Санитација се односи на јавноздравствене услове повезане са чистом питком водом и адекватним третманом и одлагањем људских излучевина и канализације.[1] Спречавање људског контакта с изметом део је санитарне заштите, као и прање руку сапуном. Санитарни системи имају за циљ да заштите здравље људи пружајући чисто окружење које ће зауставити преношење болести, нарочито фекално-оралним путем.[2] На пример, дијареја, главни узрок неухрањености и заосталог раста код деце, може се смањити санитацијом.[3] Постоје многе друге болести које се лако преносе у заједницама које имају низак ниво санитације, као што су аскаријаза (тип инфекције цревним глистама или хелминтијаза), колера, хепатитис, полио, шистозомијаза, трахома, и низ других.

Систем санације: прикупљање, транспорт, обрада, одлагање или поновна употреба.

Постоји низ санитарних технологија и приступа. Неки примери су потпуна комунална санитација, санитација базирана на контејнерима, еколошка санитација, ургентна санитација, теренска санитација и одржива санитација. Санитарни систем обухвата прихватање, складиштење, транспорт, третман и одлагање или поновну употребу људских излучевина и отпадних вода.[4] Активности поновне употребе унутар система санитације могу се усредсредити на нутријенте, воду, енергију или органске материје садржане у излучевинама и отпадним водама. То се назива „санитарним ланцом вредности” или „санитарном економијом”.[5][6]

Неколико санитарних „нивоа” се користи за поређење степена санитарних услуга унутар појединих земаља или широм земаља.[7] Санитациона лествица која је дефиниса Заједничким програмом надгледања за 2016. годину почиње од отворене дефекације и креће се навише користећи изразе „непобољшани”, „ограничени”, „основни”, при чему је највиши ниво „безбедно управљан”.[7] Ово се посебно односи на земље у развоју.

Људско право на воду и санитацију признала је Генерална скупштина Организације уједињених нација 2010. године. Санитација је глобални развојни приоритет и предмет Циља 6 одрживог развоја.[8] Процена ЈМП-а за 2017. годину наводи да 4,5 милијарди људи тренутно нема безбедно управљање санитацијом.[8] Недостатак приступа санитацији утиче не само на јавно здравље, већ и на људско достојанство и личну сигурност.

Дефиниција уреди

Анимирани видео који наглашава важност санитарне заштите (овде са фокусом на тоалетее) за јавно здравље у земљама у развоју

Светска здравствена организација дефинише термин „санитација” на следећи начин:

„Санитација се генерално односи на пружање постројења и услуга за безбедно одлагање људске мокраће и измета. Реч санитација се такође односи на одржавање хигијенских услова, кроз услуге као што су прикупљање смећа и одлагање отпадних вода”[9]

Санација укључује све четири од ових ставки инжењерске инфраструктуре (иако је често само прва снажно повезана с појмом „санитарне заштите”): системи за менаџмент фекалија, системи за менаџмент отпадних вода (овдје су укључена постројења за пречишћавање отпадних вода), системи за управљање чврстим отпадом, системи одводњавања кишнице, који се називају и падавинским одводом.

Постоје неке варијације у употреби термина „санитација” међу разним земаљама. На пример, промоцију хигијене неки виде као саставни део санитације. Из тог разлога, Саветодавно веће за снабдевање водом и санитацију дефинише санитацију као „сакупљање, транспорт, третман и одлагање или поновну употребу људских излучевина, кућних отпадних вода и чврстог отпада, и припадајућа промоција хигијене”.[10]

Упркос чињеници да санитација укључује пречишћавање отпадних вода, та два термина се често користе упоредо као „санитација и управљање отпадним водама”.

Сврха уреди

Свеукупна сврха санитације је да се обезбеди здрава животну средину за све, заштитите природни ресурси (као што су површинске воде, подземне воде, тло) и обезбедити сигурност, безбедност и достојанство људима када они врше дефекацију или мокрење.

Људско право на воду и санитацију признала је Генерална скупштина Организације уједињених нација (УН) 2010. године.[11][12][13] То је препознато у међународном праву кроз уговоре о људским правима, декларације и друге стандарде. Оно је изведена из људског права на адекватан животни стандард.[14]

Ефикасни санитарни системи пружају препреке између излучевина и људи на такав начин да се прекида циклус преноса болести (на пример у случају фекално преносивих болести).[15] Овај аспект је визуализован Ф-дијаграмом где сви главни путеви преношења фекално-оралних болести почињу словом Ф: енгл. feces, fingers, flies, fields, fluids, food (са значењем: измет, прсти, муве, поља, флуиди, храна).[16]

Учинак санитације у односу на друге методе уреди

 
Санитација , дезинфекција и стерилизација (са лева на десно)

Референце уреди

  1. ^ „санитатион | Дефинитион оф санитатион ин Енглисх бy Оxфорд Дицтионариес”. Оxфорд Дицтионариес | Енглисх. Архивирано из оригинала 17. 11. 2017. г. Приступљено 17. 11. 2017. 
  2. ^ СуСанА (2008). Тоwардс море сустаинабле санитатион солутионс . Сустаинабле Санитатион Аллианце (СуСанА)
  3. ^ „Диаррхоеал дисеасе”. Wорлд Хеалтх Организатион (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2017. 
  4. ^ Гатес Фоундатион (2010). „Wатер Санитатион Хyгиене Фацт Схеет 2010” (ПДФ). Гатес Фоундатион. 
  5. ^ Паранипе, Нитин (19. 9. 2017). „Тхе рисе оф тхе санитатион ецономy: хоw бусинесс цан хелп солве а глобал црисис”. Тхомпсон Реутерс Фоундатион Неwс. Приступљено 13. 11. 2017. 
  6. ^ Интродуцинг тхе Санитатион Ецономy (ПДФ). Тоилет Боард Цоалитион. 2017. 
  7. ^ а б „Санитатион | ЈМП”. wасхдата.орг (на језику: енглески). Приступљено 17. 11. 2017. 
  8. ^ а б WХО анд УНИЦЕФ (2017) Прогресс он Дринкинг Wатер, Санитатион анд Хyгиене: 2017 Упдате анд СДГ Баселинес. Генева: Wорлд Хеалтх Организатион (WХО) анд тхе Унитед Натионс Цхилдрен’с Фунд (УНИЦЕФ), 2017
  9. ^ „Санитатион”. Хеалтх топицс. Wорлд Хеалтх Организатион. 
  10. ^ Еванс, Б., ван дер Воорден, C., Пеал, А. (2009). Публиц Фундинг фор Санитатион - Тхе манy фацес оф санитатион субсидиес. Wатер Супплy анд Санитатион Цоллаборативе Цоунцил (WССЦЦ), Генева, Сwитзерланд, п. 35
  11. ^ „Генерал Ассемблy” (ПДФ). Приступљено 25. 11. 2019. 
  12. ^ Хуман Ригхтс Цоунцил ресолутион 15/9, Хуман ригхтс анд аццесс то сафе дринкинг wатер анд санитатион, (6 Оцтобер 2010), аваилабле фром http://www.right2water.eu/sites/water/files/UNHRC%20Resolution%2015-9.pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (17. мај 2017)
  13. ^ „Тхе хуман ригхтс то сафе дринкинг wатер анд санитатион”. Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 08. 2017. г. Приступљено 25. 11. 2019. 
  14. ^ Ригхт то wатер анд санитатион дериве фром тхе ригхт то ан адеqуате стандард оф ливинг. http://www.ohchr.org/EN/NewsEvents/Pages/DisplayNews.aspx?NewsID=10403&LangID=E
  15. ^ Тхор Аxел Стенстрöм (2005) Бреакинг тхе санитатион барриерс; WХО Гуиделинес фор еxцрета усе ас а баселине фор енвиронментал хеалтх Архивирано на сајту Wayback Machine (22. новембар 2008), Ецосан Цонференце, Дурбан, Соутх Африца
  16. ^ Цонант, Јефф (2005). Санитатион анд Цлеанлинесс фор а Хеалтхy Енвиронмент (ПДФ). Беркелеy, Цалифорниа, УСА: Тхе Хеспериан Фоундатион ин цоллаборатион wитх тхе Унитед Натионс Девелопмент Программе (УНДП), Сида. стр. 6. Архивирано из оригинала (ПДФ) 21. 10. 2014. г. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди