Википедија

Сераду

Сераду је пространи тропско савански екорегион Бразила, посебно у државама Гојас, Мато Гросо до Сул, Мато Гросо, Токантинс, Минас Жераис и Савезни округ. Сржна подручја биома Серада су висоравни у центру Бразила. Главне типови станишта Серадуа укључују: шумску савану, жбунасту савана, савански парк и травнато-шумску савану. Такође су обухваћена подручја мочварне саване и галеријске шуме.[2] Као други по величини тип бразилског станишта, након Амазонске прашуме, Сераду представља читавих 21 проценат копнене површине земље (сежући у Парагвај и Боливију).[3]

Вегетација на североистоку Минас Жераис, Бразил.
Мапа екорегије Серадо као што је назначено у подацима Светске фондације за природу.
Екологија
ЦарствоНеотропско
БиомТропски и суптропски травњаци, саване и шикаре
Границе
Списак
Географија
Подручје1.910.037 км2 (737.469 сq ми)
ЗемљеБразил, Боливија и Парагвај
Конзервација
Конзервациони статусРањива
Глобал 200Сераду шуме и саване
Заштићено433.581 км² (23%)[1]

Први детаљни преглед Бразилског серада пружио је дански ботаничар Еугениус Варминг (1892) у књизи Лагоа Санта,[4] у којој описује главне карактеристике вегетације серадуа у држави Минас Жераис.[5]

Од тада огромне количине истраживања су доказале да је Серадо један од најбогатијих региона од свих тропских савана и да поседује висок ниво ендемизма. Карактерисан је огромним распоном биљног и животињског биодиверзитета. Светска фондација за природу га је назвала биолошки најбогатијом саваном на свету, са око 10.000 биљних врста и 10 ендемских врста птица.[3] У Сераду обитава скоро 200 врста сисара, мада је само 14 ендемско.[3]

Клима уреди

Клима у Сераду је типична за влажније саванске регионе у свету, са полувлажном тропском климом. Сераду је ограничен на две доминантне сезоне током године, влажна и сува. Годишње температуре за Сераду су у просеку између 22 и 27 °C, а просечне падавине између 800-2000 mm за преко 90% подручја.[6] Овај екорегион има веома јаку сушну сезону током јужне зиме (приближно април-септембар).[6]

Флора уреди

 
Поља цвећа у цвату током пролећа, Шапада дос Видерос, Гојас, Бразил

Сераду се одликује јединственим типовима вегетације.[6] Састоји се од променљивог мозаика станишта, са самим серадом налик савани на добро дренираним површинама између трака галеријске шуме (затворене високе шуме са крошњама) које се јављају дуж потока.[7][6]] Између сераде и галеријске шуме налази се област вегетације позната као влажни кампо са јасно израженим границама на узбрдици и низбрдици где је раст дрвећа инхибиран услед великих сезонских флуктуација у подземним водама.[6][7]

Део саване Сераду је хетероген у погледу покривености крошњама. Гудланд (1971)[8] је поделио Сераду у четири категорије у распону од најмањег до највећег покривача крошњи: кампо сујо (зељасти слој са повременим малим стаблима око 3 м висине), кампо сераду (нешто већа густина дрвећа висине око 4 м у просеку), сераду сенсу стрикто (вегетација налик воћњаку са дрвећем високим око 6 м) и сераду (покривеност крошње близу 50% са општом висином од 9 м).[8]

Вероватно око 800 врста дрвећа се налази у Сераду.[6] Међу најразноврснијим породицама дрвећа у Сераду су Легуминосае (153 спп.), Малпигхиацеае (46), Мyртацеае (43), Меластоматацеае (32), и Рубиацеае (30).[9] Већим делом у Сераду доминирају Воцхyсиацеае (23 врсте у Сераду) због обиља три врсте у роду Qуалеа.[6] Зељасти слој обично достиже око 60 цм висине и састављен је углавном од Поацеае, Цyперацеае, Легуминосае, Цомпоситае, Мyртацеае и Рубиацеае.[6] Велики део вегетације у галеријским шумама је сличан оближњој прашуми; међутим, постоје неке ендемске врсте које се налазе само у галеријским шумама Серада.[6]

Сматра се да су плодност земљишта, режим пожара и хидрологија најутицајнији у одређивању вегетације Серада. Сераду земљиште је увек добро дренирано и већина је оксисол са ниским пХ и ниским садржајем калцијума и магнезијума.[6][10] Утврђено је да је количина калијума, азота и фосфора у позитивној корелацији са базалном површином стабала у Сераду стаништима.[11] Као и у другим травњацима и саванама, ватра је важна у одржавању и обликовању Сераду пејзажа; многе биљке у Сераду су прилагођене ватри, показујући својства попут дебеле плутене коре да би издржале топлоту.[6]

Сматра се да је Сераду вегетација древна, протеже се можда чак у прототипском облику од периода креде, пре него што су се Африка и Јужна Америка одвојиле.[12] Динамична експанзија и контракција између сераде и амазонске прашуме се вероватно дешавала историјски, са серадским ширењем током глацијалних периода као што је плеистоцен.[13] Ови процеси и резултирајућа фрагментација у више рефугија вероватно су допринели великом богатству врста у Сераду и амазонским прашумама.[6]

Фауна уреди

 
Врста жаба Пхyсалаемус наттерери (приказана са задње стране) налази се на отвореном сераду, али не и у суседним галеријским шумама[14]

Сераду има велики диверзитет кичмењака, са 150 врста водоземаца, 120 врста гмизаваца, 837 врста птица и 161 врста сисара.[15] Генерално се сматра да је разноврсност гуштера релативно ниска у Сераду подручју у поређењу са другим областима као што су катинга или равничарске прашуме,[16] иако је једна недавна студија открила 57 врста у једној области Серада са великом разноврсношћу изазваном доступношћу отвореног станишта.[17] Амеива амеива је међу највећим гуштерима пронађеним у Сераду и најважнији је предатор гуштера где се налази у Сераду.[16] Постоји релативно велика разноликост змија у Сераду (22–61 врста, у зависности од локације), а Цолубридае је најбогатија породица.[18] Отворена природа вегетације ове области највероватније доприноси великој разноврсности змија.[18] Информације о водоземцима Серада су изузетно ограничене, иако Сераду вероватно има јединствен скуп врста са неким ендемским за регион.[14]

Референце уреди

  1. ^ Ериц Динерстеин, Давид Олсон, ет ал. (2017). Ан Ецорегион-Басед Аппроацх то Протецтинг Халф тхе Террестриал Реалм, БиоСциенце, Волуме 67, Иссуе 6, Јуне 2017, Пагес 534–545; Супплементал материал 2 табле С1б. [1]
  2. ^ " ВАСЦОНЦЕЛОС, Витор Виеира; ВАСЦОНЦЕЛОС, Цаио Виеира; ВАСЦОНЦЕЛОС, Дави Моурãо Пхyто-Енвиронментал Цхарацтеризатион оф Бразилиан Саванна (Церрадо) анд Бразилиан Атлантиц Форест, wитх тхе Ресеарцх оф Стоне Линес анд Палеосолс Географиа. Енсино & Песqуиса (УФСМ), в. 14, п. 3, 2010."
  3. ^ а б в Цонсерватион Интернатионал. „Арцхивед цопy”. Архивирано из оригинала 2008-05-06. г. Приступљено 2008-05-09. . Аццесс дате: Маy 5, 2011
  4. ^ Wарминг, Е. (1892) Лагоа Санта: Ет Бидраг тил ден биологиске Плантегеографи мед ен Фортегнелсе овер Лагоа Сантас Хвирвелдyр. Конгелиге Данске Виденскабернес Селскабс Скрифтер – Натурвиденскабелиг ог Матхематиск Афделинг, 6. Рк. вол. 6 (3): 153–488. Латер Френцх анд Португуесе транслатионс
  5. ^ Оливеира С., Пауло, анд Роберт Марqуис Ј. Тхе Церрадос оф Бразил : Ецологy анд Натурал Хисторy оф а Неотропицал Саванна. Цолумбиа Университy Пресс, 2002. еБоок.
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к РАТТЕР, Ј.А.; РИБЕИРО, Ј.Ф. & БРИДГЕWАТЕР, С. (1997) Тхе Бразилиан Церрадо вегетатион анд Тхреатс то итс Биодиверситy. Анналс оф Ботанy, 80: пп. 223–230
  7. ^ а б Виерра, Е.M.; Маринхо-Филхо, Ј. (1998). „Пре- анд пост-фире хабитат утилизатион бy родентс оф [тхе] Церрадо фром централ Бразил”. Биотропица. 30: 491—496. С2ЦИД 84400619. дои:10.1111/ј.1744-7429.1998.тб00086.x. 
  8. ^ а б Гоодланд, Р. (1971). „А пхyсиогномиц аналyсис оф тхе церрадо вегетатион оф централ Бразил”. Јоурнал оф Ецологy. 59 (2): 411—419. ЈСТОР 2258321. дои:10.2307/2258321. 
  9. ^ Херрингер, Е.П.; Барросо, Г.M.; Риззо, Ј.А.; Риззини, C.Т. (1977). Ферри, M.Г., ур. А Флора до Церрадо [Он тхе плантс оф тхе Церрадо]. IV СимпоУсио собре о церрадо (на језику: португалски). Сãо Пауло, БР. стр. 211—232. 
  10. ^ Фурлеy, П.А.; Раттер, Ј.А. (1988). „Соил ресоурцес анд плант цоммунитиес оф тхе Централ Бразилиан церрадо анд тхеир девелопмент”. Јоурнал оф Биогеограпхy. 15 (1): 97—108. ЈСТОР 2845050. дои:10.2307/2845050. 
  11. ^ Гоодланд, Р; Поллард, Р. (1973). „Тхе Бразилиан церрадо вегетатион: А фертилитy градиент”. Јоурнал оф Ецологy. 61 (1): 219—224. ЈСТОР 2258929. дои:10.2307/2258929. 
  12. ^ Раттер, Ј.А.; Рибеиро, Ј.Ф. (1996). „Биодиверситy оф тхе флора оф тхе Церрадо”. Ур.: Переира, Р.C.; Нассер, L.C.Б. Анаис/Процеедингс оф тхе ... VIII Симпóсио собре о церрадо 1ст Интернет. Сyмпосиум он Тропицал Саваннас. Планалтина, ДФ, Бразил: ЕМБРАПА/ЦПАЦ. стр. 3—6. 
  13. ^ Маyле, Ф.Е.; Бурбридге, Р.; Киллеен, Т.Ј. (2000). „Милленниал-сцале дyнамицс оф соутхерн Амазониан раин форестс”. Сциенце. 290 (5500): 2291—2294. ПМИД 11125139. дои:10.1126/сциенце.290.5500.2291. хдл:2027.42/149336  . 
  14. ^ а б Брасилеиро, C.А.; Саwаyа, Р.Ј.; Киефер, M.C.; Мартинс, M. (2005). „Ампхибианс оф ан опен церрадо фрагмент ин соутхеастерн Бразил”. Биота Неотропица. 5 (2): 93—109. дои:10.1590/С1676-06032005000300006  . 
  15. ^ Мyерс, Н.; Миттермеиер, Р.А.; Миттермеиер, C.Г.; да Фонесца, Г.А.Б.; Кент, Ј. (2000). „Биодиверситy хотспотс фор цонсерватион приоритиес”. Натуре. 403 (6772): 853—858. ПМИД 10706275. С2ЦИД 4414279. дои:10.1038/35002501. 
  16. ^ а б Витт, L. (1991). „Ан Интродуцтион то тхе ецологy оф церрадо лизардс”. Јоурнал оф Херпетологy. 25 (1): 79—90. ЈСТОР 1564798. дои:10.2307/1564798. 
  17. ^ Ногуеира, C.; Цолли, Г.Р.; Мартинс, M. (2009). „Лоцал рицхнесс анд дистрибутион оф тхе лизард фауна ин натурал хабитат мосаицс оф тхе Бразилиан церрадо”. Аустрал Ецологy. 34: 83—96. дои:10.1111/ј.1442-9993.2008.01887.x. 
  18. ^ а б Франц, Ф.Г.Р.; Месqуита, D.О.; Ногуеира, C.C.; Араујо, А.Ф. (2008). „Пхyлогенy анд ецологy детермине морпхологицал струцтуре ин а снаке ассемблаге ин тхе централ Бразилиан Церрадо”. Цопеиа. 1: 23—38. С2ЦИД 84292266. дои:10.1643/ЦХ-05-034. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Сераду на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Seradu&oldid=27677128”