Системи за подршку одлучивању

Систем за подршку одлучивању (енгл. Децисион Суппорт Сyстем, ДСС) је информациони систем који подржава пословне или организационе процесе одлучивања. Системи за подршку одлучивању се користе у менаџменту, операцијама и планирању у организацији (углавном средњи и виши менаџмент) и помажу људима да доносе одлуке о проблемима који се могу брзо мењати и нису одређени унапред – тј. неструктурираним и полуструктурираним проблемима одлучивања. Системи за подршку одлучивању могу бити потпуно компјутеризовани или се могу ослањати на људску снагу, а могућа је и комбинација наведених.

Пример система за подршку одлучивању за брану Џон Деј (енгл. Јохн Даy Дам).

Док су академски грађани сматрали систем за подршку одлучивању за алатку која служи као подршка при одлучивању, корисници овог система су га сагледавали као инструмент који олакшава организационе процесе. Неки аутори су проширили дефиницију система за подршку одлучивању и у њих убрајају било који систем који пружа подршку у доношењу одлука, а неки од њих укључују и софтвер за доношење одлука. Спрејг (1980) дефинише прописно дефинисане системе за подршку одлучивању као следеће:

1. Системи за подршку одлучивању теже да буду намењени не тако добро структурираним, двосмисленим проблемима, са којима се обично суочавају топ менаџери;
2. Системи за подршку одлучивању покушавају да комбинују употребу модела или аналитичких техника са традиционалним приступом подацима и повратним функцијама;
3. Системи за подршку одлучивању се посебно фокусирају на карактеристике које чине да их људи који нису вешти у раду на компјутеру могу лако користити на интерактиван начин;
4. Системи за подршку одлучивању истичу флексибилност и адаптабилност као важне особине за прилагођавање променама у окружењу и доношење одлука према корисницима.
   

Системи за подршку одлучивању укључују системе базиране на знању. Ваљано дизајнирани систем за подршку одлучивању је интерактивни систем базиран на софтверима, намењен да помогне доносиоцима одлука да скупе корисне информације комбиновањем сирових података, докумената и личних знања, или пословних модела да би идентификовали и решили проблем и донели одлуку.

Типичне информације које апликација за подршку одлучивању може да сакупи и представи су:

1. залихе информационих средстава (укључујући наслеђе и односне изворе података, коцке, складишта података и тржишта података),
2. упоредне податке о продаји између два периода,
3. пројектоване цифре прихода базиране на претпоставкама продаје производа.
   

Историја

Концепт подршке одлучивању се развио углавном теоријским изучавањем доношења организационих одлука у Институту за технологију Карнеги током касних 50-их и раних 60-их година и радом на имплементацији истог који је обављен 60-их година. ДСС је постао самостално подручје истраживања средином 70-их година, након чега је добио на интензитету 80-их година. Средином и крајем 80-их година, извршни информациони системи (енгл. Еxецутиве информатион сyстем, ЕИС), системи за подршку групном одлучивању (енгл. Гроуп Децисион Суппорт Сyстем, ГДСС) и системи за подршку одлучивању у организацији (енгл. Организатионал Децисион Суппорт Сyстем, ОДСС) развили су се од једнокорисничког и модел-оријентисаног ДСС-а.

Према Солу (1987), дефиниција и подручје ДСС-а мењали су се током година: 70-их година ДСС је описан као: „компјутерски систем за помоћ одлучивању”; касних 70-их ДСС покрет је почео да се фокусира на „интерактивне компјутерске системе који помажу доносиоцима одлуке да искористе базе података и моделе да би решили лоше структуриране проблеме”; 80-их година ДСС је требало да обезбеди системе „користећи погодну и доступну технологију за побољшање ефективности менаџерских и професионалних активности”, и крајем 80-их ДСС се сусрео са новим изазовом у погледу дизајна интелигентних радних станица.

Компанија Тексас Инструменти (енгл. Теxас Инструментс) 1987. године је завршила развој Дисплеј система за доделу капије (енгл. Гате Ассигнмент Дисплаy Сyстем, ГАДС) за Јунајтед Ерлајнс (енгл. Унитед Аирлинес). Овај систем за подршку одлучивању заслужан је за значајно смањење кашњења у путовању зато што је пружио помоћ менаџменту који се бави операцијама на земљи на различитим аеродромима почев од Међународног аеродрома О'Хер (енгл. О'Харе Интернатионал Аирпорт) у Чикагу (енгл. Цхицаго) и Стејплтон аеродрома (енг. Стаплетон) у Денверу у Колораду (енгл. Денвер Цолорадо). Почев око 1990-их, складиштење података и онлајн аналитичко процесирање (енгл. Онлине аналyтицал процессинг, ОЛАП) почели су да се шире на област ДСС-а. Како се ближила смена миленијума, уведене су нове wеб-засноване аналитичке апликације.

Појава више и боље технологије извештавања довела је до тога да је ДСС почео да се појављује као критична компонента дизајна менаџмента. Примери овога могу се видети у интензивном обиму дискусија на тему ДСС у сфери образовања.

ДСС такође има слабу повезаност са парадигмом хипертекста (енгл. хyпертеxт) корисничког интерфејса. Системи ПРОМИС Универзитета у Вермонту (енгл. Университy оф Вермонт) (за одлучивање у медицини) и ЗОГ/КМС Универзитета Карнеги Мелон (енгл. Царнегие Меллон) (за одлучивање у војсци и бизнису) били су системи за подршку одлучивању који су такође били већа открића у оквиру истраживања корисничког интерфејса. Штавише, иако су истраживачи хипертекста генерално бринули због преоптерећености информацијама, одређени истраживачи, посебно Даглас Енгелбарт, били су фокусирани првенствено на доносиоце одлуке.

Таксономије

Користећи везу са корисником као критеријум, Хетеншвилер разликује пасивни, активни и кооперативни ДСС. Пасивни ДСС је систем који помаже процесу одлучивања, али не може да изведе експлицитне предлоге одлука или решења. Активни ДСС може да изведе такве предлоге одлука или решења. Кооперативни ДСС омогућава итеративни процес између човека и система за постизање консолидованог решења: доносилац одлуке (или саветник) може да модификује, комплетира или редефинише предлоге одлука које је донео систем пре него што исте врати систему на валидацију и исто тако, систем поново побољшава, комплетира или редефинише предлоге доносиоца одлуке и шаље доносиоцу на валидацију.

Још једну таксономију ДСС, према начину помоћи, направио је Данијел Повер: он разликује ДСС оријентисан на комуникацију, податке, документе, знање и модел.

• ДСС оријентисан на комуникацију омогућава кооперацију подржавајући рад више особа на заједничком задатку; примери укључују интегрисане алате попут Гоогле Доцс или Мицрософт СхареПоинт Wоркспаце.
• ДСС оријентисан на податке наглашава приступ и манипулацију временским серијама интерних података компаније и понекад екстерних података.
• ДСС оријентисан на документе управља, преузима и манипулише неструктурираним информацијама у различитим електронским форматима.
• ДСС оријентисан на знање обезбеђује специјалну експертизу у решавању проблема која се складишти у облику чињеница, правила, процедура или сличних структура.
• ДСС оријентисан на модел наглашава приступ и манипулацију статистичког, финансијског, оптимизационог или симулационог модела. Он користи податке и параметре које обезбеђује корисник како би асистирао доносиоцима одлуке у анализи ситуације; они не користе нужно интензивне податке. Дикодес (енгл. Дицодесс) је пример генератора ДСС оријентисаног на модел отвореног кода (енгл. опен-соурце цоде).

Користећи обим као критеријум, Повер разликује ДСС који се користи широм предузећа и десктоп ДСС. ДСС који се користи широм предузећа је повезан са великим складиштима података и помаже многим менаџерима у компанији. Десктоп ДСС за појединачног корисника је мали систем који се користи на рачунару индивидуалног менаџера.

Компоненте

Дизајн система за подршку одлучивању за ублажавање суша

Три основне компоненте система за подршку одлучивању су:

1. база података (база знања),
2. модел (тј. контекст одлуке и кориснички критеријум),
3. кориснички интерфејс.

Такође, сами корисници су веома важна компонента ове архитектуре.

Развојни оквири

Слично као и код осталих система, системи за подршку одлучивању захтевају структурирани приступ. Овакав оквир подразумева људе, технологију и развојни приступ.

Рани оквир система за подршку одлучивању обухвата четири фазе:

• Интелигенција – налажење услова који утичу на доношење одлуке;
• Дизајн – анализа и развој потенцијалних алтенрнативних решења;
• Избор – избор правца у коме ће се деловати из датих алтернатива;
• Имплементација – прилагођавање правца деловања сходно ситуацији у којој се доноси одлука.

Технолошки нивои (нивои хардвера и софтвера) система за подршку одлучивању могу да садрже:

1. Апликацију коју ће корисник употребљавати. Ово је део апликације који омогућава доносиоцу одлуке да донесе одлуку везану за одређену област у којој се проблем налази. На овај начин корисник може да делује на одређени проблем.
2. Генератор садржи софтверско/хардверско окружење које омогућава да се одређене апликације система за подршку одлучивању развијају без потешкоћа. Овај ниво омогућава коришћење цасе алата и система као што су Кристал (енгл. Црyстал), Аналитика (енгл. Аналyтица) и Ајтинк (енгл. иТхинк).
3. Алати обухватају ниже нивое хардвера/софтвера, генераторе система за подршку одлучивању који укључују посебне језике, библиотеке функција као и повезане модуле.

Итеративни развојни приступ омогућава развој и редизајн система за подршку одлучивању у различитим временским интервалима. Када се заврши са дизајнирањем система потребно је извршити тестирање и преправке да би се дошло до жељеног исхода.

Класификација

Постоји неколико начина за класификацију ДСС апликација. Не одговара сваки систем за подршку одлучивању тачно једној категорији, него може да представља комбинацију две или више архитектура.
Холсепл и Винстон су поделили систем за подршку одлучивању у следећих шест оквира: текстно-оријентисани ДСС, ДСС оријентисан на базе података, табеларно-оријентисани ДСС, ДСС оријентисан на решавање проблема, управљачко-оријентисани ДСС и сложени ДСС. Сложени ДСС је најчешћа класа система за подршку одлучивању; то је хибридни систем који укључује од две до пет основних структура.

Подршка коју пружа систем за подршку одлучивању може бити подељена у три посебне, међузависне категорије: лична, групна и организациона подршка.

Компоненте система за подршку одлучивању се могу поделити на:

1. Инпуте: чиниоци, бројеви и карактеристике за анализу;
2. Корисничко знање и експертиза: инпути који захтевају да их корисник ручно анализира;
3. Аутпути: обрађени подаци на основу којих су одлуке ДСС-а генерисане;
4. Одлуке: резултати које генерише систем за подршку одлучивању на основу корисничког критеријума.
   

Системи за подршку одлучивању који извршавају одабране когнитивне функције одлучивања и који су засновани на вештачкој интелигенцији или технологији интелигентних агената називају се интелигентни системи за подршку одлучивању (енгл. Интеллигент децисион суппорт сyстемс, ИДСС).

Настајућа струка, инжењерство одлука, разматра саме одлуке као објекат инжењерства и примењује принципе инжењерства као што су дизајн и гаранција квалитета за експлицитно представљање елемената који доносе одлуке.

Примене

Теоретски, системи за подршку одлучивању могу бити изграђени у било којој области знања.

Један од примера је клинички систем за подршку одлучивању за постављање дијагноза у медицини. Постоје четири фазе развоја клиничког система за подршку одлучивању (енгл. цлиницал децисион суппорт сyстем, ЦДСС): прва верзија је самостална и не подржава интеграцију; друга генерација подржава интеграцију са другим медицинским системима; трећа је стандардизована; четврта је базирана на моделу услуга.

Системи за подршку одлучивању су широко примењени у бизнису и менаџменту. Извршна табла и остали софтвери за праћење учинка омогућавају брже доношење одлука, идентификацију лоших трендова и бољу расподелу ресурса. Захваљујући системима за подршку одлучивању све информације из било које организације су представљене путем графикона, дијаграма, тј. на овај начин све се налази на једном месту што омогућава менаџменту да доноси стратешке одлуке. На пример, једна од апликација система за подршку одлучивању односи се на управљање и развој комплексних антитерористичких система. Неки други примери укључују контролора за банкарски кредит који потврђује кредит подносиоцу захтева за кредит или инжењерску фирму која има понуде за више пројеката и потребно је утврдити да ли су они исплативи.

Пољопривредна производња, односно маркетинг за одрживи развој је подручје где су ДСС апликације, принципи, концепти и технике у највећем развоју. На пример, ДССАТ4 пакет који је развијен уз финансијску подршку Агенције за међународни развој Сједињених Америчких Држава 80-их и 90-их година је омогућио веома брзи развој за неколицину система пољопривредне производње широм света са циљем да се олакша доношење одлука на фармама и на нивоу политике. Прецизна пољопривреда настоји да прилагоди одлуке на одређене делове пољопривредних поља. Међутим, постоје одређена ограничења за успешну примену система за подршку одлучивању у пољопривреди.

Системи за подршку одлучивању су такође примењени у менаџмент у шумарству где проблеми везани за дугорочни хоризонт планирања и просторну димензију планирања захтевају другачији приступ. Сви аспекти менаџмента у шумарству, од транспорта цепаница, планирање бербе до одрживости и заштите екосистема су прожети коришћењем модерних система за подршку одлучивању. Посматрано из угла појединачних или заједничких циљева менаџмента везаних за обезбеђивање добара или услуга, које се размењују или не размењују и често су изложени ограниченошћу ресурса и проблемима са одлучивањем. Заједница за примену система за подршку одлучивању у менаџменту у шумарству обезбеђује велику базу знања о конструкцији и употреби шумарских система за подршку одлучивању.

Конкретан пример тиче се Канадске националне железнице која своју опрему тестира свакодневно користећи системе за подршку одлучивању. Проблем који се може појавити на било којој железницкој прузи су излизане или неисправне шине, што може довести до неколико стотина исклизнућа возова из шина годишње. Помоћу система за подршку одлучивању Канадска национална железница успела је да умањи учесталост искакања из шина док су остале компаније истовремено доживљавале повећање истог.

Литература

• Бурстеин, Ф.; Холсаппле, C. W. (2008). Хандбоок он Децисион Суппорт Сyстемс. Берлин: Спрингер Верлаг. 
• Мариус Циоца, Флорин Филип (2015). Децисион Суппорт Сyстемс - А Библиограпхy 1947-2007.
• Боргес, Ј.Г, Нордстрöм, Е.-M. Гарциа Гонзало, Ј. Хујала, Т. Трасобарес, А. (едс). (2014). " Цомпутер-басед тоолс фор суппортинг форест манагемент. Тхе еxпериенце анд тхе еxпертисе wорлд-wиде. Депт оф Форест Ресоурце Манагемент, Сwедисх Университy оф Агрицултурал Сциенцес. Умеå. Сwеден.
• Делиц, К.А., Доуиллет, L. анд Даyал, У. (2001) "Тоwардс ан арцхитецтуре фор реал-тиме децисион суппорт сyстемс:цхалленгес анд солутионс.
• Диасио, С., Агелл, Н. (2009) "Тхе еволутион оф еxпертисе ин децисион суппорт тецхнологиес: А цхалленге фор организатионс" цсцwд, пп. 692–697, 13тх Интернатионал Цонференце он Цомпутер Суппортед Цооперативе Wорк ин Десигн, 2009. https://web.archive.org/web/20121009235747/http://www.computer.org/portal/web/csdl/doi/10.1109/CSCWD.2009.4968139
• Гадомски, А.M. ет ал.(2001) "Ан Аппроацх то тхе Интеллигент Децисион Адвисор (ИДА) фор Емергенцy Манагерс Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)", Инт. Ј. Риск Ассессмент анд Манагемент, Вол. 2, Нос. 3/4.
• Гомес да Силва, Царлос; Цлíмацо, Јоãо; Фигуеира, Јосé. Еуропеан Јоурнал оф Оператионал Ресеарцх.
• Ендер, Габриела; Е-Боок (2005–2011) абоут тхе ОпенСпаце-Онлине Реал-Тиме Метходологy: Кноwледге-схаринг, проблем солвинг, ресултс-ориентед гроуп диалогс абоут топицс тхат маттер wитх еxтенсиве цонференце доцументатион ин реал-тиме. Доwнлоад https://web.archive.org/web/20070103022920/http://www.openspace-online.com/OpenSpace-Online_eBook_en.pdf
• Јимéнез, Антонио; Рíос-Инсуа, Сиxто; Матеос, Алфонсо. Цомпутерс & Оператионс Ресеарцх.
• Јинтраwет, Аттацхаи (1995). А Децисион Суппорт Сyстем фор Рапид Ассессмент оф Лоwланд Рице-басед Цроппинг Алтернативес ин Тхаиланд. Агрицултурал Сyстемс 47: 245-258.
• Матсатсинис, Н.Ф. анд Y. Сискос (2002), Интеллигент суппорт сyстемс фор маркетинг децисионс, Клуwер Ацадемиц Публисхерс.
• Омид А.Сианаки, О Хуссаин, Т Диллон, АР Табесх - ... Интеллигенце, Моделлинг анд Симулатион (ЦИМСиМ), 2010, Интеллигент децисион суппорт сyстем фор инцлудинг цонсумерс' преференцес ин ресидентиал енергy цонсумптион ин смарт грид
• Поwер, D. Ј. (2000). Wеб-басед анд модел-дривен децисион суппорт сyстемс: цонцептс анд иссуес. ин процеедингс оф тхе Америцас Цонференце он Информатион Сyстемс, Лонг Беацх, Цалифорниа.
• Реицх, Yорам; Капелиук, Ади. Децисион Суппорт Сyстемс., Нов2005, Вол. 41 Иссуе 1, пп. 1-19, 19п.
• Саутер, V. L. (1997). Децисион суппорт сyстемс: ан апплиед манагериал аппроацх. Неw Yорк, Јохн Wилеy.
• Силвер, M. (1991). Сyстемс тхат суппорт децисион макерс: десцриптион анд аналyсис. Цхицхестер ; Неw Yорк, Wилеy.
• Спрагуе, Р. Х. анд Х. Ј. Wатсон (1993). Децисион суппорт сyстемс: путтинг тхеорy инто працтице. Енглеwоод Цлифтс, Н.Ј., Прентице Халл.