Сербиа Зијин Бор Цоппер
Рударско-топионичарски басен Бор је једини произвођач бакра и племенитих метала (злата и сребра) у Србији. Сви производи су берзански и њихов квалитет, потражња, продајне цене и услови трговања уређени су правилима која прописују светске берзе обојених метала. РТБ већ више од 100 година копа и топи руду бакра, а у борској топионици производе се катодни бакар и племенити метали високог квалитета. Производња бакра почела је 1903. године и то на локалитетима Бора и Мајданпека.
 | |
| Локација | |
|---|---|
| Насеље | Бор |
| Земља | Србија |
| Производња | |
| Производи | бакра и племенитих метала (злата и сребра) |
Као основа индустрије и економије у земљи, бизнис с бакром држави доноси неколико стотина милиона долара годишње, а РТБ Бор Група, као јединствен систем, производи руду бакра и својом активношћу подстиче развој читавог региона. Отуда је комбинат бакра, са својим потенцијалима и обилним природним ресурсима, стратешки веома важно предузеће за развој целокупне српске привреде, а као велики потенцијал за економски просперитет виде га и земље у окружењу.
Састав рудника бакра Бор уреди
Чине га следеће целине:
- Рудник бакра Велики Кривељ
Раскривање је трајало до 1982., а годину дана касније лежиште почело је да се експлоатише. Од 1983. године до данас откопано је око 194,6 милиона тона руде са просечним садржајем бакра од 0,342%, што укупно износи око 665.000 т бакра у руди. Да би се добио овај бакар било је неопходно да се откопа око 178,8 милиона тона јаловине (коефицијент раскривке 0,92).
Преостале оверене геолошке рудне резерве износе преко 617 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 0,32%, док су билансне 474,3 милиона тона, са просечним садржајем 0,323%. Укупно, дакле, лежиште „Велики Кривељ“ са 1.533.821 тона бакра у руди и предвиђеним повећањем капацитета на 10,6 милиона тона руде годишње, представља потенцијал за експлоатацију у наредних 45 година.
Рудник је конвенционалног типа, а масовна експлоатација обавља се висококапацитативном опремом. За бушење се користе бушилице пречника 250 до 310 мм, а за утовар миниране руде и јаловине багери великог капацитета, чија је запремина кашике 15 м³ и 22 м³. Транспорт до дробиличних постројења за руду и јаловину обавља се камионима носивости 220 тона.
- Флотација Велики Кривељ
Пројектована је и изграђена за годишњи капацитет од осам милиона тона руде, са тростепеним дробљењем руде и двостадијалним млевењем у три идентичне млинске секције. Три године касније, Институт за бакар из Бора извршио је репројектовање, па се у кривељској флотацији 1985. године са селективног флотирања руде прешло на колективно.
Од почетка производње 1983. године до данас, Флотација је произвела 2.765.063 тона сувог концентрата бакра са просечним квалитетом од 19,68% Цу и искоришћењем од 81,6%, што укупно износи 544.112 тона бакра у концентрату.
- Рудник бакра Јама
Рекордни производни резултати забележени су у периоду од 1996. до 1998. године када се годишње откопавало и до 1,9 милиона тона руде.
У Јами се тренутно откопавају рудна тела „Брезоник“ и „Т“. Преостале рудне резерве у рудном телу „Брезоник“ износе 475.000 тона, са средњим садржајем бакра од 1,25%. Оверене геолошке резерве у рудном телу „Т“ износе 239.000 тона, са средњим садржајем бакра од 5,095% и средњим садржајем злата од 2,621 г/т руде.
Откопавање у овим рудним телима планира се током 2011. и 2012. године. У току су припремни радови за експлоатацију рудног тела „Т1“ у којем има око 350.000 т руде са средњим садржајем бакра од 1,897% и злата од 0,822 г/т руде.
- Флоатација Бор
Стара флотација је инсталирана 1942. године. а 1933. године је пуштена у рад прва индустријска флотација за прераду руде бакра борског оруђења. Нова флотација је пуштана у рад следећим распоредом : 26.12.1969. године, „Ц“ секција, 15.05.1970. године „Б“ секција и 27.07.1973. године „А“ секција.
У радном погону постојале су три млинске секције, односно секције за млевење руде. Секција А је имала пројектовани капацитет 2,0 Мт, а секције Б и C имају пројектовани капацитет по 1,25 Мт годишње.
- Јама-Борска река
Највећи потенцијал јамске експлоатације у компанији РТБ Бор је лежиште „Борска река“.
Постојећа инфраструктура погона Јама (просторије и објекти, извозна постројења, систем транспорта и дробљења, систем одводњавања и вентилације са енергетским капацитетима) повећава вредност потенцијалних рудних резерви.
У лежишту „Борска река“ прорачун укупних геолошких резерви захваћених блок-моделом у контури граничних садржаја 0,3% Цу који припадају А, Б, Ц1 и Ц2 категоријама између етажа к+25 м и к-995 м износи преко милијарду тона руде и више од 5,5 милиона тона бакра, а у категоријама А, Б и Ц1 износи 556,9 милиона тона руде и 3,15 милиона тона бакра са пратећим елементима (злато, сребро, молибден и др.).
- Рудник бакра Церово
Лежиште „Церово“ налази се у рудном пољу Мали Кривељ – Церово, 15 километара северозападно од Бора.
На овом локалитету откривена су рудна тела „Церово – Цементација 1“, „Церово – Цементација 2“, „Церово – Цементација 3“, „Церово – Цементација 4“, лежиште „Дренова“ и „Церово – примарно“.
Овај површински коп припада порфирском типу лежишта, са основном минерализацијом насталом у хидротермално измењеним андезитским стенама.
Главни носилац бакроносног орудњења је минерал халкопирит праћен борнитом, док је пирит најзаступљенији минерал у орудњењу. У мањој мери заступљени су халкозин, ковалин и азурит.
Лежиште „Церово – Цементација 1“ откопавано је у периоду од 1993. до 2002. године. Тада је експлоатација обустављена и то након откопавања близу 20 милиона тона руде и производње 97,5 хиљада тона бакра у концентрату, 1,2 тоне злата и 8,3 тоне сребра.
- Истражни радови
Погон Истражних радова основан је 1952. године и отад послује у саставу Рудника бакра Бор.
За Басен, а по потреби и за трећа лица, обавља рударска и дубинска бушења, а од 1986. године бави се и производњом дијамантских круна, бушаћег прибора и опреме за геолошка истраживања, пре свега за сопствене потребе
- Фабрика креча Заграђе
Досадашња геолошка истраживања на подручју Тимочке крајине указују да је овај регион богат и неметалима. Истраживања кречњака усмерена су на Заграђе код Бора. Прва истраживања квалитета и потенцијала урађена су још далеке 1958. године. На основу тих резултата и каснијих анализа дошло се до закључка да је кречњак са овог локалитета добрих физичко-механичких особина и повољног хемијског састава, те да се може користити за производњу креча.
Прве пећи за добијање комадног креча изграђене су по италијанској технологији и потпаљене 1967. године. Поред комадног креча, у Заграђу се за потребе флотација у Бору и Мајданпеку, производи и хидратисани креч за потребе грађевинарства.
Историјат уреди
Један од најстаријих трагова рударства у Европи који датирају од 4500 године пре нове ере је пронађен и у области Бора и Мајданпека.
Ослобађањем ових крајева од Турака почиње нови период за Борски рудник, јер је кнез Милош Обреновић сматрао да ће тек ослобођену и сиромашну земљу, модернизовати улагањем у рударство. Он позива управника Саксонских рудокопа барона Хердера, који обилази терене у околини Бора и открива генетску повезаност између рудника Бор и Мајданпек. Терен је испитиван од стране рударских стручњака све до краја XIX века. Истраживања борског лежишта трајала су до 1902. године када је пронађена боката бакарна руда ковелин. По открићу бакарног рудишта, Ђорђе Вајферт, као финансијер истражних радова, добија Повластицу 1903. године и постаје први власник рудног поља на коме ће већ наредне године настати рудник бакра. Пошто је рудиште било веома богато бакром и захтевало велика улагања, Вајферт Повластицу продаје банци Мирабо из Париза. 1904. је формирано "Француско друштво борских рудника". Поред Вајферта, као финансијера, значајну улогу имају и Феликс Хофман, у научној области, а у техничкој Фрања Шистек. Предузеће са средиштем у Паризу, почело је са радом 1. јуна 1904 год.
Након отварања рудника бакра Бор, саграђена је прва хемијска лабораторија 1905 године на обронцима рудника бакра у Бору, која је служила за испитивање руде и геолошких узорака. Iзградњом топионице бакра, 1906. године, формира се лабораторија при топионици, где је одређиван садржај Цу, Ау, Аг, О2, С, Фе, Пб, Ас, Сб, Ни, Цо, Се, Те и СиО2 у анодном бакру. 1933. године почиње се са радом флотације у Бору у лабораторији се одређује Цу, Ау и Аг у концентрату и јаловини. 1938. изграђена је и електролиза бакра и почиње одређивање нечистоћа у катордном бакру. 1938. године изграђена је нова лабораторија због интензивних геолошких истраживања рудних резерви. Ова лабораторија се користи и данас.
Дана 17. септембра 1944. колона од око 3.000 мађарских Јевреја (Капос) напустила је руднике под врховном командом мађарских оружаних снага (око 1000 војника). Силе су кренуле до понтонског моста у Смедерову, а затим даље до Баје. У Панчеву је колона појачана члановима Деутсцхе Маннсцхафт и члановима њихових породица. 19. септембра 1944. друга колона од око 3.000 мађарских Капоа напустила је руднике под врховним заповедништвом СС-Полизеи-Гебиргсјагер-Регимент бр. 18. Снагом су кренули преко Панчева до Баје. Од Панчева до Баје, колона је била под врховном командом Деутсцхе Маннсцхафт, а њени чланови су са собом имали и чланове породице. СС-Полизеи-Гебиргсјагер-Регимент бр. 18 је дошла из Грчке и коришћена је против офанзиве коју је у Панчеву водила Црвена армија. Такође се повукао на север до Баје, такође транспортован на запад. Током оба присилна марша, било је неколико напада југословенских партизана. У СС-Полизеи-Гебиргсјагер-Регимент бр. 18су углавном војници Сцхарфсцхüтзен са способношћу гађања циљали „извршили своју дужност“, како то неко воли да назива на немачком. У међувремену, неки затвореници искористили су прилику да побегну партизанима и тако пронашли спасоносну заштиту, 1943. године око 17.000 присилних радника дошло је из Србије и морали су да покрију 50 посто потреба за бакром у ратној индустрији нацистичке Немачке. Сви мађарски Капоши имали су дужност надзора, али и привилеговане услове живота за разлику од осталих затвореника. Срезки вођа немачког тима (запад) био је Херманн Јергер, који је са супругом и ћерком Ангеликом побегао 9. септембра 1944. из града Панчева. Срезки вођа немачког тима (исток) био је Рудолф Магер, који је са супругом и сином Мицхаел побегао 9. септембра 1944. из града Панчева.[1][2]
Француски капитал задржао се у Бору све до Другог светског рата и до 1951 год., рудници бакра у Бору се налазе у државном власништву. Током тог периода дошло је до великих улагања, реконструкције и модернизације топионичких, рударских и других капацитета.[3]
4.августа 1961. дотадашњи „Рудник Бор“ преименован је у Рударско-топионичарски басен Бор и као такав са одређеним изменама послује до 30.јула 1981. када се реорганизује у СОУР РТБ Бор, који се са више СОУР-а удружује у Пословну Заједницу за производњу и прераду бакра, племенитих метала и других пратећих минерала, хемијских производа и опреме „БАСЕН БОР“, са седиштем у Београду, Каснијом реорганизацијом РТБ се преимењује у РТБ Групу.
У периоду пре и током 1993 године, компанија је спровела различита инвестирања која су иницирала отварање нових рудника и флотација, као што је површински коп „Церово“, те флотације Бора, Мајданпека и Великог Кривеља.
У циљу хармонизације пословања са тадашњим законским прописима, 1999 год. компанија је променила своју организациону структуру и наставила да послује преко мреже неколико предузећа организованих као друштва са ограниченом одговорношћу која неформално сачињавају РТБ Бор Групу.
Матично предузеће уреди
Матично предузеће је једно од четири предузећа у саставу РТБ Бор Групе.
Основна делатност овог предузећа је управљање глобалном пословном политиком компаније, њеним капиталом, развојем, инвестицијама, као и набавком и продајом басенских производа. У Матичном предузећу запослена су 123 радника.
У оквиру Матичног предузећа послују следеће службе:
- Финансије
- Маркетинг
- Развој
- Планирање и економика пословања
- Служба за односе са јавношћу
- Секретаријат ГД
- Интерна контрола и ревизија
- Кадровски, правни и општи послови
- Рачуноводство
Геологија уреди
Лежишта РТБ Бор-а се налазе у западном делу Карпатског лука и већином су лежишта порфирног типа у оквиру Горње Тимочке еруптивне области. Тренутно неразвијено подземно налазиште „Борска река“, лоцирано у оквиру рудника Јаме представља веома значајан потенцијални минерални ресурс.
Већ постојећа лежишта су подељена на групе и категорије користећи руски систем класификације:
1. Прва група: Порфирна лежишта бакра, великих димензија, где је бакар равномерно и неравномерно распрострањен.
2. Друга група: Масивни, груписани и урасли типови резерви, променљивих димензија, од веома малих до веома великих, које се појављују као жичане или сочивасте резерве са неравномерно заступљеним бакром.
Категорија А: Дефинисана са високим степеном поузданости са количином, квалитетом, дубином који су испитивани бушотинама распоређеним у мрежи величине 100x100м.
Категорија Б: Дефинисане као истражене “резерве” и средњег степена поузданости, а квалитет и особине лежишта су довољно детаљно познате на основу мреже димензија 150x150м да би се обезбедила основна поузданост пројекта.
Категорија Ц1: Захтева додатне радове у циљу бољег одређивања њихових параметара и квалитета, као и даљих радова на истраживању.
Категорија Ц2: Слично као под Ц1, али се ове резерве обично дефинишу на основу широко размакнутих бушотина или на основу површинског појављивања.[4]
У Бору се, према процени канадске компаније "Невсун", која се бави разноврсним рудама средњег нивоа, налази око 15 милиона тона бакра и око 370 тона злата, што представља главне ресурсе овог рудника.
Преглед укупних ресурса
| Назив рудног тела | Категорија | т | Цу(%) | Ау(%) | Аг(%) | Доњи гранични садржај Цу (%) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Велики Кривељ | А | 91,713,587 | 0.33 | 0.7 | 0.39 | 0.2 |
| Велики Кривељ | Б | 333,306,825 | 0.35 | 0.7 | 0.39 | 0.2 |
| Велики Кривељ | Ц1 | 135,439,825 | 0.29 | 0.7 | 0.39 | 0.2 |
| Укупно | 560,460,237 | 0.33 | 0.7 | 0.39 | 0.2 | |
| Јама – Тилва Рос | Б | 3,889,738 | 0.76 | 0.33 | 1.06 | 0.4 |
| Јама – Брезаниц | А | 1,972,350 | 1.28 | 0.27 | 1.93 | 0.4 |
| Јама – Борска река | А+Б+Ц1+Ц2 | 1,007,832,732 | 0.53 | 0.16 | 1.69 | 0.3 |
| Церово комплекс – Цементација 2 | 26,580,420 | 0.31 | 0.07 | 1.08 | ||
| Церово комплекс – Цементација 4 | 4,027,930 | 0.28 | 0.07 | 1.06 | ||
| Церово комплекс – Церово | 238,358,600 | 0.31 | 0.108 | 0.77 | ||
| Примарни Церово комплекс – Дреново | 45,777,880 | 0.38 | 0.062 | 1.38 | ||
| Церово комплекс – Краку Букареску | 1,600,000 | 0.62 | 0.62 | 2.21 | ||
| Укупно | 325,488,650 |
Утицај РТБ Бор на животну средину уреди
Све рударске операције стварају негативан утицај на животну средину, а један од највећих загађивача у нашој земљи је заправо рудник Бор. Упркос прописима и одредба донетих од стране државних институција, долази до загађења земљишта, воде, ваздуха, као и губитак биодиверзитета. Доминантни извори загађења на овом подручју су експлоатација и прерада руде бакра. [5]
Загађење земљишта уреди
Главни извор уништавања земљишта на овом подручју је рударство и металургија. Услед топљења руде бакра, велике концентрације сумпордиоксида се ослобађају, што доводи до закисељавања земљишта, ерозије и губитка вегетација. Такође услед рударских радова дошло је до деградације пољопривредног земљишта. Поред тога врши се додатна сеча шума у близини рудника, како би се обезбедио простор за складиштење минерала и јаловине.
Загађење вода уреди
При експлоатацији, рудари треба да реше проблем површинских и подземних вода, које могу да угрозе рударске операције. Један део вода се испумпава, док неке отичу директно у оближње водотокове и басене. Проблем настаје када те воде дођу у контакт са пиритом и другим минералима и настају киселе рудничке воде. Такве воде не би смеле да отичу било где, јер представљају опасност по здравље, због велике количине тешких метала које се налазе у њима. Поред киселих рудничких вода, јавља се проблем комуналних отпадних вода које се испуштају у Борсу и Краљевску реку без претходне прераде. Такође постоји велика шанса за загађење подземних вода, када је реч о подземним експлоатацијама. Неколико потока пијаће воде је затворено због загађења. Загађење вода има јако негативан утицај на животну средину и испољава се дуго након престанка рада рудника.
Загађење ваздуха уреди
Загађење ваздуха представља највећи проблем који настаје услед рада РТБ Бор. Услед развоја и модернизације технологија која се користе у рударству неминовно је дошло до све већег загађења ваздуха. За 80 година рада, топионице РТБ-а су емитовале 20 000 тона арсена и 15 милиона тона сумпордиоксида. Због великог загађења ваздуха, као последица све чешће се јављају болести респираторних органа у овом подручју. Главни извори загађења ваздуха су: рударство, металургија, индустрија и енергетика.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ ГЕДЕНКЕН ОХНЕ ДЕНКЕН УНД КАПОС, 1 СТАТТ 2, ДЕНКМАЛЕНДЕ ПОЕСИЕ ИНКЛ. СТИФТЕНДЕР ДЕУТ(СЦХ)УНГСХОХЕИТ Транслатион Процесс.
- ^ Мицхаел Аделхардт: ОРТССИППЕНБÜЦХЕР, Карлсрухе.
- ^ https://irmbor.co.rs/o-nama/istorijat/
- ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 05. 2020. г. Приступљено 22. 05. 2017.
- ^ https://www.pmf.ni.ac.rs/download/master/master_radovi_geografija/geografija_master_radovi/2017/2017-10-04-pm.pdf