Ситуационистичка интернационала

Ситуационистичка интернационала (СИ) је била мала међународна група политичких и уметничких агитатора укорењених у марксизму, анархизму и уметничкој авангарди с почетка 20. века (дадаизму, надреализму и слично). Основана је 1957. године са циљем радикалне друштвене промене. Током 1960-их се дели на неколико мањих група. Припадници СИ се називају ситуационисти. Назив ситуационизам потиче од речи ситуација, пошто су они сматрали да је најважнија промена, револуција свакодневног живота, а то се постиже свесним стварањем жељених ситуација.

27. априла 1957. је одржана оснивачка конференција Ситуационистичке интернационале у Цосио д’Арросциа у Италији. Конференцији је присуствовало осам мушкараца и жена из више европских земаља. Неки од оснивача СИ дошли су из радикалних уметничких група које су настале око 1950. али су још увек биле слабо познате (ЦОБРА, названа по магазину северноевропске (Копенхаген-Брисел-Амстердам) групе експерименталних уметника; и чланова Леттристичке Интернационале из Париза).

За више од 10 година постојања СИ је имала око 70 чланова. Неки од њих су били Ги Дебор (Гуy Деборд), Мишел Бернштајн (Мицхéле Бернстеин), Кристофер Греј (Цхристопхер Граy), Жаклин де Јонг (Јаqуелине де Јонг), Асгер Јорн, Дитер Канцелман (Диетер Кунзелманн), Ђузепе Пино-Галицио (Гуисеппе Пинот-Галлизио), Александар Тоћи (Алеxандер Троцци) и Раул Ванајгем (Раоул Ванеигем).

Дугујући једнако надреалистима и Дади колико и Марксу и Бакуњину, ситуационистичко полазиште је било да је изворни покрет радничке класе био разбијен од стране буржуја на западу и бољшевика на истоку; радничке организације као што су синдикати и левичарске политичке партије су се продале светском капитализму; штавише, капитализам би могао сада присвојити чак и најрадикалније леве идеје и безбедно их вратити, у облику нешкодљивих идеологија искориштених против радничке класе које би требало да представљају.

У суштини, желимо да идеје поново постану опасне.
— Наши циљеви и методи у стразбуршком скандалу, СИ бр. 11, октобар 1967.

Догађаји у Паризу маја 1968. године су били под утицајем и ситуационистичких идеја. Према њиховом виђењу, то је било обнављање Париске комуне, до данашњих дана последњи покушај стварања "слободног друштва" у Европи. СИ је према некима била од великог значаја, како на теоретском тако и на практичном плану, доневши савремену и живу критику тадашњег/садашњег друштва (и предлог и покушај његовог превазилажења) у либертерски покрет измучен источним и западним издајама, и застарелом реториком доброг дела анархистичког покрета.

Литература уреди

  • Балсебре, Гианлуиги. Делла цритица радицале. Библиографиа рагионата сулл'Интерназионале ситуазиониста. Цон доцументи инедити ин италиано Графтон едизиони, Бологна, 1995.
  • Цоопер, Сам. Тхе Ситуатионист Интернатионал ин Бритаин: Модернисм, Сурреалисм, анд тхе Авант-Гардес. Роутледге, Неw Yорк, 2016. ISBN 9781138680456
  • Форд, Симон. Тхе Ситуатионист Интернатионал: А Усер'с Гуиде (Блацк Дог, Лондон, 2004) ISBN 978-1-904772-05-7
  • Садлер, Симон. Тхе Ситуатионист Цитy. МИТ Пресс, Цамбридге МА, 1998. ISBN 978-0-262-69225-0
  • Вацхон, Марц. L'арпентеур де ла вилле: L'утопие ситуатионнисте ет Патрицк Страрам. Лес Éдитионс Триптyqуе, Монтреал, 2003 ISBN 978-2-89031-476-4.
  • Wарк, МцКензие. 50 Yеарс оф Рецуператион оф тхе Ситуатионист Интернатионал (Принцетон Арцхитецтурал Пресс, Неw Yорк, 2008) ISBN 978-1-56898-789-7
  • Wарк, МцКензие. Тхе Беацх Бенеатх тхе Стреет: Тхе Еверyдаy Лифе анд Глориоус Тимес оф тхе Ситуатионист Интернатионал (Версо, Неw Yорк, 2011) ISBN 978-1-84467-720-7
  • Тхе Рисе анд Фалл оф Тхе Греен Моунтаин Анарцхист Цоллецтиве, 2015.
  • Тхе Ситуатионист интернатионал (1957–1972) Ин гирум имус ноцте ет цонсумимур игни. ЈРП Рингиер, Зурицх, 2007 ISBN 978-3-905770-14-8

Spoljašnje veze уреди