Скала нивоа реакције (РЛС85)

Скала нивоа реакције (РЛС85) намењена је за примену у акутним поремећајима свести трауматске или нетрауматске етиологије, и утврђивање тачних параметара за тријажирање болесника у коми. Помоћу ове скале не може се проценити постојање мождане смрти.

Према досадашњим истраживањма скала нивоа реакције (РЛС85) је поуздана за разликовање МЦС-а од ВСа/УWС-а. Бодовање и апсценција псеудо-бодовања је најзначајнија предности у односу на остале тренутне скале, и она се препоручује за примена у свакодневном раду.[1] Међутим неки истраживачи сматрају да начини тестирања и бодовања нису довољно стандардизовани.[2]

Значај уреди

 
Сложеност интензивног лечења и материјални трошкови у одељењима за интензивну негу захтевају објективнију процену болесниковог стања и његове прогнозе, па је у последњих неколико деценија с краја 20 и спочетка 21. века дошло до развоја различитих скала (попут скале нивоа реакције (РЛС85)) које ту процену олакшавају.

Сложеност интензивног лечења и материјални трошкови у одељењима за интензивну негу захтевају објективнију процену болесниковог стања и његове прогнозе, па је у последњих неколико деценија с краја 20 и спочетка 21. века дошло до развоја различитих скала (попут скале нивоа реакције (РЛС85)) које ту процену олакшавају. Скале су постале нарочито примењиви у области трауме због потребе за утврђивањем тачних параметара за тријажирање болесника. Ти параметри су неопходни из разлога што се одлука о упућивању повређеног доноси на терену, било од стране парамедицинског особља или у реанимационој амбуланти, од стране једног лекара, најчешће без консултације са лекарима других профила због недостатка времена.[3][4]

Начин извођења уреди

Пре почетка тестирања потребно је стимулисати болесника како би се током следећих процена могао одредити тренутно највиши могући степен свести. Испитивач започиње тестирање прво применом благих надражаја као што су говор нормалне, говорне јачине гласа или додир болесника. Ако болесник не реагује на ове дражи, примењује се снажнији надражај гласнијим, понављаним позивима, лаганим дрмусањем болесника или применом болног надражаја. Болни надражаји се у начелу увек изазивају прво на једној, а потом на другој страни тела. Код изазивања болног надражаја започиње се са применом притиска ретромандибуларно у смеру браде, а након тога, ако болесник и даље није будан, примењује се притисак на корен нокта прста на руци. Ако се болесник не пробуди, испитивач својим зглобовима шаке примјењује притисак на стернум болесника. Притисак на стернум задњи је начин стимулације болесника пре почетка процене свести и примјењује се само ако сви претходни начини стимулације нису пробудили болесника.

Ако се болесник пробудио током теста, испитивач започиње се са проценом његових могућности одговора на различите менталне задатке.

Болесник има могућност менталних одговора ако извршава барем једну од следећих радњи:

  • изговара речи,
  • успоставља контакт очима и покушава пратити очима предмет који се креће
  • тачно извршава наредбе испитивача,
  • локализује болни надражај и активно га покушава уклонити

Ако је утврђено да болесник има могућност менталних одговора, процењује се да ли је оријентисан и има ли кашњења у његовим одговорима. Болесник је оријентисан ако даје све тачне одговоре на питања о свом имену, о месту где се налази и о тренутној години и месецу. Кашњење у одговорима на претходно наведене менталне задатке присутно је када одговор касни за питањем или наредбом ≥1 секунде.

Ако болесник има отворене очи, али не извршава ни један од наведених менталних задатака, сумња се на вегетативно стање или стање будности без садржаја свести, класични лоцкед-ин синдром или психијатријска стања као што је депресивни ступор.

Ако се болесник није пробудио ни након болног надражаја, закључак је да је болесник без свести и оцјењује се какав је био његов одговор на болни надражај, на сличан начин као у Глазговској скали коме. ГЦС-у.

Тумачење скале нивоа реакције (РЛС85)
Ниво Опис
РЛС 1 Болесник се буди без претходног надражаја, има могућност менталних одговора, оријентисан је и нема кашњења у одговорима.
РЛС 2 Болесник се буди након благог надражаја, има могућност менталних одговора, није

оријентисан или показује кашњење у одговорима.

РЛС 3 Болесник се буди након јачег надражаја, има могућност менталних одговора, није

оријентисан или показује кашњење у одговорима.

РЛС 4 Болесник је без свести, локализује болни надражај, али га активно не уклања (када се

примењује ретромандибуларни притисак болесник руку подиже изнад нивоа браде, а код примене притиска на корен нокта, болесник супротну руку помера преко половине тела).

РЛС 5 Болесник је без свести, повлачи екстремитет од места болног надражаја.
РЛС 6 Болесник је без свести, показује стереотипни одговор флексијом на болни надражај.
РЛС 7 Болесник је без свести, показује стереотипни одговор екстензијом на болни надражај.
РЛС 8 Болесник је без свести, не показује одговор на болни надражај.

Извори уреди

  1. ^ Сандро Росситти, Јан-Ерик Стармарк, Даниел Сталхаммар, Мануал оф тхе Реацтион Левел Сцале (РЛС85): а версион ин Португуесе Марцх 1993 Арqуивос де Неуро-Псиqуиатриа 51(1):103-106 . дои:10.1590/С0004-282X1993000100016.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ Тессерис Ј, Пантазидис Н, Роутси C, Фрагоулакис D. А цомпаративе студy оф тхе Реацтион Левел Сцале (РЛС85) wитх Гласгоw Цома Сцале (ГЦС) анд Единбургх-2 Цома Сцале (модифиед) (Е2ЦС(M)). Ацта Неуроцхир (Wиен). 1991;110(1-2):65-76. . ПМИД 1882722. дои:10.1007/БФ01402050.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  3. ^ Лазић Б, Караџић Б. Системи скоровања. НЧ ургент медиц ХАЛО 94, 2010; 16(2): 66-77.
  4. ^ Алдемир M, Тацyилдиз I, Гиргин С. Предицтинг фацторс фор морталитy ин тхе пенетратинг абдоминал траума. Ацта Цхир Белг 2004;104(4):429-34.

Литература уреди

  • Б Јеннетт, Г Теасдале, Р Браакман, Ј Миндерхоуд, Ј Хеиден, Т Курзе Прогносис оф патиентс wитх севере хеад ињурy Неуросургерy. 1979 Апр;4(4):283-9
  • D Ј ПрицеФацторс рестрицтинг тхе усе оф цома сцалес, Ацта Неуроцхир Суппл (Wиен). 1986;36:106-11
  • Г Теасдале, Б Јеннетт, Ассессмент анд прогносис оф цома афтер хеад ињурy Ацта Неуроцхир (Wиен). 1976;34(1-4):45-55
  • Ј Е Стармарк, А Хеатх, Северитy градинг ин селф-поисонинг Хум Тоxицол. 1988 Нов;7(6):551-5 -
  • Г Линдqвист Ментал цхангес афтер трансспхеноидал хyпопхyсецтомy Ацта Псyцхиатр Сцанд Суппл. 1966;190:1-239

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).