Senica vuga
Сеница вуга (лат. Remiz pendulinus) је птица селица из реда певачица (Пассериформес). Назив потиче од пољске речи за сеницу вугу ремиз и латинске речи – пендулус која означава нешто што виси, описујући гнездо ове врсте. Насељава тршћаке различитих водених станишта.
| Сеница вуга | |
|---|---|
.jpg)
| |
| Сеница вуга | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | Р. пендулинус
|
| Биномно име | |
| Ремиз пендулинус | |
| |
| Распрострањеност сенице вуге: станарица лети зими
| |
| Синоними | |
| |
Опис уреди
Мала птица, чија је дужина тела 10-12цм. Одрасла птица по бојама личи на мужјака русог сврачка (лат. Lanius collurio). Има оштро ушиљен кљун, црну „маску” преко ока, светло сиву главу и црвеносмеђе перје на леђима. Мужјак има ширу маску на очима и тамнија црвеносмеђа леђа од женке, што се примећује када се пар посматра заједно. Пеге на грудима су више изражене код мужјака, него код женке. Младе јединке су знатно светлије, маска на очима је сивосмеђа, слабије приметна и није црна. Лет је лаган и помало еластичан. Спретно се пење по веома танким гранама и слободно виси наглавачке.[2]
Биологија уреди
Сеница вуга је смештена у засебну породицу (Ремизидае), а један од разлога је њена специфична биологија гнежђења која је другачија у односу на друге врсте сеница код нас. Гнезди се у листопадном дрвећу уз рубове река и језера, као и у младицама обраслих мочвара. Гнезда прави на танким, висећим гранама врбе, брезе, јове и других дрвенастих врста. Неколико гнезда може бити једно уз друго, али није права колонијална гнездарица. Врста је полигамна. У току једне гнездеће сезоне исти мужјак може изградити више гнезда и имати до 7 женки. Гнездо је кесастог облика, добро је причвршћено за крај танке висеће гране, затворено је и има мали улаз при врху. Споља је светло и пахуљасто због уплетених длачица врбе, рогоза и осталог биља. Полаже 6-8 јаја, а период инкубације траје 13-14 дана. На јајима лежи само један родитељ, никада оба. Храни се ситним бескичмењацима, посебно ларвама инсеката и пауцима, као и семењем барске вегетације, првенствено трске.[3][1]
Распрострањеност и станиште уреди
Насељава централну, источну и јужну Европу, као и делове централне Азије, Блиског Истока и Мале Азије. Углавном је селица, а птице зимују на Медитерану и на Блиском истоку. Насељава ободе плавних шума или тршћаке са дрвећем и грмљем у приобаљу равничарских река, бара, мочвара, мртваја, језера или канала. Процењује се да европска популација броји 219,000-443,000 парова, што чини око 65% глобалне популације. Према ИУЦН-у, тренутна популација је у порасту и врста се налази у категорији „најмања брига” (ЛЦ).[4]
Сеница вуга у Србији уреди
У прошлости је сматрана честом и релативно бројном врстом водоплавних и ритских шума широм Србије. Од почетка 20. века је позната као зимовалица у Војводини, а почетком 21. века се гнезди у свим регионима Србије. Орнитолози процењују да је тренутна популација сенице вуге у Србији стабилна и да има 4.950 – 7.100 гнездећих парова. Око 70% националне популације се налази у Војводини. Гнезди се дуж различитих водених станишта обраслих високим жбуњем, тршћацима и појединачним стаблима врба и топола у приобалној зони, на којима гради своја висећа гнезда. Углавном је селица, док се зими у малом броју задржава око водених станишта , посебно у тршћацима. Већи број парова се гнезди на рибњаку код Бача, уз Јегричку и око Русанде. У Специјалном резервату природе „Засавица” је регистрована 161 територија ове врсте (певајући мужјак, парови и активна гнезда). Јужно од Саве и Дунава је присутна углавном у долини Велике Мораве и долинама њених притока.[5][6][7]
.jpg)
Извори уреди
- ^ а б БирдЛифе Интернатионал (2013). „Remiz pendulinus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Collins bird guide 2nd edition
- ^ Birds abandon eggs for swingers lifestyle - Livescience
- ^ „Senica vuga - BioRas”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Приступљено 17. 10. 2018.
- ^ Шћибан, М. (2017): Атлас птица гнездарица Засавице. Покрет горана Сремске Митровице, Сремска Митровица
- ^ Пузовић, С., Радишић, Д., Ружић, М., Рајковић, Д., Радаковић, М., Пантовић, У., Јанковић, М., Стојнић, Н., Шћибан, М., Туцаков, М., Гергељ, Ј., Секулић, Г., Агоштон, А., & Раковић, М. 2015. Птице Србије: процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013. Друштво за заштиту и проучавање птица Србије и Природно-математички факултет, Департман за биологију и екологију, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
- ^ Шћибан, М., Рајковић, Д., Радишић, Д., Васић, В. и Пантовић, У. (2015):Птице Србије - критички списак врста. Покрајински завод за заштиту природе и Друштво за заштиту и проучавање птица Србије, Нови Сад.
