Соколана

Зграда Соколана (део Комплекса „Соколана”) је најатрактивнији објекат и заштитни знак насеља Стара радничка колонија у Крагујевцу.^[1] Евидентирана је као културно добро и под заштитом је Завода за заштиту споменика. Назив је добила по Соколском друштву које је користило просторије за вежбање.

Историјат уреди

Зграда Соколане у Крагујевцу је подигнута 1929. године, у центру новоформираног насеља Стара радничка колонија, које представља највеће планско изграђено стамбено насеље у држави. Настало је по угледу на немачка и енглеска насеља, услед потребе да се великом броју радника Артиљеријско-техничког завода у Крагујевцу реши стамбено питање. Соколана је подигнута као зграда друштвеног дома, а за потребе просветних, културних и спортских приредби. Соколана је, као и сви други објекти, саграђена од дрвета. Готови елементи за све објекте у насељу (стамбене бараке, зграда управника ), а самим тим и за Соколану, изграђени су у немачкој фирми „Хенч” из околине Дрездена и испоручени на име ратне одштете из Првог светског рата. Радници поменуте фирме су учествовали и у склапању дрвених конструкција, док су домаћа предузећа израђивала бетонске темеље.

Архитектура уреди

Соколана је складан спратни објекат од сиво обојеног дрвета, правоугаоне основе. У централном делу четворосливног крова постављена је кула прекривена плочама. Својим изгледом, којим доминирају висока пирамидална купа и импозантно прочеље окренуто улици, подсећа на готске палате. Целом дужином објекта у приземљу, као и на спрату, простиру се тремови са 9 стубова. Са трема у приземљу улази се у велику гимнастичку салу, и јос шест помоћних просторија. На спрату је била библиотека, основана за потребе културног уздизања радника, као и сала за свечаности. У парку испред Соколане је изграђен округли павиљон за музику и променадне концерте. Ту се налази и споменик краљу Александру I Карађорђевићу, постављен у савремено доба на месту где се некада налазила биста југословенског краља (из 1938. године).