Секвенца нуклеинских киселина

Секвенца или примарна структура нуклеинске киселине је композиција атома који сачињавају нуклеинску киселину и хемијских веза које повезују те атоме. Нуклеинске киселине, као што су ДНК и РНК, су неразгранати полимери, те је ова спецификција еквивалентна са навођењем секвенце нуклеотида који сачињавају молекул. Секвенца се пише као низ слова која означавају реалне или хипотетичне нуклеинске киселине. По конвенцији, примарна структура ДНК или РНК молекула се пише од 5' краја ка 3' крају.[1][2]

Серија кодона у делу иРНК молекула. Сваки кодон се састоји од три нуклеотида и обично представља једну аминокиселину.

Биолошка ДНК секвенца садржи информацију која усмерава функције живих бића. У том контексту се користи термин генетичка секвенца. Секвенце могу да се читају из биолошког сировог материјала применом метода за секвенцирање ДНК.

Нуклеинске киселине такође поседују секундарну и терцијарну структуру.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Доналд Воет; Јудитх Г. Воет (2005). Биоцхемистрy (3 изд.). Wилеy. ИСБН 9780471193500. 
  2. ^ Бруце Албертс; Алеxандер Јохнсон; Јулиан Леwис; Мартин Рафф; Кеитх Робертс; Петер Wалтер (2002). Молецулар Биологy оф тхе Целл. Неw Yорк: Гарлард Сциенце. ISBN 0815332181. 

Спољашње везе уреди