Сквотирање у Бразилу
Сквотерски покрет у Бразилу обухвата како урбано сквотирање, тј. усељавање празних простора по градовима, тако и рурално сквотирање, односно насељавање земље. Најпознатији, али не једини, друштвени покрети који изводе акције сквотирања у Бразилу, су покрет земљорадника без земље (португалски: Мовименто дос Трабалхадорес Рураис Сем Терра) који заузима земљу већ 20 година и покрет људи без крова (португалски: Мовименто дос Сем Тето) који сквотирају зграде у градовима Бразила. Ту је и Федерација анархиста Рио де Жанера (ФАРЈ), која сквотира и помаже сквотове у Рију и околини.
“Цена моје куће је 26 година борбе.” - каже сквотер из Бразилије Теимосе (Тврдоглава Бразилија), сквотерског насеља близу Рецифе у Бразилу, које већ 40 година одолева исељењу. Влада покушава да их исели, у складу са урбанистичким планом, али они кажу: “Одлучили смо да спроведемо своја правила и направимо наш урбанистички план.”
Хронологија уреди
Крајем 1980. и почетком 1981. је преко 6.000 породица без земље основало камп на тромеђи три необрађена поседа у најјужнијој држави Бразила, Рио Гранде до Сул, који је касније постао познат као Енцрузилхада Наталино. Уз подршку многих удружења грађана, и дела католичке цркве, породице су извршиле притисак на владу војне хунте да експроприше околну земљу у сврху аграрне реформе.
2001. године је настало највеће сквотерско насеље у Јужној Америци, када је 9000 породица, организованих у покрет људи без дома, заузело 1.139.000 m² необрађене земље крупног бразилског земљопоседника у граду Гуарулхос и назвало је Анита Гарибалди по Бразилки која је била жена и саборкиња италијанског револуционара Ђузепе Гарибалдија.
2002. је настала Престес Маиа, највећи сквот у Јужној Америци, када је 468 породица, уједињених у покрет људи без крова Сао Паола, сквотирало напуштени небодер од 22 спрата. Зграда је годинама пре тога била затворена и остављена да пропада, а нови станари су почистили тоне смећа (тачно 20 камиона је било одвезено). Она сада има бесплатну библиотеку, радионице и бројне аутономне образовне, друштвене и културне иницијативе.
У фебруару 2005. је сквот Олга Бенарио Престес у Рио де Жанеру, прославио двогодишњицу постојања. Место је названо по комунистичкој побуњеници, који је ухапшена за време диктатуре и испоручена Хитлеру, који ју је убио у Ауштвицу 1942. Још неки од сквотова у Рију су Вила Цонqуиста, која постоји преко 8 година и Нелсон Фариа Маринхо.
16. фебруара 2005. се догодио масакар у месту Гојанија, 800 km северозападно од Рија, када је 2.000 тешко наоружаних припадника специјалне полиције принудно иселило више од 12.000 сквотера, који су живели девет месеци на 242 хектара заузете земље, при чему је неколико људи убијено, а више десетина рањено. Одмах после полицијске акције су дошли булдожери који су поравнали цело насеље, рушећи око 3000 домова и закопавајући доказе и тела убијених. 50 људи се води као нестало.
16. августа 2005. је специјална полиција, уз употребу силе, сузавца и гумених метака, иселила 300 сквотера из шестоспратне зграде у Рио де Жанеру, у којој су живели преко 2 године. Најмање десетак људи је повређено.