Сефкеринска бара

Сефкеринска бара настала је 1970. године, услед прекомерног изливања Тамиша. Са једне стране баре граничи је насип који је дужине 1 километар, а са друге стране граничи се са шумом. Бара се сваке године обнавља тако што се тамис излива. Шума је засађена 1990. године. У шуми је засађен јаблан. Данас пречник дебала је најмање 1 метар, висина дрвећа је у просеку 20 метара. Површина баре је 7,5 хектара. Највеће дубина у бари су мало више од 1 метра. Насип је висине 8 метара.

Историја

уреди

Историја која прати Сефкеринску бару је да некада није постојао насип и да бара није имала границе. Приликом високог нивоа Тамиша долазило је до изливања и вода је долазила мештанима до кућа и угрожавала им је домове. Тада би бара била пет пута већа него што је данас.

Околина баре

уреди

Околина баре је веома живописна, поседује веома разнолике биљне и животњске врсте. Насип је пун разних лековитих трава и коренова. Крај баре се налази дуг ред жалосних врба, и багренца који отезавају прилаз бари. Са друге стране баре је шума која је веома мрачна када пролиста. Шума заузма 200 хектара.

Станиште

уреди

Бара са својом оклином је станисте за разнолике животињске врсте. Станисте је за неке специфичне птице које се не могу видети стално и на сваком месту. Бара са околином броји око 150 различитих животињских врсти, почев од ситних инсеката до птица па до животиња. Бара је станиште једне од ређих птица а то је црна рода, и орао белорепан.[1]

Црна Рода је позната барска и мочварска птица, не воли да буде у близини човека. Храни се рибом, жабама и змијама. Занимљивост за њих је да кад нађу свог пара са њим живе до краја свог животног века. За годину дана су стању да изведу 2 до 3 младунца. Орао белорепан је специфична птица по својој величини распона крила, у просеку распон крила му је од 2,0 да 2,4 метра. Храни се рибом. У сефкеринском подручју су запажена само два орла белорепана. То говори о томе колико су ретки.

Животиње које насељавју

уреди

Животиње које насељавају бару су. У шуми станују, орлови, кобчеви, дивљи голубови, вране, славуји. Специфично је то да у шуми има чак и шакала, дивљих свиња, срна.

У води живе животиње које се могу прилагодити на мали водени притисак, и јако топле воде као сто је ова бара током лета. Највисе од риба има: Америчких сомића или познатијих као цверглан, затим штука бабушака, белих риба, црвеноперки, караша. У води се налазе разнолике траве и алге и локвањи, које дају лепоту бари. Поред тога у води на дну се налази много рачића, шкољки, пужева и разних ларви инсеката.

Референце

уреди
  1. ^ Марија Бренан, Екологија и заштита биља и животиња