Роландова желатинозна супстанца
Роландова желатинозна супстанца (лат. субстантиа гелатиноса цорну постериорис медуллае спиналис) је апикални део задњег рога сиве масе кичмене мождине састављен претежно од веома малих нервних ћелија. Њен желатински изглед је последица веома малог садржаја мијелинских нервних влакана.[1]
| Роландова желатинозна супстанца | |
|---|---|
 Роландоова желатинаста супстанца, означена у горњем левом углу. | |
| Детаљи | |
| Идентификатори | |
| Латински | субстантиа гелатиноса цорну постериорис медуллае спиналис |
| МеСХ | Д013376 |
| ТА | А14.1.02.119 |
| ФМА | 74019 |
| Анатомска терминологија | |
Порекло назива
уредиЕпоним — Роландова желатинозна супстанца, назван је по Роланду Луиђију (итал. Луиги Роландо; 1773 — 1831) италијанском анатому и физиологу, који је први описао ову анатомску структуру у кичменој мождини у 19. веку.[2]
Анатомија
уреди
Сиву масу кичмене мождине чине моторни неурони предњих рогова, затим аутономни неурони бочних рогова, и сензитивни неурони зањих рогова. У сивој маси кичмене мождине налази се око 14 милиона неурона и око 97% су интернеурони.[3][4]31. Сцхоенен Ј. Тхе дендритиц организатион оф тхе хуман спинал цорд: Тхе дорсал хорн. Неуросциенце 1982а; 7:2057–87.
Постојање ламинарне организације сиве масе кичмене мождине је у анатомији широко прихваћено. Цитоархитектонску поделу сиве масе кичмене мождине у ламинарно организована једра, 1952. године, направио је шведски анатом Брор Реxтед (1914-2002).[3] Он је сиву масу поделио на десет ламина, које је означио римским бројевима. Реxтедова касификација сиве масе у једра је веома значајна, јер се завршеци путева у кичменој мождини описују у односу на ламине сиве масе.[3][4]
Према наведеној Реxтедова касификација, за ову страницу интересантна је од десет ламина само Ламина II па ћесамо она бити описана у наставку:
Ламина II сиве масе кичмене мождине — одговара подручју желатинозне супстанце (субстантие гелатиносе Роланди). Њу формирају интернеурони чија влакна улазе у састав фасцицулус-а дорсолатералис-а. Споменути интернеурони учествују у трансмисији осећајних сигнала нарочито за бол и температуру. Тачније учествују у њиховој модулацији. У ламини II се налазе две врсте неурона од којих једни луче инхибиторни неуротрансмитер ГАБА.[5][6][7][8][9]
Хистологија
уредиНервне ћелије које су у основи Роландове желатинозне супстанце распоређене су у три зоне:
- Задњу или маргиналну — састављену од великих угаоних или фузиформних ћелија;
- Интермедијерну — састављену од малих фузиформних ћелија;
- Антериору — коју чине ћелија у облику звезда.
Аксони ових ћелија прелазе на бочне и постериорне фуникуле, и тамо претпостављају вертикалан ток. У предњој зони пронађене су и неке Голги ћелије чије кратке аксоне рамифрирају у сивој супстанци.[10]
Функција
уредиЖелатинска супстанца је једна од тачака у кичменој мождини у којима су неурони првог реда спајају са синапсама спиноталамичног тракта.[9]
Неколико пресинаптичних и постсинаптичних, μ и к опиоидних рецептора за бол, налазе се у овим нервним ћелијама; и они могу деловати као циљно место за регулацију болова у дисталним деловима тела.[9]
C влакна завршавају у овом слоју. Према томе, ћелијска тела пронађена у овом региону су део неуронског пута који доводи до осећаја спорог бола, са непрецизном позицијом. Међутим, нека делта влакна (која носе локализовану, брзу сензацију бола) такође имају синапсеју желатинској супстанци, нарочито аксонима који пролазе кроз то подручје да би дошли до самог језгра.[9][11]
Извори
уреди- ^ „Роландо'с гелатиноус субстанце”. www.wхонамедит.цом. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ Роландо'с гелатиноус субстанце http://www.whonamedit.com/synd.cfm/4238.html Десцриптион], Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ а б в Реxед Б. А цyтоарцхитецтониц атлас оф тхе спинал цорд ин тхе цат. Ј Цомп Неурол 1954; 100:297–379.
- ^ а б Сцхеибел МЕ, Сцхеибел АБ. Спинал мотонеуронс, интернеуронс анд Ренсхаw целлс. А Голги студy Арцх Итал Биол 1966б; 104:328–53.
- ^ Лима D, Цоимбра А. А Голги студy оф тхе неуронал популатион оф тхе маргинал зоне (ламина I) оф тхе рат спинал цорд. Ј Цомп Неурол 1986; 244:53–71.
- ^ Рéтхелyи M, Лигхт АР, Перл ЕР. Сyнаптиц ултраструцтуре оф фунцтионаллy анд морпхологицаллy цхарацтеризед неуронс оф тхе суперфициал спинал дорсал хорн оф тхе цат. Ј Неуросциенце. 1989; 9:1846–63.
- ^ Беннетт ГЈ, Абделмоумене M, Хаyасхи ет ал. Спинал цорд лаyер I неуронс wитх аxон цоллатералс тхат генерате лоцал арборс. Браин Рес 1981; 209:421–6.
- ^ Маннен Х, Сугиура Y. Рецонструцтион оф неуронс оф дорсал хорн пропер усинг Голги-стаинед сериал сецтионс. Ј Цомп Неурол 1976; 168:303–12. 36. Романес ГЈ. Тхе мотор цолумнс оф тхе спинал цорд. Прог Браин Рес 1964; 11:93–116.
- ^ а б в г Баба Х, Схимоји К, Yосхимура M (1. 2. 2000). „Норепинепхрине фацилитатес инхибиторy трансмиссион ин субстантиа гелатиноса оф адулт рат спинал цорд (парт 1): еффецтс он аxон терминалс оф ГАБАергиц анд глyцинергиц неуронс”. Анестхесиологy. 92 (2): 473—84. ПМИД 10691235. дои:10.1097/00000542-200002000-00030.
- ^ С. РАМОН Y ЦАЈАЛ, Хистологие ду Сyстеме Нервеуx де л'Хомме ет дес Вертдбрдс (L. АЗОУЛАY, транслатион оф тхе Спанисх Едитион; Цонсејо Супериор де Инвестигационес Циентифицас, Институто Рам6н y Цајал, Мадрид 1952}, вол. 1.
- ^ „СпрингерЛинк - Јоурнал Артицле”.[мртва веза]
Литература
уреди- Хакија Бечулић, Расим Скоморац, Алдин Јусић, Фахрудин Алић, Анес Машовић, Алма Мекић-Абазовић, Основи клиничке анатомије централног нервног система – Кичмена мождина (Медулла спиналис) Билтен Љекарске коморе, Аугуст 2017. број 24.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
