Скрининг малигних болести у Републици Србији

Скрининг малигних болести у Републици Србији или преоткривање, је организована масовна акција прелимираног откривање непрепознатих поремећаја здравља у пресимптоматској фази болести коришћењем различитих поступака (физикални преглед, лабораторијска процедура, упитник итд.) који могу брзо и лако да се примене. Иако је организационо скрининг веома захтеван (што и потврђују до сада добијени резултати), организовани скрининг је од огромног значаја за сваку земљу и њено становништво јер смањењује инциденцу и смртност од малигних (злочудних) тумора, и зато га треба спроводити на само на подручјима где се скрининг тренутно реализује, већ га треба увести на свим подручјима Србије где постоје објективни услови за његово спровођење.

Општа разматрања о скринингу

Појам

Мобилна лабораторија за скрининг

Скрининг тест или тест преоткривања, је прелимирано откривање непрепознатих поремећаја здравља у пресимптоматској фази болести коришћењем различитих поступака (физикални преглед, лабораторијска процедура, упитник итд.) који могу брзо и лако да се примене.

Врсте тестова

Скрининг тестови могу да буду:

• Селективни,
• Опортунистички,
• Мултипли (мултифазни) и
• Масовни (организовани). Организовани (масовни) скрининг представља организовано масовно позивање циљне популације на тестирање и тумачење тестова, праћено контролом квалитета и извештавањем. Изводи се на целокупној популацији или њеном већем делу.

Скрининг у оквиру тока болести

У оквиру природног тока болести разликујемо пресимптоматску и клиничку фазу.

• Детектибилна пресимптоматска фаза — је интервал од тренутка када се болест може открити скринингом до појаве првих симптома.. У овој фази болести може да постоји једна или више критичних тачака.
• Критична тачка — је тренутак до којег раније откривање болести даје бољи исход. Ако је болест излечива, излечење је могуће пре ове тачке, али не и после ње. Тако нпр. код жена са карциномом дојке критична тачка је тренутак од којег се болест проширила у регионалне лимфне жлезде. Ако се болест лечи пре дате тачке прогноза је боља него после ње. Следећа критична тачка код особа са карциномом дојке је од тренутка када се болест из регионалних лимфних жлезда проширила у друге делове тела. Прогноза болести је и даље боља код постојања регионалних него системских метастаза. Критична тачка је теоријски концепт. Обично није могуче идентификовати када је критична тачка досегнута. Међутим, она је од огромне важности у скринингу, јер ако не постоји бар једна критична тачка, онда је беспотребно користити скрининг.

Критеријуми везани за скрининг тест

Сваки скрининг тест мора да има задовољавајућу валидност, предиктивну вредност, мора да је поуздан, једноставан за извођење, безбедан (минимални нежељени ефекти), јефтин и што мање неугодан:

• Валидност скрининг теста је способност теста да коректно класификује испитанике на особе са и без обољења. Валидност има две компоненте: специфичност (Сп) и сензитивност (Сн).
• Сензитивност скрининг теста се дефинише као способност теста да коректно идентификује оболеле,
• Специфичност као способност теста је да коректно класификује оне који обољење немају.

За одређивање Сн и Сп потребно је да се резултати скрининг теста упореде са тзв. „златним стандардом”, који упућује у стварно здравствено стање испитаника . „Златни стандард“ може да буде неко детаљно клиничко испитивање, нека инвазивна техника (биопсија) или „проток времена“.

Упоређивањем резултата скрининг теста са резултатима неког „златног стандарда“ добијају се четири групе испитаника. То су стварно позитивне, стварно негативне, лажно позитивне и лажно негативне особе. Скрининг тест је идеалан уколико се са њим идентификују као позитивни сви оболели, а као негативни сви здрави (Сн и Сп су 100%). У пракси овакви тестови су ретки.

Национална политика

Након сазнања да је Србија по оболевању од рака на 18., а по смртности на другом месту у Европи, да су најчешће малигне болести у Србији (2012): рак дојке, плућа, простате, дебелог црева и грлића материце, јавила се потреба за неопходним и већим ангажовањем српског друштва на превенцији и раном откривању рака. У том смислу од уласка Србије у транзициони период усвојено је више аката:

• 2005. Закон о здравственој заштити,
• 2008. Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести,
• 2009. Национални програм борбе против рака.

Овим актима желело се утицати на смањивање броја оболелих и умирања од свих болести, укључујући и малигне (злоћудне) болести, као и на продужење просечног трајања живота популације на територији Србије.

Ова акта произашла су из препорука Светске здравствене организације (СЗО) и резултата скрининг програма других земаља. На основу њих Министарство здравља Републике Србије је, уз помоћ стручних радних група, израдило програм организованог скрининга, за скрининг тестове, који се, од децембра 2012. године, спроводе у Републици Србији су:

• Цитолошки брис грлића материце (Пап тест) за рано откривање рака грлића материце,
• Имунохемијски тест на окултно крварење у столици (иФОБ тест) за рано откривање рака дебелог црева,
• Мамографија за рано откривање рака дојке.

Ови програми су усвојени од стране Владе Републике Србије и објављени као саставни део Уредбе о националним програмима за превенцију рака грлића материце (2008. године), рака дојке (2009. године) и колоректалног карцинома (2009. године)

Актери у скринингу

У регулацији, организацији, извођењу и праћењу скрининга учествују:

1. Министарство здравља;
2. Републички фонд за здравствено осигурање;
3. Републичка стручна комисија;
4. Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“;
5. Канцеларија за скрининг рака;
6. Надлежни институт/завод за јавно здравље;
7. Домови здравља;
8. Здравствена установа секундарног/терцијарног нивоа здравствене заштите;
9. Локална заједница;
10. Медији (радио, телевизија, штампа).

Врсте скрининга

Такође погледајте: Рак грлића материце

Скрининг рака грлића материце

Скрининг за рак грлића материце се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма.

Циљна популација

Жене од 25 до 64 године живота.

Покривеност популације

Покривености треба да обухватити најмање 75% циљне популације.

Циклус скрининга

Понавља се на сваке 3 године (након два негативна налаза у периоду од годину дана).

Скрининг тест

Пап тест (Папаниколау) - цитолошки брис грлића материце.

Тумачење тестова

Цитоскринери и супервизори за позитивне Пап плочице у акредитованим цитолошким лабораторијама.

Завршетак циклуса скрининга

Скрининг рака грлића материце завршава се нормалним Пап тестом, а у случају абнормалног резултата Пап теста, као тријажни тест раде се колпоскопија или ХПВ тест, уколико је то могуће.

Дијагностика, лечење

Спроводи се у болницама и клиничким центрима Србије, по Водичу добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце (из 2012).

Прикупљање и издавање резултата

Врше домови здравља. Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи изабрани гинеколог у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака грлића материце из 2012/2013. године.

Прикупљање података и извештавање

Обављају домови здравља, болнице, окружни институти/заводи за јавно здравље, Канцеларија за скрининг рака, Министарство здравља.

Галерија налаза Папаниколау теста

• 
  Приказ нормалног Папаниколау теста.
• 
  Нормалне (сквамозне) епителне ћелије у пременопаузи жене
• 
  Атрофичне (сквамозне) епителне ћелије у пременопаузи жене.
• 
  Инфекција Трихомонијазом у Папаниколау тесту
• 
  Кандида у Папаниколау тесту.
• 
  Вирусима херпес зостера изазване цитопатолошке промене у Папаниколау тесту.
• 
  У добро узетом узорку, на плочици морају бити присутне нормалне ћелије цервикалног канала.
• 
  Атипичне ћелије у размазу Папаниколау тесту.
• 
  Губитак цитоплазме у сквамозним епителним ћелијама и присуство Дедерлајнових бацила.
• 
  Ендоцервикални аденокарцином у Папаниколау тесту.

Скрининг рака дојке

Такође погледајте: Рак дојке

Скрининг за рак дојке се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма.

Циљна популација

Жене од 50 до 69 година живота

Покривеност популације

Циљ јскрнинга је обухватити најмање 75% циљне популације.

Циклус скрининга

Спроводи се на 2 године.

Скрининг тестж

Користи се мамографија.

Тумачење мамографских снимака

Резултате треба да тумаче двоструко, два независна обучена радиолога, таили сваки снимак се очитава од стране два независна специјалиста радиологије („првог и другог читача”).

Прво читање мамографског снимка — обавља се у дому здравља или у болници. Први читач обавља следеће активности:

1. описује скрининг мамографију као позитивну или негативну;
2. уписује Бреаст Имагинг-Репортинг анд Дата Сyстем (БИ-РАДС) класификацију и означава место промена, уколико их има;
3. испуњава стандардни протокол за мамографију;
4. прослеђује протокол са снимцима на CD односно филмовима другом специјалисти радиологије.

Мамограми показују нормалну дојку (лево) и рак дојке (десно)

Друго читање мамографског снимка (достављених на CD-овима) — обавља се на радним станицама у здравственој установи секундарног или терцијарног нивоа здравствене заштите. Други, независни специјалиста радиологије обавља следеће активности:

1. понови читање снимка као први читач, али независно од његовог налаза;
2. испуни део протокола који је предвиђен за друго читање;
3. прослеђује протокол са снимцима на CD односно филмовима трећем специјалисти радиологије, ако налази са првог и другог читања нису исти.

ЦД–ови се чувају у здравственој установи у којој се обавља друго читање.

Постизање консензуса и прослеђивање налаза изабраном лекару, доктору медицине специјалисти гинекологије

Консензус је постигнут ако се налази првог и другог читања подударају. У случају да је оцена код једног специјалисте радиологије БИ−РАДС 1, а код другог радиолога БИ−РАДС 2 се сматра слагањем. У дефинитивни налаз се уписује већи БИ−РАДС.

Завршетак циклуса скрининга

Процес скрининга се завршава негативним налазом мамографског снимка, односно након допунских процедура (ултразвучног прегледа дојки и циљаног мамографског снимања) код позитивног налаза мамографског снимка.

Даље дијагностичке процедуре и праћење

Обављају домови здравља, болнице и/или клинички центри и институти.

Прикупљање и издавање резултата

Обављају домови здравља. Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи изабрани гинеколог према препоруци радиолога, а у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дојке из 2012/2013. године.

Прикупљање података и извештавање

Врше домови здравља, болнице, окружни институти/заводи за јавно здравље, Канцеларија за скрининг рака, Министарство здравља.

Скрининг рака дебелог црева

Скрининг за рак дебелог црева се спроводи на територији Републике Србије у виду организованог децентрализованог програма.

Циљна популација

Мушкарци и жене од 50 до 74 године живота.

Покривеност популације

Скринингом треба обухватити најмање 75% циљне популације.

Циклус скрининга

Спроводи се на 2 године.

Скрининг тест

Имунохемијски тест ( иФОБ тест).

Тумачење тестова

Врше лабораторије у дому здравља (едуковани лабораторијски техничари/медицинске сестре).

Додатна претрага код позитивног иФОБ теста

Код позитивног теста, обавезна је колоноскопија.

Завршетак циклуса скрининга

У завршној фази процес скрининга се завршава негативним иФОБ тестом, у случају позитивног иФОБ теста колоноскопијом и хистопатолошким налазом у случају узимања материјала у току биопсије.

Даљи третман и праћење

Спроводи се у болници и/или клиничком центру

Прикупљање и издавање резултата

Обављају домови здравља. Саопштавање резултата, одређивање динамике и садржаја даљег праћења, укључујући и упућивање на даљу дијагностику спроводи лекар у дому здравља, а у складу са Водичем добре клиничке праксе за дијагностиковање и лечење рака дебелог црева из 2012/2013. године.

Прикупљање података и извештавање 

Врше домови здравља, болнице, окружни институти/заводи за јавно здравље, Канцеларија за скрининг рака, Министарство здравља.

Спољашње везе

• Ана Стаменковић, Србија уводи нови модел скрининга рака дојке- www.ртс.рс, 19. март 2022.
• Опште информације о скринингу — Канцеларија за скрининг рака Р. Србије
• Канцеларија за скрининг рака — Национални програми

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).