Solanum elaeagnifolium

Solanum elaeagnifolium je višegodišnja zeljasta biljka koja pripada porodici pomoćnica (lat. Solanaceae).

Solanum elaeagnifolium
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Asterids
Red: Solanales
Porodica: Solanaceae
Rod: Solanum
Vrsta:
S. elaeagnifolium
Binomno ime
Solanum elaeagnifolium

Poseduje uspravnu i drvenastu stabljiku koja može narasti od 30 cm pa do 1 m. Slabo je razgranata i prekrivena je zvezdastim dlakama. Cela biljka je prekrivena i sitnim, retkim crvenkastim bodljama. Korenov sistem je vrlo snažan, tako da prodire i do 2 m u dubinu, tako da je biljka veoma otporna na sušu. Listovi su linearni i prekriveni gustim dlakama, dužine od 4 cm do 16 cm i širine od 1 cm do 4 cm. Cvet se sastoji od zvonaste čašice i krunice. Krunicu se sastoji iz 5 latica, koje fromiraju ,, zvezdu “ ljubičaste boje. Prašnika ima 5 i su veoma uočljivi, jer su poprilično dugi i žute boje. Cveta od juna do septembra. Plod je žuto do narandžasta bobica, koja nije jestiva.[1]

Stanište i rasprostranjenost

uredi

Poreklo vodi iz Severne i Južne Amerike. U Evropu je slučajno uneta sa semenima poljoprivrednih kultura. Rasprostranjena je na osunčanim, suvim zemljištima sa pH oko 6, 8 – 7, 2.[2]

Upotreba

uredi

Pima Indijanci su koristili plod biljke za pravljenje sirupa, koji je služio za lečenje bola u grlu i zubobolje. Koren biljke pripremljen na poseban način se stavlja na mesto ujeda od zvečarke.[2]

Zanimljivosti

uredi

Plodovi ove biljke podsećaju na plodove rajčice, ali su otrovni, kao i cela biljka. Guste dlake koje prekrivaju listove daju im srebrni izgled, tako da se ova biljka u nekim krajevima Srbije naziva srebrnolisna pomoćnica.

Reference

uredi
  1. ^ „BioRas”. Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 27. 10. 2018. 
  2. ^ а б „Lady Bird Johnson Wildflower center”. 

Спољашње везе

uredi