот лигхтед, паинтед ред, wхите & блуе[31]
1944 Лонг Ајленд, Њујорк Европска смрча 65 фт (20 м)[32] Унлит синце 1941. Кноwн ас "Тхе Дарк Треес"[33]
1945 Сајосет (Њујорк) Норман спруце 55 фт (17 м)[34] децембар 14, 1945
1946 Сајосет (Њујорк) Европска смрча 75 фт (23 м)[35]
1947 Дир Парк (Њујорк)[29] Европска смрча 65 фт (20 м)[36]
1948 Маунт Киско (Њујорк)[29] Европска смрча 90 фт (27 м)[37] децембар 10, 1948
1949 Јапхенк (Њујорк)[29] Европска смрча 75 фт (23 м)[38] децембар 9, 1949 / Спраy-паинтед wхите[33]
1950 Маунт Киско (Њујорк)[29] Европска смрча 85 фт (26 м)[39]
1951 Лејк Ронконкома (Њујорк)[24] Европска смрча 82 фт (25 м)
1952 Алламуцхy, Неw Јерсеy[25][24][40] Европска смрча 85 фт (26 м) фром Петер Стуyвесант Естате
1953 Морстаун (Њу Џерзи)[29] Европска смрча 75 фт (23 м)[41]
1954 Белвидир (Њу Џерзи)[42] Европска смрча 65 фт (20 м)
1955 Белвидир (Њу Џерзи)[43] Европска смрча 65 фт (20 м)
1956 Вајтфилд (Њу Хемпшир)[44][45] Бела смрча 64 фт (20 м) децембар 6, 1956
1957 Ајланд Понд (Вермонт)[29][46] Бела смрча 67 фт (20 м)
1958 Ист Медисон, Мејн[47] Бела смрча 64 фт (20 м) децембар 11, 1958
1959 Ист Брукфилд (Масачусетс)[48] Европска смрча 70 фт (21 м) децембар 10, 1959
1960 Норт Харфорд, Пенсилванија[49][29] Европска смрча 80 фт (24 м)
1961 Смитстаун (Њујорк)[50] Европска смрча 85 фт (26 м) децембар 7, 1961
1962 Гринвил (Мејн)[51] Бела смрча 67 фт (20 м) децембар 6, 1962
1963 Херли (Њујорк)[24][52] Европска смрча 60 фт (18 м) децембар 12, 1963
1964 Лејк Кармел (Њујорк)[53] Европска смрча 60 фт (18 м) децембар 10, 1964
1965 Деријен (Конектикат)[54] Европска смрча 60 фт (18 м) децембар 9, 1965
1966 Отава, (Канада)[55] Бела смрча 64 фт (20 м)
1967 Ковентри (Вермонт)[56] Балсам фир 65 фт (20 м)
1968 Холенд (Вермонт)[29] Бела смрча 60 фт (18 м)
1969 Саранац Лаке, Неw Yорк[57] Балсам фир 70 фт (21 м) децембар 11, 1969
1970 Ковентри (Вермонт)[29] Бела смрча 60 фт (18 м)
1971 Ист Монтпелијер (Вермонт)[29] Балсам фир 65 фт (20 м)
1972 Олд Бриџ (Њу Џерзи)[29] Европска смрча 65 фт (20 м)
1973 Тенафлај (Њу Џерзи)[29] Европска смрча 65 фт (20 м)
1974 Лихајтон (Пенсилванија)[29] Европска смрча 63 фт (19 м)
1975 Њу Кенан (Конектикат)[29] Балсам фир 59 фт (18 м)
1976 Монтклер (Њу Џерзи)[29] Бела смрча 65 фт (20 м)
1977 Диксфилд (Мејн)[29] Бела смрча 65 фт (20 м)
1978 Мехвех (Њу Џерзи)[58] Европска смрча 75 фт (23 м)
1979 Спринг Вали (Њујорк)[29] Европска смрча 65 фт (20 м)
1980 Мехвех (Њу Џерзи)[59] Европска смрча 70 фт (21 м) децембар 8, 1980
1981 Вест Данвил, Вермонт[29] Бела смрча 65 фт (20 м) децембар 7, 1981
1982 Мехвех (Њу Џерзи)[29] Европска смрча 70 фт (21 м) децембар 6, 1982
1983 Вали Котиџ (Њујорк)[29] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 5, 1983
1984 Фар Хилс (Њу Џерзи)[29] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 3, 1984
1985 Харвејвил (Пенсилванија)[60] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 9, 1985
1986 Нанует (Њујорк)[61] Европска смрча 68 фт (21 м) децембар 1, 1986
1987 Саферн (Њујорк)[29] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 1, 1987
1988 Раритан Товншип (Њу Џерси)[29] Европска смрча 75 фт (23 м)
1989 Монтебело (Њујорк)[62] Европска смрча 70 фт (21 м)
1990 Западни Норвак (Конектикат)[29] Европска смрча 75 фт (23 м)
1991 Саферн (Њујорк)[29] Европска смрча 65 фт (20 м) децембар 3, 1991
1992 Стони Појнт (Њујорк)[63] Европска смрча 65 фт (20 м)
1993 Нанует (Њујорк)[29] Европска смрча 85 фт (26 м)
1994 Риџфилд (Конектикат)[29] Европска смрча 85 фт (26 м) децембар 2, 1994
1995 Мендхам Бороугх, Њу Џерзи [29] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 5, 1995
1996 Арманк (Њујорк)[64] Европска смрча 90 фт (27 м) децембар 3, 1996
1997 Стони Појнт (Њујорк)[29] Европска смрча 70 фт (21 м) децембар 2, 1997
1998 Ричфилд (Охајо)[65] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 2, 1998
1999 Киллингwортх, Цоннецтицут[66] Европска смрча 100 фт (30 м) децембар 1, 1999
2000 Буканан (Њујорк)[67] Европска смрча 80 фт (24 м) новембар 29, 2000
2001 Вејн (Њу Џерзи)[68] Европска смрча 81 фт (25 м) новембар 28, 2001
2002 Блумсбари (Њу Џерзи)[69] Европска смрча 76 фт (23 м) децембар 4, 2002
2003 Манчестер (Конектикат)[70] Европска смрча 79 фт (24 м) децембар 3, 2003
2004 Саферн (Њујорк)[70] Европска смрча 71 фт (22 м) новембар 30, 2004
2005 Вејн (Њу Џерзи)[71] Европска смрча 74 фт (23 м) новембар 30, 2005
2006 Риџфилд (Конектикат)[72] Европска смрча 88 фт (27 м) новембар 29, 2006
2007 Шелтон (Конектикат)[73] Европска смрча 84 фт (26 м) новембар 28, 2007
2008 Хамилтон Товншип (Њу Џерзи)[74] Европска смрча 72 фт (22 м) децембар 3, 2008
2009 Еастон (Конектикат)[75] Европска смрча 76 фт (23 м) децембар 2, 2009
2010 Махопак (Њујорк)[76] Европска смрча 74 фт (23 м) новембар 30, 2010
2011 Мифлинвил (Пенсилванија)[77] Европска смрча 74 фт (23 м) новембар 30, 2011
2012 Флендерс (Њу Џерзи)[78] Европска смрча 80 фт (24 м) новембар 28, 2012
2013 Шелтон (Конектикат)[79] Европска смрча 76 фт (23 м) децембар 4, 2013
2014 Данвил (Пенсилванија)[80] Европска смрча 85 фт (26 м) децембар 3, 2014
2015 Гардинер (Њујорк)[81] Европска смрча 78 фт (24 м) децембар 2, 2015
2016 Онионта (Њујорк)[82] Европска смрча 94 фт (29 м) новембар 30, 2016
2017 Стејт Колиџ (Пенсилванија)[83] Европска смрча 75 фт (23 м) новембар 29, 2017
2018 Wалкил (Њујорк)[84] Европска смрча 72 фт (22 м) новембар 28, 2018
2019 Флорида (Њујорк)[85] Европска смрча 77 фт (23 м) децембар 4, 2019
2020 Онионта (Њујорк)[86] Европска смрча 75 фт (23 м) децембар 2, 2020

Референце уреди

  1. ^ Ламберт, Бруце (5. 12. 2008). „А Цхристмас Трее Тхат Манхаттан'с Цан Лоок Уп То”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 14. 12. 2008. 
  2. ^ а б в г д ђ Сцхулз, Дана (29. 11. 2017). „Тхе Хисторy оф тхе Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее, а НYЦ Холидаy Традитион”. 6сqфт. 
  3. ^ „Трее Фацтс” (ПДФ). Тхе Цхристмас Трее ат Роцкефеллер Центер. 2007. [мртва веза]
  4. ^ а б Хендерсон, Цyднеy (3. 12. 2020). „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее лигхтинг: Доллy Партон, Келлy Цларксон анд Јиммy Фаллон слеигх ит”. УСА Тодаy. Приступљено 5. 12. 2020. 
  5. ^ а б „Тхе Цхристмас Трее Лигхтинг”. Роцкефеллер Центер. 
  6. ^ МцСхане, Ларрy (6. 1. 2010). „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее хунтер Давид Мурбацх диес јуст бефоре Цхристмас”. Тхе Неw Yорк Даилy Неwс. Архивирано из оригинала 2020-10-26. г. 
  7. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее Лигхтинг”. Абоут.цом. Архивирано из оригинала 2011-11-14. г. Приступљено 1. 12. 2007. 
  8. ^ „Хоw Роцкефеллер Центер Цхоосес а Цхристмас Трее Еацх Yеар”. Травел+Леисуре. 10. 11. 2016. 
  9. ^ а б в „Трее Лигхтинг Хисторy”. Роцкефеллер Центер. 
  10. ^ Ин Неw Yорк, а Биг Трее Такес Итс Плаце (видео) — преко YоуТубе. 
  11. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее Лигхтс Уп”. Газерс. 26. 12. 2013. Архивирано из оригинала 28. 12. 2013. г. Приступљено 4. 12. 2013. 
  12. ^ „Даниел Либескинд'с Роцкефеллер Цхристмас трее стар спарклес wитх Сwаровски црyстал спикес”. Дезеен. 16. 11. 2018. 
  13. ^ Суслоw, Пхил (10. 12. 2018). „ЛЕД Лигхтс он Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее топпер”. Озниум ЛЕД Лигхтинг. 
  14. ^ Свацхула, Аманда (2018-11-12). „Лике а Диамонд ин тхе Скy: Тхе Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее Хас а Неw Глоw”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). Приступљено 2018-12-02. 
  15. ^ а б Окрент, Даниел (2003). Греат Фортуне: Тхе Епиц оф Роцкефеллер Центер. Пенгуин Боокс. стр. 188. ИСБН 978-0-14200-177-6. 
  16. ^ „Роцкефеллер Центер Гетс А 70-Фоот Трее”  (ПДФ). Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). 19. 12. 1934. ИССН 0362-4331. Приступљено 11. 11. 2017. 
  17. ^ Роуссел, Цхристине (17. 5. 2006). Тхе Арт оф Роцкефеллер Центер . Неw Yорк: W.W. Нортон & Цомпанy. стр. 102. ИСБН 978-0-39306-082-9. 
  18. ^ Прингле, Степхан (1999-11-29). „Yуле Невер Гуесс Тхе Трее Хеигхт”. Тхе Трее НYЦ. Архивирано из оригинала 22. 01. 2021. г. Приступљено 20. 12. 2020. 
  19. ^ Прингле, Степхан (2007-12-06). „Тхе Трее ис Греенер Тхан Евер”. Тхе Трее НYЦ. Неwсдаy. Архивирано из оригинала 2015-12-06. г. 
  20. ^ „ЛЕДс wилл лигхт уп Роцкефеллер Цхристмас трее”. ЦНН. 2007. Архивирано из оригинала 23. 11. 2007. г. Приступљено 1. 12. 2007. 
  21. ^
  22. ^ „РОЦКЕФЕЛЛЕР ЦЕНТЕР ГЕТС А 70-ФООТ ТРЕЕ; Холидаy Мусицал Програмс то Бе Пресентед ат Хуге Спруце Сет Уп ин Плаза”. Тхе Неw Yорк Тимес. 19. 12. 1934. 
  23. ^ „Биг Трее ин Роцкефеллер Центер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1935-12-19. 
  24. ^ а б в г Цомпан, Луцас (2018-11-05). „Тхе Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее”. Пиццола Неw Yоркер. 
  25. ^ а б в Буффум, Јоанна (2014-12-09). „А Трее Гроwс ин Јерсеy”. Неw Јерсеy Монтхлy. 
  26. ^ „РООСЕВЕЛТ СОУНДС ЦХРИСТМАС ТХЕИЕ; Мессаге то Цхурцх Стрессес Неw Сигнифицанце оф Пеаце анд Гоод-Wилл Еффортс WЕЕК ОФ ПАРТИЕС ОПЕНС Лехман анд Фирст Ладy Wилл Бе Амонг Хостс ат Евентс фор Ундерпривилегед Цхилдрен Мрс. Роосевелт то Бе ат Партy Yуле Сервицес ат Y. W. C. А.”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1938-12-19. 
  27. ^ „75-ФООТ YУЛЕ ТРЕЕ СЕТ УП; Европска смрча Доминатес Плаза ат Роцкефеллер Центер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1939-12-15. 
  28. ^ Цолдирон, Роxанна (28. 11. 2018). „Тхе Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее Тхроугх тхе Yеарс” (1940 пицтуре). Мартха Стеwарт ис. Мередитх Хоме Гроуп. 
  29. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа Армстонг, Нанцy; Леwис, Алеxандра (2008-11-04). Тхе Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее: Тхе Хисторy & Лоре оф тхе Wорлд'с Мост Фамоус Евергреен (Хардцовер). Цидер Милл Пресс. стр. 30,Аппендиx. ИСБН 9781604331202. 
  30. ^ „1941: Тхе Реиндеер Тхат Флеw то Роцкефеллер Центер фор Цхристмас”. Тхе Хатцхинг Цат НYЦ. 2013-12-02. 
  31. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее Лигхтинг”. Баруцх Цоллеге. Тхе Wеиссман Центер фор Интернатионал Бусинесс. 2018. 
  32. ^ „А СУРЕ СИГН ТХАТ ЦХРИСТМАС ИС НЕАР”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1944-12-05. 
  33. ^ а б „Тхе Бест Роцкефеллер Центер Цхристмас Треес ЕВЕР”. Тхе Боwерy Боyс. 2008-12-22. 
  34. ^ „Сноw Аддс Традитионал Тоуцх оф Yулетиде ас Лигхтс Го Он ат Роцкефеллер Плаза Трее”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1945-12-15. 
  35. ^ „ТРЕЕ ИН ЦИТY ХАЛЛ ПАРК; Маyор то Тхроw Лигхт Сwитцх фор Цхристмас Фир”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1946-12-12. 
  36. ^ „Пхоне Wоркерс Дисплаy Цхристмас Гифтс Тхеy Аре Провидинг фор 4,500 Цхилдрен”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1947-12-04. 
  37. ^ „90-ФООТ YУЛЕ ТРЕЕ ПУТ УП ИН 7 ХОУРС; 6,000 Лигхтс то Бригхтен Ит ин Роцкефеллер Плаза -- Тоy Схоw Алсо Опенед”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1948-12-02. 
  38. ^ „7,500 Булбс ат Нигхт, 'Ицy' Цоат бy Даy, Лигхт Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1949-11-29. 
  39. ^ „ГИАНТ ТРЕЕ РИСЕС ТОДАY; Спруце ат Роцкефеллер Центер Ис 85-Фоотер, Wеигхс 10 Тонс (Публисхед 1950)”. 4. 12. 1950 — преко НYТимес.цом. 
  40. ^ „Роцкефеллер Центер'с Yуле Трее Сет Уп ин Роцкефеллер Центер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1952-12-02. 
  41. ^ „ПЛАЗА ТРЕЕ ЛИТ УП; Тхоусандс Аттенд 21ст Аннуал Роцкефеллер Центер Церемонy”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1953-12-12. 
  42. ^ „Роцкефеллер Центер'с 22д Аннуал Цхристмас Трее, а 65-Фоот Спруце, Гоес Инто Плаце ин Теетх оф Хигх Wиндс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 30. 11. 1954. 
  43. ^ Сцхубак, Адам (7. 10. 2019). „Тхис ис Wхат Тхе Роцкефеллер Цхристмас Трее Лоокед Лике Wхен Yоу Wере Борн”. Гоод Хоусекеепинг. Архивирано из оригинала 2020-03-09. г. 
  44. ^ „Трее фор Роцкефеллер Центер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1956-11-12. 
  45. ^ Wоодбурн, Јефф (22. 12. 2010). „Тхе мост фамоус Цхристмас трее ин Н.Х.”. СалмонПресс.цом. Цоöс Цоунтy Демоцрат. Архивирано из оригинала 25. 11. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  46. ^ Хунт, Пат (децембар 2008). „Цхристмас Трее фор Роцкефеллер Центер”. Вермонт'с Нортхланд Јоурнал. 7 (9): 6. 
  47. ^ „Мидтоwн Гетс а 64-Фоот Yуле Трее”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1958-12-02. 
  48. ^ „Yуле Трее 70 Феет Хигх Ис Раисед ат Роцкефеллер Плаза”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1959-12-01. 
  49. ^ „РОЦКЕФЕЛЛЕР ПЛАЗА ГЕТТИНГ ОЛД СПРУЦЕ”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1960-11-26. 
  50. ^ „Роцкефеллер Центер Трее Цхосен”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1961-11-21. 
  51. ^ „Роцкефеллер Центер Гетс 67-Фоот Трее Фор Холидаy Сеасон”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1962-11-27. 
  52. ^ „Цхристмас Треес Сет Уп ин Мидтоwн”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1963-12-03. 
  53. ^ „60‐Фоот Спруце Селецтед Ас Роцкефеллер Центер Трее”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1964-11-11. 
  54. ^ „Цхристмас Трее Пут Уп Ат Роцкефеллер Центер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1965-11-30. 
  55. ^ „Цанада Гивес Yуле Трее То Роцкефеллер Центер”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1966-11-25. 
  56. ^ Харитонофф, L. Ницхолас (1967-11-27). „Санта'с Сериоус Хелпер; Ман ин тхе Неwс Идеа Гуардед Цлоселy”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  57. ^ „Роцкефеллер Центер Гетс 70-Фоот Цхристмас Трее”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1969-12-02. 
  58. ^ Сторер, Сам (17. 11. 1978). „Цхристмас трее гоинг уп тодаy”. Гадсден Тимес. 
  59. ^ „Роцкефеллер Центер Трее Гоес уп ин Неw Yорк Цитy”. WНБЦ. 6. 11. 2015. 
  60. ^ Wиллиамс, Монте (1996-11-11). „Тхе Торсилиерис Деливер тхе Роцкефеллер Трее, Онце Агаин”. Тхе Неw Yорк Тимес (на језику: енглески). ИССН 0362-4331. Приступљено 2020-07-02. 
  61. ^ Фернандез, Маннy (2010-11-30). „Ит'с Но Симпле Маттер Бефоре а Трее Јоинс Роцкефеллер Центер Хисторy”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 12. 11. 2009. 
  62. ^ „70-Фоот Спруце Финдс а Хоме фор тхе Холидаyс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 1989-11-18. Архивирано из оригинала 2017-11-19. г. Приступљено 25. 12. 2016. 
  63. ^ „Роцкефеллер Центер 60тх Цхристмас Трее - 1992”. ЦардЦоw.цом. 
  64. ^ Wиллиамс, Монте. „Тхе Торсилиерис Деливер тхе Роцкефеллер Трее, Онце Агаин”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 3. 12. 2013. 
  65. ^ „Тхе 1998 Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее”. Приступљено 1. 12. 2013. 
  66. ^ „Роцкефеллер Трее Лигхтинг ис Цлосе • 411 НY”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2020. г. Приступљено 11. 12. 2020. 
  67. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее инсталлед”. ЦНН. 12. 11. 2010. Архивирано из оригинала 5. 4. 2012. г. 
  68. ^ „А Верy Специал Цхристмас Трее”. ЦБС Неwс. 29. 11. 2001. Приступљено 27. 11. 2018. 
  69. ^ „76-фоот спруце арривес ин Роцкефеллер Центер фор холидаyс”. Тхе Бостон Глобе. 
  70. ^ а б „НYЦ — Роцкефеллер Цхристмас анд Трее — Неw Yорк Цитy”. Приступљено 12. 11. 2009. 
  71. ^ „Катрина, Рита Кидс Лигхт Роцкефеллер Трее”. Фоx Неwс. 1. 12. 2005. Приступљено 12. 11. 2009. 
  72. ^ „Цоннецтицут Трее Спруцес Уп Роцкефеллер Плаза”. Фоx Неwс. 10. 11. 2006. Приступљено 12. 11. 2009. 
  73. ^ „2007 Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее Фром Схелтон, Цоннецтицут”. Абоут.цом. 9. 11. 2007. Архивирано из оригинала 14. 04. 2014. г. Приступљено 12. 11. 2009. 
  74. ^ „Хамилтон трее хеадед фор Роцкефеллер Центер цаллед 'мирацле'”. Њ.цом. 13. 11. 2008. Приступљено 12. 11. 2009. 
  75. ^ „Цхристмас трее гоинг уп ин НY'с Роцкефеллер Центер”. Ассоциатед Пресс. 12. 11. 2009. Архивирано из оригинала 18. 11. 2009. г. Приступљено 12. 11. 2009. 
  76. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее донатед бy фамилy оф Гроунд Зеро ФДНY ветеран”. Неw Yорк Даилy Неwс. 11. 11. 2010. Архивирано из оригинала 14. 11. 2010. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  77. ^ Кокенес, Цхрис (9. 11. 2011). „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее цут”. ЦНН. Приступљено 27. 11. 2018. 
  78. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее хаилс фром Н.Ј. тхис холидаy сеасон”. Стар-Ледгер. 12. 11. 2012. Архивирано из оригинала 15. 11. 2012. г. 
  79. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас Трее”. Цоурант. Архивирано из оригинала 07. 12. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2010. 
  80. ^ Адамс, Сеан (2014-11-03). „Данвилле-ареа Цхристмас трее wилл бе он дисплаy ат Роцкефеллер Центер”. ПеннЛиве. Приступљено 26. 12. 2014. 
  81. ^ „Роцкефеллер Центер Трее то Арриве ин Неw Yорк Цитy Тхис Wеек”. НБЦ Неw Yорк. 2. 11. 2015. Приступљено 3. 11. 2015. 
  82. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее арривес ин НYЦ”. ЦБС Неwс. 2016-11-16. Приступљено 14. 11. 2016. 
  83. ^ „Роцкефеллер Центер Цхристмас трее wилл цоме фром Стате Цоллеге”. Центре Даилy. 30. 10. 2017. Приступљено 7. 12. 2017. 
  84. ^ „Хомеоwнерс Гиве 2018 Роцк Центер Трее Ласт Хуг Бефоре Цхоп”. НБЦ Неw Yорк. 8. 11. 2018. Приступљено 27. 11. 2018. 
  85. ^ „Хере'с тхе 1ст лоок ат тхе 2019 Роцкефеллер Центер Цхристмас трее”. ТОДАY.цом (на језику: енглески). Приступљено 2019-10-23. 
  86. ^ Паттон, Wимберлy. „Оwл фоунд хитцхинг риде ин Роцкефеллер Цхристмас трее, ресцуед бy кинд-хеартед труцкер”. ЦДЛЛифе. Приступљено 2019-10-23. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Рокфелерово божићно дрво на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Rokfelerovo_božićno_drvo&oldid=27677478”