Википедија

Селус

Резерват животиња Селус је једно од највећих заштићених подручја за животиње на свету и највеће у Африци; налази се у јужној Танзанији и има површину од 44.800 км², а заједно са околним подручјем 54.600 км². Резерват је назван по Фредерику Селусу, славном ловцу и раном конзерватору дивљине који је погинуо у Бехо Беху, унутар резервата, 1917. године, за време Првог светског рата.[3]

Резерват животиња Селус
ИУЦН категорија IV (станиште)
Слонови у Селус резервату
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Резерват животиња Селус
Мап схоwинг тхе лоцатион оф Резерват животиња Селус
ЛокацијаТанзанија
Координате9° 0′ С 37° 24′ Е / 9.000° Ј; 37.400° И / -9.000; 37.400
Површина54,600 км2 (21,081 сq ми)
Основан1922
ТипПриродни
Критеријумиix, x
Означен1982 (6. секција), модификовано 2012, угрожен према подацима из 2014.
Референца бр.199bis
ДржаваТанзанија
РегионАфрика, 2014.[1][2]
Карта националних паркова Танзаније на којој се Селус истиче својом величином
Река Руфији у Селусу

Немачки управник Херман фон Визман је подручје Селус прогласио заштићеним подручјем још 1896. године, а постало је ловачким резерватом 1905. године. Резерват Селус је 1982. године уписан на Унесков попис места светске баштине у Африци као „големо подручје дивљине које је готово нетакнуто људским деловањем”.

Најзнаменитији делови резервата су ушће реке Руфији која се улива у Индијски океан насупрот острва Мафија, али и кланац Стиглер који је дубок 100 и широк 100 метара. Већина парка је прекривена типичном акацијском саваном, уз влажна подручја и велике Миобо (Brachystegia) шуме. Неке од типичних животиња у овом подручју су: црни носорог (око 300-400 примерака), афрички слон (31.735 1994. године, највећа популација у Африци), афрички дивљи пас (1.300, јако угрожен), жирафа (2.200), водени коњ (око 27.000 - највећа популација у Африци), крокодил, леопард, гепард, жирафа, афрички биво (138.000, највећа популација у Африци), 350 врста птица и много других животиња.

У резервату не постоје трајна људска насеља и није дозвољена градња, а сваки улазак људи строго контролише Танзанијско министарство природних ресурса и туризма. Већина резервата је ловачко подручје у којем делује неколико приватних ловачких агенција које имају концесију на одређено подручје[4]. Међутим, једно велико подручје на северу, уз реку Руфију, је резервирано само за фотографски сафари. У овом подручју уз реку и њена језера, налазе се бројни кампови и бунгалови, а већина туриста и ловаца пристиже лошим аутомобилским путом или приватним ваздухопловима из Дар ес Салама. Иако је број дивљих животиња у разервату велик, њихова густина је мања него у северним заштићеним подручјима Танзаније[5].

Раширен криволов је изазвао драматичан пад дивљих популација, посебно слонова и носорога чији бројеви су пали за готово 90 посто од 1982. године, када је место уписано на попис светске баштине, због чега је 2014. године уписан на попис угрожених места светске баштине[6]

Историја уреди

Овај регион је први пут проглашен заштићеним подручјем 1896. године од стране немачког гувернера Тангањике Хермана фон Визмана, а 1905. године постаје ловни резерват.

Од 2005. године заштићено подручје се сматра јединицом за очување лавова.[7]

Одобрена је промена граница како би се омогућило коришћење налазишта уранијума. Одобрење за промену границе дао је УНЕСЦО, и то су озбиљно критиковали еколози и организације као што су Уранимумска мрежа[8] и Спасавање прашуме.[9]

Председник Танзаније Џон Магуфули дао је одобрење за изградњу нове хидроелектране Стиглерова клисура од 2.115 МW преко реке Руфиџи.[10] Ова електрана ће резултирати са додатних 2.100 мегавата електричне енергије, што ће више него утростручити инсталирани капацитет хидроелектрана Танзаније од 562 мегавата.[11] Пројекат је почео 26. јула 2019. и требало би да буде завршен до 2022. Међународна унија за заштиту природе (ИУЦН) критиковала је Владу Танзаније, јер није размотрила последице плављења од скоро 1.000 км2 на људе и биодиверзитет резервата. Хиљаде људи зависе од реке за риболов и пољопривреду.[12] Делови Селуса могу се сматрати нетакнутом дивљином. Немци никада нису мапирали поплавну равницу Руфији, а 1917. године, експедиција коју је предводио поручник Е. Вилијам Бовил описала је то подручје као „ненасељиво“.[13]

Опис уреди

 
Локација унутар Танзанија

Већи део резервата је издвојен за лов дивљачи кроз бројне приватне концесије за лов, али је северни део парка уз реку Руфији намењен је као фотографска зона и представља популарну туристичку дестинацију. Постоји неколико висококвалитетних ложа и кампова који се углавном налазе дуж речних и језерских система на овом подручју. Доста тешак друмски приступ је разлог што већина посетилаца долази малим авионима из Дар ес Салама, иако је могућ и приступ возом.

Интересантна места у парку су река Руфији, која се улива у Индијски океан насупрот острва Мафија и клисура Стиглер, која је кањон дубине 100 метара и ширине 100 метара. Станишта укључују травњаке, типичну акацијску саване, мочваре и простране Миомбо шуме. Иако су укупне популације дивљих животиња високе,[14] резерват је велик и густине животиња су ниже него у чешће посећиваном северном туристичком кругу Танзаније.[15] У Селусу су дозвољени пешачки сафарији. Путовања бродом по Руфији су популарна активност.

Дозвољена је промена границе како би се омогућило коришћење уранијумових лежишта. Одобрење за промену граница је дао УНЕСЦО а озбиљно су то критиковали еколошке и друге организације, нпр. Уранијумска мрежа[16] и Спасавање прашума.[17]

Године 1976, резерват за дивљач Селус садржао је око 109.000 слонова, и био је у том погледу највећи на свету.[18] До 2013, број је пао на око 13.000 - укључујући пад од 66% од 2009. до 2013.[19] Извори криве корумпиране политичаре, званичнике и бизнисмене који помажу криволовцима.[18][19][20]

Галерија уреди

  •  
    Фотографија резервата из ваздуха
  •  
    Жирафе и гну у Селусу
  •  
    Слонови
  •  
    Животиње Селуса
  •  
    Пчеларица
  •  
    Селус
  •  
    Туристи посматрају лавове у Селусу
  •  
    Језеро

Референце уреди

  1. ^ „Селоус Гаме Ресерве”. УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-05. 
  2. ^ „Елепхантс цоулд дисаппеар фром Танзаниа Wорлд Херитаге сите wитхин сиx yеарс”. WWФ (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-05. 
  3. ^ Ролф Балдус, Wилд Хеарт оф Африца - Тхе Селоус Гаме Ресерве ин Танзаниа Преузето 7. 11. 2011.
  4. ^ Танзаниа Мултипарк Еxцурсионс Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2009) Preuzeto 7. 11. 2011.
  5. ^ Rezervat Selous
  6. ^ „Poaching puts Tanzania’s Selous Game Reserve on List of World Heritage in Danger”. UNESCO. Приступљено 30. 7. 2015. 
  7. ^ IUCN Cat Specialist Group (2006). Conservation Strategy for the Lion Panthera leo in Eastern and Southern Africa. Pretoria, South Africa: IUCN. 
  8. ^ „Press Release Re: World Heritage Comittee [sic] Decision on Selous Game Reserve Boundary Changes”. Архивирано из оригинала 2016-08-03. г. Приступљено 2012-08-15. 
  9. ^ „UNESCO sacrifices wildlife preserve for uranium mine”. Rainforest Rescue. Приступљено 2021-01-26. 
  10. ^ „Tanzania to Construct Hydropower Plant on National Reserve”. Voice of America. 26. 7. 2019. 
  11. ^ „Tanzania launches Rufiji power plant”. The EastAfrican. 26. 7. 2019. 
  12. ^ Fair, James (јул 2019). „African reserve threatened by dam”. BBC Wildlife. стр. 51. 
  13. ^ Geographical Journal Volume 50 Issue 4 (October 1917) Pp. 277-283.
  14. ^ „Selous Game Reserve” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 1. 2009. г. Приступљено 18. 1. 2011. 
  15. ^ Baldus, Rolf D. (2009). Wild Heart of Africa. The Selous Game Reserve in Tanzania. Johannesburg: Rowland Ward Publications. ISBN 978-0-9802626-7-4. 
  16. ^ „Mkuju River uranium Project”. 
  17. ^ „UNESCO sacrifices wildlife preserve for uranium mine”. 
  18. ^ а б Vera, Varun and Ewing, Thomas (April 2014) Ivory's Curse Born Free USA and C4ADS, Retrieved 16 May 2014
  19. ^ а б Schiffman, Richard (17 May 2014) "Ivory feeds Africa's wars" The New Scientist, Volume 222, No 2969, page 10, also available on the Internet [1] but may need a subscription
  20. ^ Fletcher, Martin (16 May 2014) Haul of shame The Daily Mail, Retrieved 16 May 2014

Literaturа уреди

Spoljašnje veze уреди

 
Selus na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Selus&oldid=27675584”