Википедија

Социјални модел инвалидитета

Социјални модел инвалидитета је прогресивни политички концепт који се противи медицинском моделу који се најчешће користи у здравственим занимањима, јер није традиционално дијаграмски модел као ни модел који користе многи други психолошки и социолошки модели.[1] Неки истраживачи,[2] сматрају да социјални модел инвалидности посматра особе са инвалидитетом кроз начин на који је организовано само друштво. Овај модел указује на постојање три елемента из којих се развијају друштвени односи, а то су: искуства особа са инвалидитетом, поимање инвалидитета као комбинације оштећења и наметнутих друштвених баријера, и концептуално разјашњење, са циљем да се, са научне основе, лакше приступи ограничењима и баријерама са којима се суочавају особе са инвалидитетом, и које доводе до њихове друштвене маргинализације.[3]

Према социјалном моделу инвалидитета, инвалидитет је узрокован тиме што друштво не успева да се прилагоди одређеним разликама у способностима. На пример, када би свака зграда била савршено приступачна за инвалидска колица, корисници инвалидских колица више не би били онемогућени да се нормално крећу.

Суштина овог модела јесте да помери цело друштво ка позитивнијем ставу по питању начина на који се посматра живот особа са инвалидитетом и да њима прилагоде окружење.[3]

Основне информације

уреди
 
Наочаре су савршен пример за социјални модел инвалидитета: неки људи имају слаб вид, али им се кроз наочаре или контактна сочива пружају једнаке могућности. Дакле, то није инвалидитет. Када би сви инвалиди имали сличне услове смештаја, онда би инвалидитет престао да постоји.

Социјални модел инвалидитета чини важну разлику између појмова оштећење и инвалидитет. Ова разлика уграђена је у социјални конструктивизам (филозофска основа социјалног модела) у коме се на инвалидитета гледа као на друштвени конструкт који постоји у стварности изван језика унутар сложене организације заједничких значења, дискурса и ограничења које намеће окружење у одређено време и на одређеном месту.[4]

Социјални модел инвалидитета сагледава проблеме кроз друштвене баријере те на тај начин подстиче особе са инвалидитетом да уклоне кривицу са себе.

Социјални модел је концепт који је свестан да неки појединци имају физичке и психолошке разлике које могу утицати на њихову способност функционисање у друштву. Међутим, социјални модел истиче да је друштво узрок што појединац с физичким или психолошким разликама постаје “инвалид”.

Другим ријечима особе с оштећењима нису “инвалиди” мимо њиховог оштећења него су то због баријера које постоје у друштву, које не узима у обзир њихове потребе.[5]

Медицински и социјални модел инвалидитета

уреди

Разлика између медицинског и социјалног модела инвалидитета су следеће:[1]

Медицински модел

  • Ви сте страдалник.
  • Ви сте проблем.
  • Ваш инвалидитет тражи бригу.
  • Ви не можете доносити одлуке о свом животу.
  • Ви требате професионалце како би Вам помогли.
  • Ви никада не може бити једнаки с особама без инвалидитета (СЦИЛ ЦИЦ, 2010).

Социјални модел

  • Инвалидност није индивидуални проблем.
  • Особе с инвалидитетом не могу се такмичити под истим условима са особама без инвалидитета јер има превише препрека.
  • Друштво је дужно уклонити препреке.
  • Особе с инвалидитетом имају једнака права на пуну равноправност као и сваки други грађанин.

Значај

уреди

Појавом социјалног модела и филозофије инклузије дошло је до значајних промена у многим срединама, у односу друштва према особама са инвалидитетом, посебно према особама са интелектуалним тешкоћама.[1]

Овим променама значајно је допринео и покрет самозаступања који се сматра једним од најзанимљивијих и најпозитивнијих покрета с почетка 21. века. Организујући се у овај покрет особе с интелектуалним тешкоћама показале су да она имају много тога корисног рећи, уколико им се пружи прилика.

Особе са инвалидитето желе да буду у потпуности део друштвене заједнице, да имају већу самосталност контролу над својим животом. Зато је разумљива њихова жеља за социјалном инклузијом.

У смислу социјалног модела особа с инвалидитетом је активни борац за равноправност, у партнерству са савезницима, за стварање друштва које је инклузивно. Социјални модел за разлику од медицинског модела пребацује “кривицу” инвалидитета од особе са оштећењем на “неправедно, окрутно друштво”.[1]

Данас је социјални модел стекао значајну популарност, нарочито међу онима који су традиционално означени као “неспособни”.

Према томе овакав модели може утицати на наше мисли, говор или понашање, и стручној, свесно или несвесно, треба их користиити у свакодневном животу.

Приступачни туризам

Путовања, упознавање нових предела, култура, обичаја и људи, уколико се обавља несметано, умногоме доприноси и повећава степен социјалног учешћа особа са инвалидитетом. Са друге стране, неприступачни предели и објекти, туристичке дестинације, атракције, или непријатности доживљене на путовањима, могу дестимулисати или онемогућити успостављање животних навика. Из овога се може закључити да развој приступачног туризма, као једног од социјалних модела инвалидности може доста допринети повећању степена социјалне партиципације особа са инвалидитетом. Веома је важно да приступачни туризам буде добро испланиран и да у процес претварања дестинација у приступачне дестинације треба укључити особе са инвалидитетом, јер оне најбоље знају шта им је све потребно.[3]

Види још

уреди

Извори

уреди
  1. ^ а б в г „Социјални модел инвалидитета”. Глобал АНАЛИТИКА (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-03. 
  2. ^ Бухалис D., Дарцy С. (2011) Аццессибле Тоурисм, Цонцепт анд Иссуе, Цханнел Виеw Публицатионс, Унитед Кингдом
  3. ^ а б в Горан Јевић, МА, Јелена Јевић, МА, ПРИСТУПАЧНОСТ ПОЈЕДИНИХ СЕГМЕНАТА ХОТЕЛСКИХ КАПАЦИТЕТА ОСОБАМА СА ИНВАЛИДИТЕТОМ Туристичко пословање. Број 16, децембар 2015
  4. ^ Палеy, Јохн (2002). „Тхе Цартесиан мелодрама ин нурсинг”. Нурсинг Пхилосопхy. 3 (3): 189—192. дои:10.1046/ј.1466-769X.2002.00113.x. .
  5. ^ Цхарлтон, Јамес I. (2000). Нотхинг абоут ус wитхоут ус: дисабилитy оппрессион анд емпоwермент. Университy оф Цалифорниа Пресс. стр. 3. ИСБН 978-0-520-22481-0. .

Литература

уреди
  • Татић D., (2003), Кључ за једнакост: стандардна правила УН за изједначавање могучности које се пружају особама са инвалидитетом, Центар за самостални живот инвалида Србије, Београд
  • Боwтелл Ј. (2015) Ассессинг тхе валуе анд маркет аттрацтивенесс оф тхе аццессибле тоурисм индустрy ин Еуропе: а фоцус он мајор травел анд леисуре цомпаниес, Јоурнал оф Тоурисм Футурес, 1(3), стр.203-222
  • Бухалис D., Дарцy С. (2011) Аццессибле Тоурисм, Цонцепт анд Иссуе, Цханнел Виеw Публицатионс, Унитед Кингдом
  • Цуцић V. (2001) Особе са инвалидитетом и окружење, Институт за ментално здравље и Хандицап Интернатионал, Београд

Спољашње везе

уреди

  Медији везани за чланак Социјални модел инвалидитета на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Socijalni_model_invaliditeta&oldid=28525232”