Solanum elaeagnifolium
Соланум елаеагнифолиум је вишегодишња зељаста биљка која припада породици помоћница (лат. Соланацеае).
| Соланум елаеагнифолиум | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Плантае |
| Кладус: | Трацхеопхyтес |
| Кладус: | Ангиоспермае |
| Кладус: | Еудицотидае |
| Кладус: | Астеридс |
| Ред: | Соланалес |
| Породица: | Соланацеае |
| Род: | Соланум |
| Врста: | С. елаеагнифолиум
|
| Биномно име | |
| Соланум елаеагнифолиум | |
Опис
уредиПоседује усправну и дрвенасту стабљику која може нарасти од 30 цм па до 1 м. Слабо је разграната и прекривена је звездастим длакама. Цела биљка је прекривена и ситним, ретким црвенкастим бодљама. Коренов систем је врло снажан, тако да продире и до 2 м у дубину, тако да је биљка веома отпорна на сушу. Листови су линеарни и прекривени густим длакама, дужине од 4 цм до 16 цм и ширине од 1 цм до 4 цм. Цвет се састоји од звонасте чашице и крунице. Круницу се састоји из 5 латица, које фромирају ,, звезду “ љубичасте боје. Прашника има 5 и су веома уочљиви, јер су поприлично дуги и жуте боје. Цвета од јуна до септембра. Плод је жуто до наранџаста бобица, која није јестива.[1]
Станиште и распрострањеност
уредиПорекло води из Северне и Јужне Америке. У Европу је случајно унета са семенима пољопривредних култура. Распрострањена је на осунчаним, сувим земљиштима са пХ око 6, 8 – 7, 2.[2]
Употреба
уредиПима Индијанци су користили плод биљке за прављење сирупа, који је служио за лечење бола у грлу и зубобоље. Корен биљке припремљен на посебан начин се ставља на место уједа од звечарке.[2]
Занимљивости
уредиПлодови ове биљке подсећају на плодове рајчице, али су отровни, као и цела биљка. Густе длаке које прекривају листове дају им сребрни изглед, тако да се ова биљка у неким крајевима Србије назива сребрнолисна помоћница.
